Zbog slabog interesovanja, odustaje se od prodaje pojedinih vojnih objekata

Prodajom vojne imovine, proglašene nepotrebnom za sistem odbrane, država je tokom protekle decenije u novcu, stanovima i drugim nepokretnostima prihodovala 180 miliona evra, znatno manje od očekivanog.

Skroman učinak prodaje viškova, slabo interesovanje na tržištu, ali i visoki troškovi, osnovni su razlozi zbog kojih je Ministarstvo odbrane krajem prošle godine osnovalo radnu grupu sa zadatkom da još jednom pretrese spisak nepotrebne imovine. Kako pišu "Novosti", ovaj tim ekonomista Ministarstva odbrane posle analize napraviće spisak "otpisanih" objekata bez kupca, koji će biti vraćeni Republičkoj direkciji za imovinu.

"Primećeno je da zbog previsoke cene, lošeg stanja ili neatraktivne lokacije, pojedini objekti iz "Master plana" viška vojne imovine gotovo uopšte nemaju prođu na tržištu. Korisnik ovih nepokretnosti, iako su bez perspektive, i dalje je Vojska Srbije, koja je dužna da koliko-toliko brine o njima. Predložićemo da objekti za koje nema interesovanja budu vraćeni vlasniku, kako bi se sprečilo njihovo dalje propadanje" objašnjavaju u Ministarstvu odbrane.

Ovim potezom Ministarstvo odbrane uštedelo bi višemilionske iznose koje svake godine troši na elementarno održavanje i obezbeđenje ovih objekata. Ovako sakupljen novac biće preusmeren u renoviranje perspektivnih kasarni i objekata koji bi mogli da budu bolje iskorišćeni. Radna grupa Ministarstva odbrane analiziraće stanje i vrednost oko 400 vojnih objekata širom Srbije. Deo ovih dobara izaziva interesovanje lokalnih samouprava, mada je veći deo neatraktivan za komercijalizaciju.

Ukupan višak armijske imovine prvobitno je procenjen na oko milijardu evra. Posle decenije propadanja, jasno je i da je njena vrednost danas neuporedivo manja.

Uz kasarne, na spisku viška vojnih dobara nalaze se i domovi vojske, poslovne zgrade, klubovi, sportsko-turistički kompleksi, pa čak i aerodromi. Na ovoj listi je "Lisičji jarak" nadomak Beograda, kao i aerodromi u Kovinu, Smederevskoj Palanci, Zrenjaninu, Trsteniku, Sjenici, Bojniku i Leskovcu, kao i delovi aerodroma u Nišu, Pančevu, Somboru. Pojedine piste, poput kovinske ili zrenjaninske, zbog svog geografskog položaja, mogle bi da dobiju veoma značajno mesto u vazdušnom saobraćaju.

Ima, međutim, i suprotnih primera. Uprkos brojnim problemima, na nekada vojnom zemljištu u Subotici nikla je industrijska zona, u nekadašnjoj kasarni na Voždovcu stambeno naselje, a u Zemunu - poštanski distributivni centar.