Prvi put bi to pravo važilo za sve zaposlene, pa i one u javnom sektoru, piše
Dnevnik.
Naime, državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, dobiće pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade i drugih primanja. Konkretno, umesto radnika koji sada pravdu zbog neisplaćenih zarada moraju da traže na sudu, to bi činila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Direktor Agencije Mile Radivojević objašnjava da će ta institucija izmenama dobiti šira ovlašćenja.
"Do sada je naša nadležnost bila utvrđivanje obaveze za isplatu zarada do iznosa minimalca, sada će se odnositi na punu zaradu i platu. To znači da su zaposleni morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike između minimalca i pune plate, a ukoliko se usvoje ove izmene, to neće morati", objašnjava Radivojević. Po njegovim rečima, od 2005. godine, otkako postoji Agencija za mirno rešavanje sporova, vođeno je oko 14.000 predmeta, a u sudovima je čak 30.000 radnih sporova.
Sudski postupci za naplatu neisplaćene zarade ili bilo kojeg drugog prava proisteklog iz rada traju dugo, zahtevaju troškove za tužbe i žalbe, angažovanje advokata i plaćanje njihovih troškova, dok je postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova besplatan. Arbitražno rešenje je pravosnažno i izvršno, odnosno ima istu pravnu snagu kao pravosnažna sudska presuda.
Nacrt izmena i dopuna Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova donosi i niz drugih mera čiji je cilj da podstaknu zaposlene i poslodavce da radne sporove rešavaju pred Agencijom, i to u postupku pregovora, a ne pred sudom, ali i da im omogući garancije da budu sigurniji u rešavanju svog spora.
Više od 300.000 radnika ne prima platu redovno
Novina je i to da će izmenama tog zakona nadležnosti Agencije biti proširene i na druga primanja kao što su otpremnine, pogrebne usluge, novogodišnji paketići za decu. Nacrt zakona predviđa i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka. Uvodi se i obaveza miritelja da, nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu preporuči na koji način se može rešiti problem, odnosno da sam donese preporuku za rešavanje spornih pitanja.
Inače, i bez izmena, koje se očekuju na jesen, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima sve više posla. U 2014. godini podneto je 199 zahteva, a prošle čak 956. Samo u prva dva meseca ove godine stiglo je 11 novih predloga, dok su, po podacima Ministarstva pravde, tokom prošle godine viši i osnovni sudovi primili ukupno 33.389 premeta koji se tiču radne oblasti.
U predlozima podnetim Agenciji za mirno rešavanje sporova najčešće je reč o sporovima između poslodavaca i zaposlenih koji se tiču mobinga, otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, naknade troškova koji se odnose na ishranu u toku rada, odlazak i dolazak s rada, isplatu jubilarne nagrade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, izmena kolektivnih ugovora, štrajka... Od ukupnog broja podnetih predloga u toku 2016. godine meritorno je rešen 331, dok je više od 400 u toku.
Po procenama sindikata, u Srbiji ima više od 300.000 radnika koji neredovno primaju platu. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku tvrdi da oko 70 odsto radnika ne prima platu na vreme, od čega trećini zarada kasni od 30 do 90 dana, dok sedam odsto prima sa zakašnjenjem većim od tri meseca.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Danas blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu: Buka od 15 minuta zbog izbora za mesne zajednice")
.jpg "Helsinški odbor: Stanje u Srbiji ima sve odlike vanredne situacije")
.jpg "Vučić: Niko mi od evropskih zvaničnika nije tražio da raspišem vanredne izbore")
.jpg "Učenica u Nišu izašla tokom časa kroz prozor i popela se na krov škole")
Komentari 24
Inspektor Višekruna
Znate li slučajno da radnik može dobiti sudski proces za neisplaćene zarade a mora platiti sudske troškove,u slučaju da je firma blokirana. U slučaju da firma ode u stečaj imaće sreće da išta naplati.
Ovo sve što pišem je čista sudska praksa. Vi biste recimo radniku "Goše" preporučili da ide na sud i još više se zaduži, i plaća advokate i sudske troškove od para kojih nema, a da nikako ne pokušava sa arbitrom koji će doneti odluku brzo i besplatno? Da slučajno ne znate šta će biti sa tužbom u slučaju stečaja?
Navodim primer koji je svima poznat, ne smatram "Gošu" korektnim poslodavcem. Za slučaj da neko zaključi tako nešto.
Inspektor Višekruna
Za arbitre se bar zna koliko zarađuju.
Savesni poslodavac
Naravno i radnicima je dobro-rade 10 meseci bez plate, pa onda prime jednu platu, pa onda opet rade bez plate-odnosno beskamatno kreditiraju moju firmu i sve legalno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar