Posle tri zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje je Institut za evropske poslove poslao, a nakon rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Bezbednosno-informativna agencija je dostavila podatke o broju prisluškivanih građana i pravnih lica tokom 2015. i 2016. godine.
Poverenik Rodoljub Šabić u Novom danu je objasnio razliku između prisluškivanja, što je slušanje nečijeg razgovora, i pristupa zadržanim podacima, gde se ne ulazi u sadržinu kominikacije, nego se dobijaju informacije ko je, kada, koliko i sa kim komunicirao (listing).
Iako Ustav izričito nalaže da je sa nadzor komunikacija potrebna odluka suda, bezbednosne službe su dosad tumačile da se to odnosi isključivo na prisluškivanje, dok su o pristupu zadržanim podacima odlučivali direktori službi, podseća Šabić. Ustavni sud, međutim doneo je odluku po kojem je za svaki nadzor komunikacija, pa i pristup zadržanim podacima, potrebna odluka suda, dok je svako drugo tretiranje nezakonito i predstavlja krivično delo, ukazuje on.
Šabić, međutim, ističe problem nedostatka kontrole službi bezbednosti, zbog čega javnosti ostaje da, kako kaže, službama samo veruje na reč. “Vi danas imate eksplicitne tvrdnje službi da postupaju samo po odluci suda, ali možete samo da im verujete. Lepo je da im verujete, ali još bolje je da imate mehanizam da ih nadzirete”, kaže on.
Podseća da je pre nekoliko godina, kancelarija poverenika utvrdila da službe bezbednosti imaju onlajn pristup zadržanim podacima. “Tad smo dobili frapantan podatak, tri provajdera su okrenula glavu, a samo jedan nam je rekao - znamo koliko su puta pristupili. 272.000 pristupa u godinu dana, samo kod jedne kompanije. Ta priča da službe i danas imaju direktran pristup otvara pitanje ima li smisla govoriti o efikasnoj kontroli”, poručuje on.
Poverenik ističe da je u svakom društvu koje želi da bude demokratsko, pitanje kontrole i nadzora, fundamentalno. Podseća da Srbija ima loše nasleđe, i da su službe bezbednosti, ne tako davno, zloupotrebljavane čak i za politička ubistva. Zato mora postojati kompleksan mehanizam kontrole, gde više organa ima ulogu nadzora, a pre svega parlament, smatra on.
Međutim, skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti vodi strančka ličnost, a treba da nadzire rad BIA na čijem je čelu takođe stranačka ličnost, ukazuje poverenik i ističe da Skuptšina pritom ignoriše impulse koji dolaze od njega i zaštitnika građana. Takođe smatra i da nije dovoljno to što je novi direktor BIA Bratislav Gašić zamrzao sve stranačke funkcije, jer zakon eksplicitno navodi da pripadnik BIA ne može biti pripadnik stranke. Podatak da je broj onih koje BIA prisluškuje porastao za 10 odsto, Šabić ne vidi kao dramatičan i nešto na osnovu čega bi se moglo zaključiti da se Agencija politički zloupotrebljava.
Podseća i da su poverenik i zaštitnik građana pre nekoliko godina doneli paket mera koji je, između ostalog, predviđao da se uvede jedan punkr za monitoring koji bi bio institucija nezavisnog tipa, uspostavljena zakonom, koju bi vodio nezavisni ekspert, i čiji bi posao bio da službama obezbedi perfektne uslove za ostvarivanje aspiracija, a istovremeno zaštiti ustvnu garanciju.
Šabić je rekao i da je model novog zakona o zaštiti podataka, koji je pripremila kancelarija poverenika, od danas predstavljen na sajtu te institucije. “Sačekaćemo formiranje nove vlade i staviti ga na raspologanje vladi”, najavio je Šabić, podsetivši da je poverenik i pre dve godine napravio jedan model zakona koji je vlada prihvatila i koji je čak bio u akcionom planu za poglavlje 23, ali se na kraju ništa nije dogodilo. “Ne bih voleo da se to iskustvo ponovi”, naveo je gost Novog dana.
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 1
Мунгос
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar