Paradoks u Srbiji: Učenici nižih razreda natprosečni, a viših nepismeni

Autor: Tanjug

Info

16.01.2017.

19:42 > 20:10

Učenici nižih razreda osnovnih škola pokazali su znanje koje je iznad proseka, a učenici viših razreda znanje ispod proseka, na dva slična međunarodna testiranja.

Đaci mlađih razreda osnovne škole pokazali su na TIMSS testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su učenici viših razreda na PISA testiranju pokazali funkcionalnu nepismenost - da naučeno ne znaju da primene u praksi.

Javnost opravdano postavlja pitanje: ko je zatajio u obrazovnom sistemu i zbog čega su deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima ispod proseka.

Prema ostvarenim rezultatima, može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.

Nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže da odgovor na to pitanje nije jednostavan, jer mnogi faktori dovode do obrazovnog postignuća. "Međutim, kada sve te faktore saberemo i razmislimo o njima, svakako je nastava onaj faktor koji u najvećoj meri doprinosi obrazovnim postignućima. Tako da odgovore na pitanje o ovim razlikama treba tražiti u razlikama u kvalitetu nastave kod učenika u mlađim i starijim razredima osnovne škole, a kasnije u srednjim školama, jer nam PISA pada u prvom razredu srednje škole", rekla je Pavlović Babićeva.

Ona kaže da je prednost razredne nastave u mlađim razredima to što učitelj sa učenicima provodi gotovo sve vreme, pa može bolje da ga koristi, kao i da sadržaje jednog predmeta povezuje sa sadržajima drugog, a to je ono što se traži u zadacima TIMS istraživanja. "To je mnogo manje u prilici nastavnik koji radi u predmetnoj nastavi, koji ima na raspolaganju 45 minuta, zvonilo je, čas se završio i sve staje tog trenutka", objašnjava ona.

Takođe, inicijalno obrazovanje nastavnika može da objasni deo ovih razlika, jer, kako kaže, školujući se na učiteljskom fakultetu budući nastavnici dobijaju značajan fond časova iz predmeta koji se tiču same nastave, kao što su pedagoška psihologija, razvojna psihologija, didaktika, metodika nastave.

"Dok u predmetnoj nastavi možete da imate nastavnika koji nikada nije slušao ništa od tih predmeta ili slušao veoma malo tokom inicijalnog obrazovanja. Takođe, pitanje je da li se spremao da bude nastavnik u profesionalnom životu ili je nekako slučajno zalutao u prosveti", objašnjava Pavlović Babićeva.

Da učitelji ipak "vladaju celom situacijom do četvrtog razreda" saglasan je i ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da se mladi ljudi izborom učiteljskog fakulteta opredeljuju da će radni vek provesti u učionici. "Nastavnik hemije može da radi u laboratoriji, nastavnik matematike kao programer, geograf u turizmu. Mnogi od njih kada su birali poziv možda su i zalutali. Kakva je selekcija rađena, da li je neko analizirao? - Nije", primećuje Šarčević.

On kaže da u Finskoj za prosvetu odvajaju najviše novca i da je napravljena takva selekcija da su u prosveti najbolji ljudi, dok se u Srbiji sve zasniva na entuzijazmu. "Ako je direktor pedagoški rukovodilac škole, a ne samo menadžer, ako je njemu u opisu posla unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada, znači kvaliteta, onda to mora da počne da radi", kaže Šarčević.

Jedno od rešenja, saglasni su sagovornici je i obuka nastavnika kako bi se poboljšao kvalitet rada u učionici. Organizator PISA testiranja - OECD, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, takođe je ukazala da usavršavanje i kvalitet nastavnika moraju biti u centru pažnje da bi se postigao uspeh.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

Srpkinja

17.01.2017 • 07:41

Gradivo

Reforma skolstva jeja kljuc problema.Kako da se oveze gradivo ako deca u VII razredu iz srpskog jezika uce knjizevnost vezanu za I i II svetski rat,a iz iztorije taj period obradjuju u VIII? Slicnih primera je pregrst. A o obimu nepotrebnog gradiva da i ne govorimo! Zakljucak je obrazovanje naroda u cilju zaglupljivanja i bezanja od knjige!

7 3 +4
Roditelj

17.01.2017 • 07:32

Analiza slučaja

Prvo:
Nastavni kadar u osnovnim školama je spletom društveno - politčkih okolnosti potpuno degradiran.
Drugo:
Uticaj "Mama i Tata" na "Učiteljice i Učitelje" je prevelik- Što manja sredina to veći problem.
Treće:
Po odlasku u srednje škole u veće sredine umanjen je "uticaj" "Mama i Tata" na nastvanike.
Tako da je manje i protekcije. Daleko od toga da nam cveta cveće na nivou srednjoškolskog obrazovanja, i tu se politika i partijsko kadriranje debelo umešalo.

I na kraju moje sin je u osnovnoj školi imao prosek 2,9. A u srednjoj školi 4,86...Razlog...pa Tata mu u lokanoj sredini nije bio društveno-politički podoban. Tako da odudara od većine..:))

7 0 +7
Dejan

16.01.2017 • 22:45

U višim razredima se dohvate flaše, cigara, kladionice. Koga čudi?

18 3 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.