U tekstu, koji je inicirala francuska agencija AFP, a objavio pariski Mond, izražava se podrška novoj Direktivi EU, uz upozorenje da će se, ako se tržište ponovo ne uravnoteži, nastaviti propadanje medija koji proizvode informativne sadržaje.
- Ili će građani biti lišeni lakog pristupa raznolikim pouzdanim informativnim medijima ili će u nekim zemaljama država morati da iz džepova poreskih obveznika nadoknadi nedostatak novca informativnim medijima - ističe se u tekstu koji potpisuju direktori nekoliko vodećih evropskih novinskih agencija.
Takođe se podseća da je, "s obzirom na demokratske interese", u mnogim zemljama prihvaćena praksa da država pomogne medijima u poslovanju, od britanskog BBC-ija do francuske nacionalne agencije AFP, kao i novinskim listovima.
- Ali, da li je prihvatljivo da poreski obveznik treba da nadoknadi nedostatak prihoda od reklamiranja koje usisavaju internetski giganti? Ironija je u tome što bi oni koji se protive predlogu Evropske komisije pod izgovorom da brane korisnike i pristup slobodnim vestima mogli da uspeju u svojim namerama, a zapravo će na kraju isti ti korisnici, kao poreski obveznici, morati za to da plate - ukazuje se u tekstu.
Autori teksta stoga pozivaju svoje vlade, Evropski parlament i Evropsku komisiju da usvoje Direktivu o autorskim pravima, kao ključnu za medijsku industirju, budući pristup korisnika vestima i demokratiju. Prvi put u digitalnoj eri, ukazuje se, planiralna direktiva bi obavezala "velike igrače" na internetu da plate nadoknadu informativnim medijima za milione priča na njihovim platformama koje posećuju ljudu u potrazi za vestima.
- Danas je većina ljudi, naročito mladih, izgubila naviku da plaća da bi došla do vesti, što sada smatraju svojim pravom. Posećujući društvene mreže na svojim mobilnim telefonima ili kompjuterima, ljudi u svakom trenutku mogu da pristupe medijima, dobijaju obaveštenja u realnom vremenu o hitnim vestima, a takođe mogu da čitaju analize i dublja istraživanja - konstatuju autori teksta. Kako navode, ovakav besplatan pristup vestima je jedna od velikih "pobeda" interneta koju će mnogi članovi Evropskog parlamenta energično braniti u ime plemenitih demokratskih principa.
- Međutim, koncept besplatnih vesti je zapravo mit. S jedne strane, izveštavanje radi informisanja javnosti puno košta. S druge strane, korisnici vesti su visoko vrednovani kao auditorijum koji donosi prihode od reklama. Između ta dva kraja priče, neki igrači su pobedili. A neki su, pak, mnogo izgubili - ističe se u tekstu.
Korisno je, ukazuje se, baciti pogled na dobit koju ostvaruju giganti na internetu, društvene mreže, pretraživači i vebsajtovi koji prikupljaju sadržinu sa interneta i objavljuju je, jer se tako može saznati da je Fejsbuk utrostručio profit 2016. godine, zaradivši 10 milijardi dolara. Posle prijatelja i porodice, kako stoji u tekstu, vesti su najveći pokretač prometa na Fejsbuku, kao i na Guglu, čiji su prihodi od reklama skočili za 20 odsto godišnje.
- Fejsbuk je više puta saopštio da ima za cilj da postane najveći svetski medij, pa ipak, ni Fejsbuk ni Gugl nemaju redakcije, izveštače niti produkcijske mreže, nacionalne niti međunarodne. Nemaju timove reportera u Siriji koji stavljaju svoj život na kocku kako bi pokazali istinsko lice rata, nemaju stalnu kancelariju u Zimbabveu kako bi ispratili priču o Mugabeovom odlasku, niti novinare u Kamerunu ili Mjanmaru - ukazuju autori teksta objavljenog u "Mondu".
Primećuju i da Fejsbuk i Gulg nemaju ni video-reportere, ni fotografe, nemaju uredničke timove koji planiraju, uređuju, proveravaju iznova tačnost i nepristrasnost priča koje šalju reporteri sa terena.
- Iako neosporno igraju ključnu demokratsku ulogu šireći vesti po svetu, izveštavanje nije njihov posao. Oni korisnicima interneta pružaju informacije do kojih su došli drugi - informativni mediji - besplatno objavljujući linkove za njihove priče. Pri tom, njihov profit od poslovanja zasnovanog na vestima naglo raste, dok profit medija opada - ističe se.
U roku od nekoliko godina, ukazuju evropske novinske agencije, Gugl i Fejsbuk privukli su sve moguće reklame koje se mogu naći na interentu, a njihov udeo se procenjuje na oko 60 do 70 odsto u zavisnosti od regiona.
- Trebalo bi da budemo jasni kada govorimo o kome se tu zapravo radi: ljudi koji pretražuju internet neće biti ugroženi. Oni neće platiti više nego što danas plaćaju. Umesto toga, oni koji su nesrazmerno bili na dobitku od prihoda od reklama trebalo bi da značajan deo tih prihoda uplate medijima koji im obezbeđuju sadržinu - naglašava se.
Potpisnici teksta su direktori francuske agencije AFP, nemačke DPA, britanske Pres asosiejšen, španske EFE, italijanske Anse, austrijske APA, holandske ANP i belgijske Belge, kao i direktor švedske agencije TT, inače predsednik Asocijacije evropskih agencija (EANA) Jonas Erikson.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 1
Zivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar