Zagađenje ubija više od ratova, katastrofa i gladi

Svaka šesta prevremena smrt u svetu u 2015, ili oko devet miliona, može se pripisati bolestima od zagađenja, pokazuju rezultati istraživanja objavljenog u britanskom medicinskom časopisu "Lancet".

U izveštaju se navodi da su finansijski troškovi smrti zbog zagađenja, bolesti i lečenja veliki i da dostižu 4,6 hiljada milijardi dolara godišnje ili 6,2 odsto globalne ekonomije.

"Postoje brojne studije o zagađenju, ali taj problem nikada nije dobio resurse ili pažnju poput side ili klimatskih promena", istakao je vodeći autor izveštaja Filip Landrigan, epidemiolog i šef odseka za preventivnu medicinu na Ajkan Medicinskom fakultetu Maunt Sinaj u Njujorku. To istraživanje predstavlja prvi pokušaj da se na jednom mestu prikupe podaci o bolestima i smrtima koje prouzrokuje zagađenje.

Stručnjaci ističu da je devet miliona prevremenih smrti koje su utvrđene samo parcijalna procena i da je umrlih nesumnjivo više, a da će pravi broj biti utvrđen nakon daljih istraživanja i upotrebom novih metoda.

Kako se navodi, u regionima poput podsaharske Afrike još nema sistema za praćenje zagađenja vazduha. Istovremeno, zagađenje tla gotovo da i ne privlači pažnju. Takođe postoji obilje potencijalnih toksina koji se još zanemaruju i manje od polovine od 5.000 novih hemikalija koje su rasute u prirodnu sredinu od 1950. testirano je na bezbednost ili toksičnost.

Najveći broj ljudi u opasnosti od zagađenja prirodne sredine je u Aziji i Africi a gledano po zemljama, predvodi Indija. Svaka četvrta prevremena smrt u Indiji u 2015, ili 2,5 miliona, pripisuje se zagađenju. Sledi Kina sa svakom petom prevremenom smrti ili 1,8 miliona ljudi.

U još nekoliko zemalja, poput Bangladeša, Pakistana, Severne Koreje, Južnog Sudana i Haitija, gotovo svaka peta prevremena smrt izazvana je zagađenjem. Ipak, brojne siromašnije zemlje su postavile kontrolu zagađenja za prioritet, kažu eksperti. Tako je Indija preduzela neke mere, poput pooštravanja standarda za štetnu emisiju iz vozila i fabrika i povremenog ograničavanja broja automobila na ulicama Nju Delhija.

Međutim, te zemlje gotovo niša ne rade po pitanju loženja useva, paljenja smeća, prašine u građevinarstvu ili upotrebe fosilnog goriva. U međuvremenu ni zabrana prodaje vatrometa pred festival Divali nije sprečila stanovnike Nju Delhija da ih u noći slavlja 19. oktobra ispaljuju.

Čak i uz umerenu procenu da od bolesti prouzrokovanih zagađenjem umre devet miliona ljudi u svetu, to je jedan i po put više od broja onih koje ubije pušenje kao i tri puta više nego što umre od side, tuberkuloze i malarije zajedno. Takođe je taj broj više od šest puta veći od broja poginulih u saobraćajnim nesrećama i 15 puta veći od broja stradalih u ratovima i drugom nasilju. Najčešće pate najsiromašniji, ističe se u studiji.

Ogromna većina (92 odsto) prevremenih smrti koje se pripisuju zagađenju beleži se u zemljama s niskim ili srednjim prihodima, gde kreatori politike više brinu o razvoju ekonomije, izgradnji osnovne infrastrukture i izvlačenju ljudi iz siromaštva.

Ekološka regulativa u tim zemljama je slaba, a industrija koristi zastarelu tehnologiju i prljavija goriva. "Ono što ljudi ne shvataju jeste da je zagađenje štetno za ekonomiju. Ljudi koji se razbolevaju ili umiru ne mogu da doprinesu ekonomiji. O njima treba voditi računa, što je takođe skupo", rekao je prvi čovek organizacije Čista Zemlja Ričard Fuler, jedan od 47 stručnjaka koji su doprineli izveštaju.

"Postoji mit koji šire ministri finansija da se industrija mora pustiti da zagađuje ili se neće razvijati. To nije istina", istakao je taj stručnjak.

Problem zagađenja ipak sve više dobija na značaju i Svetska banka je u aprilu proglasila smanjenje svih vrsta zagađenja globalnim prioritetom.

UN će pak u decembru biti domaćin prve konferencije o zagađenju.