Tolerancija evropskih lidera prema autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića dok je bio premijer, omogućila mu je da posle pobede na predsedničkim izborima u aprilu još više potisne opoziciju i naruši ono što je preostalo od nezavisnih medija, ocenio je Fridom haus.
Od zemalja regiona Slovenija, Hrvatska i Srbija svrstane su u kategoriju "slobodnih", a Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Kosovo među "delimično slobodne zemlje".
Navodi se da je 2017. bila dvanaesta godina uzastopnog opadanja sloboda i demokratskih vrednosti u svetu prava na slobodne i fer izbore, prava manjina, sloboda štampe i vladavina prava. Ukazuje se da je ubrzani pad političkih prava i građanskih sloboda konstatovan u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Sedamdeset i jedna zemlja u svetu imala je pad u političkim pravima i građanskim slobodama tokom 2017. godine, dok je u 35 zemalja zabeležen porast.
Predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic je ocenio da se demokratija suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza poslednjih decenija. "Demokratija je u krizi", ukazao je on.
Od ukupno 195 zemalja za koje je rađena procena, 88 je označeno kao "slobodno", 58 kao "delimično slobodno", a za 49 zemalja je navedeno da "nije slobodno". "Dok su se SAD i druge demokratske snage suočavale s problemima unutrašnje politike i raspravljale o spoljnopolitičkim prioritetima, vodeće svetske autokratije Rusija i Kina, nastavile su da napreduju", piše u izveštaju "Slobode u svetu 2018".
Moskva i Peking su istrajni u identifikaciji demokratije kao pretnje svojim represivnim režimima i oni neumorno rade na podrivanju institucija, ocenjen o je u tekstu. Turska je iz statusa "delimično slobodne" prešla u "neslobodnu" zemlju. Njen predsednik Redžep Tajip Erdogan pojačao je akcije protiv svojih protivnika posle pokušaja državnog udara u julu 2016. Te akcije su negativno uticale na slobodu medija, korisnike društvenih mreža, demonstrante, političke stranke, sudstvo i izborni sistem.
Od 49 "neslobodnih" zemalja najgora situacija je u Siriji, Južnom Sudanu, Eritreji, Severnoj Koreji, Turkmenistanu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Uzbekistanu, Sudanu, Centralnoj Afričkoj Republici i Libiji.
U izveštaju se navodi da su događaji na Zapadnom Balkanu pokazali potrebu da se tu stalno angažuju velike demokratije. Tako je posredovanje Vašingtona i Brisela pomoglo da se reši dugogodišnja politička kriza u Makedoniji i utre put novoj, demokratski izabranoj vladi.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar