Godišnje se oko 250.000 tona leševa životinja baci u reke i na njive

Višak životinjskog otpada završi na divljim deponijama, njivama i u rekama, zbog čega, kako za "Kurir" tvrdi doktor veterine Miroslav Stojšić, postoji opasnost po ljude da obole od trihinele, antraksa, pantljičare, ali i drugih zaraza, od kojih su neke opasne po život.

"Ako neko baci uginulu ili zaklanu životinju koja je imala trihinelu, onda ptice grabljivice pojedu to meso, koje potom za sat dva izluče putem izmeta. Tako učaurene larve trihine dospevaju u travu, detelinu, luk, salatu, koje zatim pojedu ljudi i tako se lako zaraze trihinom iako nisu jeli meso", objasnio je on i dodao da na ovaj način postoji opasnost i od antraksa, koji brzo može da izazove smrt, kao i svinjska bobica, koja ako je pojede čovek izaziva pantljičaru.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, životinjski otpad se uništava i prerađuje u standardizovanim kafilerijama, koje rade punim kapacitetom. Međutim, nije retkost da građani nailaze na leševe životinja na neadekvatnim javnim površinama, kao što su njive i reke.

Koliko je to opasno objašnjava Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije, koji ističe da se  životinjski otpad koji završi na divljim deponijama klasifikuje kao veoma opasan otpad.

"Najveći problem je nedostatak prostora za skladištenje životinjskog otpada, koji bi se tu razvrstavao i usmeravao dalje na tretman. Od ovog otpada dalje može da se proizvodi hrana za kućne ljubimce, biogas, biodizel, kompost, kao i hemijsko gvožđe", rekao je Karić.

Podsećamo, Ministarstvo poljoprivrede je u februaru prošle godine usvojilo izmenu i dopunu pravilnika koji reguliše postupanje sa sporednim proizvodima životinjskog porekla. Pravilnikom je ponovo dozvoljeno da se uginula stoka i životinjski otpad spaljuju i zakopavaju na stočnim grobljima i jamama. U Ministarstvu navode da su u planu dalja unapređenja spalionica.

Autor: Kurir