Država i dalje ćuti o namernoj grešci da subvencioniše stranu IT kompaniju

Naime, Ministarstvo privrede je odgovornost o ovom besmislenom potezu države prebacilo na tzv. Savet za ekonomski razvoj koji je doneo preporuku o subvenciji, a u kojem sem ministra privrede Gorana Kneževića sede ministri finansija Dušan Vujović i zapošljavanja Aleksandar Vulin, presednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, te direktor Razvojne agencije Srbije Željko Sertić.

A odgovor na pitanje, čemu subvencija strancima u IT sektoru ostao je nemušt. Ministarstvo je samo navelo da su kriterijumi za dodelu subvencija spušteni i pozvalo kompanije da se odazovu na konkurs. - Imajući u vidu manje investicione kapacitete domaćih kompanija, smanjeni su kriterijumi za davanje podsticajnih sredstava u pogledu visine investicija i broja novootvorenih radnih mesta, upravo kako bi i naše kompanije mogle da konkurišu i dobiju podsticaje za svoje projekte.

Interesantno, odluka Saveta je došla istovremeno sa osnivanjem ministarskog tima za IT koji vodi ministarka lokalne samouprave Ana Brnabić i dok se priprema Strategija ministarstva telekomunikacija. Sa predstavnicama srpskog IT sektora se vode pregovori o poboljšanju uslova na tržištu, ali je sada očigledno da neko zastupa i tuđe interese na uštrb domaće privrede. Tako se pokazalo da je umesto konkretnih poslovnih rešenja i poboljšanja klime za preduzetnike u godini preduzetništva, jedino vidljiva demagogija o otvaranju novih radnih mesta.

U našoj najperspektivnijoj privrednoj grani smatraju da je za jedinu zdravu industriju u Srbiji najbolje da ostane van domašaja države. Onlajn strateg Dragan Varagić kaže za 021.rs kaže da nije problem o dolasku stranih kompanija na tržište i traženju radnika, ali jeste problem kada država daje novac jednoj firmi da praktično preotima radnike od drugih.

"Trenutna situacija je odraz generalnog problema, a to je percepcija vlasti da je jako pametno potplaćivati firme da dođu u Srbiju. To je dugoročno posmatrano veoma loša strategija i može biti pogubna za IT. Sektor je potpuno nezavisan od države, koja se odjednom odlučuje da menja nešto i onda radi kako ne treba. Ovakve subvencije su pogršene jer prosto ne postoji potreba za njima, inostrane firme same po sebi dolaze i ne treba ih posebno nagovarati na to davajući im novac", objašnjava Varagić.

Kako dodaje, subvencionisanje strane kompanije koja već posluje na domaćem tržištu je pokazatelj nedostatka strategije.

"Ovakve kratkoročne mere se donose iz krajnje populističkih razloga. Jako lepo zvuči kada vi kažete da će biti novih radnih mesta, ali dugoročno posmatrano ta priča stoji samo dok firma ne shvati da nema više prednosti u jednoj zemlji i odluči da se premesti u drugu koja daje subvencije. Ako hoćete stvarno da povećate kapacitete, kao što se priča, to je onda sistemska priča, ali je problem što ona nema efekte u narednih četiri do osam godina, a to je za političare predugo. Ovaj slučaj zasebno ne može da ugrozi IT sektor, ali ako se nastavi subvencionisanje, onda to može biti problem. Zato je dobro što se IT zajednica organizovala u startu kako bi ukazala na ovaj problem", ocenjuje Varagić za 021.rs.

Za svoje poslovanje na srpskom tržištu, gde inače već radi, "Endava" bi trebalo da dobije 1,6 miliona evra podsticaja, a osnovni razlozi privlačenja stranih investicija subvencijama su, po navodima države, priliv svežeg kapitala, transfer nove tehnologije i otvaranje novih radnih mesta. Za direktora Vojvođanskog IKT Klastera Milana Šolaju, sva tri razloga su pod znakom pitanja.

"U ovom sektoru se najviše ulaže u ljude, te nisu potrebni izdaci za stvaranje fabrika ili sličnog. Takođe, sumnjiv je razlog transfera tehnologije, jer prosto u IT svetu vi ne možete da zaostajete za ostalima, jer ćete ponuti, tako da naše kompanije prate sve trendove koji su zastupljeni u svetu. Na kraju, nijedno novo radno mesto ne može biti otvoreno, jer ni u ovom trenutku ne postoji dovoljni kapacitet radne snage", navodi Šolaja za 021.rs.

I dok u Ministarstvu privrede tvrde da su pozvali na sve kompanije da konkurišu za podsticajna sredstva, stav IT zajednice je jasan - sektor posluje nezavisno od finansijske pomoći države. Barem je tako bilo do sada, što je dovelo do toga da u prošloj godini izvoz kompjuterskih usluga bude veći od izvoza Fiata i Železare zajedno.

"Pokušavamo da ubedimo državu da ako želi da se bavi IT industrijom onda barem da ne smeta, nego da radi na ulaganju u povećanje kapaciteta radne snage, povećanje broja ljudi koji se mogu školovati na budžetu i kasnije se zaposleti u kompanije. Poboljšanje zakonskog okvira, eliminisanje korupcije, to su stvari koje treba popraviti. Na državi je da od ovako uspešnog sektora celo društvo ima koristi", smatra Šolaja.

Takođe, IT stručnjaci smatraju da je bolje i isplativije za državu bilo da je uložila u kompanije koje se bave razvojem novih proizvoda, što "Endava" ne čini. Međutim, ovakvo poslovanje nosi sa sobom veće rizike, ali Šolaja ističe da su oba načina ulaganja značajna za državu. Autsorsing obezbeđuje međunarodno iskustvo i reference domaćim radnicima, dok ulaganje u razvoj sopstvenih rešenja dovodi do veće zarade.

Problem za preduzetnike predstavljaju što ne mogu da dobiju kredite od banaka, jer ih smatraju previše rizičnim. Istovremeno, procenjuje se da nedostaje između najmanje 20.000 radnika u IT sektoru, što će se teško nadoknaditi i u narednim godinama. Problematično je i to što država nije prepoznala zahteve predstavnika IT kompanija, što ide u prilog stavu da nadležni nemaju mnogo razumevanja ili znanja o domaćem softverskom tržištu.  

Podsetimo, pre nekoliko dana pokrenuta je peticija kojom se od Ministarstva privrede traži otkazivanje subvencije od 1,6 miliona evra za Britance, a koji će navodno da tim parama zaposle nova 324 radnika, kojih inače nema na tržištu rada. Naime, kako broj diplomaca koji dolaze u domaće kompanije nije ni približan potrebama IT sektora, engleska kompanija bi samo preuzela postojeće radnike. To znači da bi davanjem subvencija, "Endava" mogla da ponudi bolju platu radnicima u odnosu na ostale kompanije u Srbiji, što može da ugrozi njihovo poslovanje.

Peticiju je do sada potpisalo preko 3.000 ljudi, o čemu više možete saznati OVDE.