Traže pet godina zatvora za one koji ne plaćaju doprinose i plate

"Zemlje Evropske unije su ovaj problem rešile upravo na ovaj način, na primer Nemačka, koja predviđa kaznu do pet godina zatvora", kazala je Savić za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Dodala je da je Srbija jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima i da za to ne odgovaraju, dok se teret njihovog "nemara i bezobrazluka" prebacuje na poreske obveznike, koji plaćaju socijalni mir iz budžeta.

"Kontrola uplate poreza i doprinosa je u nadležnosti Poreske uprave. Sva odgovornost za nečinjenje je na njima. Čim konstatuje da se duže od tri meseca ne uplaćuju porezi i doprinosi, oni moraju da izvrše inspekciju, alarmiraju resorna ministarstva i preduzmu kazne koje im nalaže zakon", navela je Savić.

Iz Poreske uprave za VOICE nisu odgovorili na pitanje da li je ijedan poslodavac odgovarao zbog rupa u stažu i na koji način, kao i kako se došlo do toga da se zbog nesavesnih poslodavaca plaćaju milijarde dinara iz budžeta, a da nekim radnicima godinama nisu uplaćivani predviđeni doprinosi.

Savić je ranije iznela procenu prema kojoj u Srbiji između 300 i 320 hiljada ljudi ne prima redovno plate, dok je prema podacima ASNS-a, država od 2003. do 2013. godine za povezivanje staža radnicima dala 60 milijardi dinara.

Predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković, koji je nekada bio i član Upravnog odbora PIO fonda, rekao je da nikada nije objavljen spisak institucija, organizacija, preduzeća, privatnih ili javnih ustanova u kojima se negovala praksa neuplaćivanja staža, već bi zaposleni to saznali tek u trenutku kada počnu da prikupljaju dokumentaciju za penziju.

"To je oproban manir nezameranja, produžavanja plaćanja dubioza, pogrešnih i neproverenih subvencija prijateljima, neisplaćivanja penzija, a sve to na kraju završi kao trošak poreskih obveznika. To je nešto što, praktično, pokazuje da se kod nas javni sektor, javna svojina i javni interes tretira kao Alajbegova slama: to se može, to se sme, to se može politički pokriti", rekao je Stojiljković.

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je u pitanju sistemska greška koju poslodavci koriste, a koju bi upravo sistem morao da spreči.

"Mislim da bi sistem mogao da spreči ako ima volje i želje da se to uradi. Država mora da uspostavi tu kontrolu, kao što smo nekada imali u vreme SDK. Kako je moguće da, recimo, pet godina neko drži radnike i obavlja posao, a ne uplaćuje svoje obaveze", kazao je Stamenković i upitao da li je ikada iko zbog toga kažnjen.

"Kada je postojala SDK, ona je imala funkciju platnog prometa, ali je imala i funkciju kontrole uplaćivanja tih obaveza. Jednostavno, niko nije mogao da vrši platni promet, da isplati plate dok nije namirio porez. I treća je bila njena statistička uloga. Mi smo to ukinuli onako brzopleto, platni promet prebacili u banke, a ovo drugo praktično niko ne radi", upozorio je Stamenković.

Sa druge strane, u PIO fondu su objasnili da je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje trajna zakonska i isključiva obaveza poslodavca, koja ne zastareva. "Ukoliko poslodavac ne izmiruje svoje obaveze, osiguranici bi trebalo da se obrate inspekciji rada, finansijskoj inspekciji i na kraju nadležnom sudu, kako bi ostvarili svoja prava iz radnog odnosa", naveli su u PIO fondu.