Mansur Adajfi, koji je 2016. preseljen u Srbiju nakon 14 godina provedenih u Gvantanamu bez optužnice, kaže da su mu srpske vlasti rekle da će morati da napusti stan i odluči da li da traži azil ili prihvati deportaciju u nepoznatu zemlju.
"Rekli su da ću morati na ulicu ili u izbeglički centar", kazao je Adajfi (35) u intervjuu za BIRN.
Mansur Adajfi, državljanin Jemena, držan je u američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi punih 14 godina - od februara 2002. do jula 2016. kada je sa još jednim tadžikistanskim zatvorenikom prebačen u Srbiju, nakon što je administracija tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame pokrenula program zatvaranja tog zatvora poznatog po navodima o mučenju pritvorenika.
Mansur tvrdi da je i sam žrtva mučenja i poriče da je uradio bilo šta loše. Američke pravosudne vlasti za 14 godina nisu pronašle dokaze na osnovu kojih bi mogle da podignu optužnicu protiv njega.
Mansur se plaši da ga srpske vlasti mogu izbaciti na ulicu u svakom trenutku, jer su ga upozorili da će od septembra morati da napusti stan i da je finansijska podrška koju obezbeđuje američka vlada navodno istekla. "Novac je nestao… Svađam se sa njima kada treba da mi daju pare za zimsku odeću. Dali su mi 20.000 dinara, to je ništa", kaže Adajfi.
Kaže da mu je rečeno da ugovor po kom Srbija mora da ga prihvati ističe 2018, posle dve godine boravka. Tokom tog vremena, država Srbija se prema njemu ponašala neprijateljski, nadzirala ga i ometala njegovu integraciju, kaže Adajfi.
BIRN je poslao pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, koje je nadležno za Adajfijev slučaj, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.
Adajfi kaže da su mu predstavnici Srbije pre dolaska obećali da će imati stalno boravište i obezbeđeno školovanje na fakultetu. Navodi da su mu isto obećali i zvaničnici američkog Stejt Dipartmenta. Mansur kaže da je odbio ponudu, u nadi da će završiti u nekoj arapskoj zemlji, ali je poslat u Beograd protiv svoje volje. Kada je postalo jasno da Srbija nema nameru da ga integriše, stupio je u štrajk glađu koji je trajao 48 dana.
Deportacija u njegov rodni Jemen, gde od 2015. godine besni rat, bila bi opasna po Mansurov život. On kaže da bi najradije otišao u Katar, gde ima rođake. Plaši se sudbine drugih bivših zatočenika Gvantanama. U aprilu ove godine vlasti u Senegalu deportovale su dva bivša pritvorenika u njihovu rodnu Libiju, gde su nestali, prema navodima medija. Mansurov odnos sa MUP-om se pogoršao nakon što je 2017. dao intervju za američku TV mrežu PBS u kom je govorio o lošem odnosu vlasti prema njemu.
Kazao je i da je pronašao skrivene kamere u svom stanu, a više čitajte u tekstu na sajtu
BIRN-a.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 15
Teror u
@Nemanja
Inace, nema ovo mnogo veze sa Srbijom i Gvatanamom, nego sa time da kriminalci cesto ne umeju da zive izvan zatvora, ne umeju da se snadju na slobodi i naprave sebi zivot, to je jedan od cestih razloga zasto ponavljaju dela, i stalno se ponovo vracaju u zatvor, na svesnom ili podsvesnom nivou jedino u zatvoru umeju da zive i funkcionisu.
roterdam
"Ali zato se jaranii koji komentarisu na 021 ne sele iako non-stop kukaju kako im je lose i kako vise ne mogu da izdrze. Sta ti je licemerje..."
evo ja se preselio ..ne dao bog da se vratim kod tebe , Limanca , G-a i drugih slicnih vama.
zao mi je normalnog naroda koji tamo dole trpi takve poput vas .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar