Mogu li štrajkovi radnika prerasti u politički bunt?

Ali, kako sada stvari stoje, opozicione stranke izgleda nemaju nameru da socijalni bunt iskoriste i stvore uslove za političku borbu i stvaranje uslova za eventualnu smenu vlasti. Podršku i poziv na okupljanje zbog solidarnosti sa radnicima najavio je za danas u Novom Sadu jedino Studentski protest Novi Sad.

Nezadovoljstvo i štrajkovi radnika Fijata, Goše, građevinske firme Rajko Mitrović, FAP-a i Gorenja lako bi moglo da dovede do izlaska zaposlenih na ulice. Situacija u nekim od tih preduzeća je zaista takva da je pitanje dana kada će biti doneta odluka o dolasku pred zgradu Vlade u Beogradu, jer su resorni ministri na čelu sa premijerkom ostali nemi, ili pak neosetljivi, na to što radnici rade u teškim radnim uslovima, imaju niske plate ili pak što godinama ne dobijaju novac za svoj rad.

Lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković za "Danas" kaže da u Pokretu ne žele da mimo volje sindikata i radnika politizuju proteste.

"Razgovarali smo sa njima i oni se plaše da ćemo, ako se uključimo, smanjiti šanse da im zahtevi budu ispunjeni. Iako nisu u pravu - kršenje prava radnika je u temelju politike napredne vlade i samo se političkom borbom može zaustaviti, mi ipak poštujemo njihovu molbu. Čekaćemo da i sami shvate da moraju da se oslobode straha kojim Vlada koči sindikalnu borbu i onda ćemo udružiti snage. Bićemo tu, nas neće rasterati", poručuje Janković.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović za "Danas" kaže da su ovi štrajkovi bolan početak buđenja svesti građana o drastičnoj razlici između neispunjenih obećanja ove vlasti, ružičaste stvarnosti na kontrolisanim elektronskim medijima i surove svakodnevice pune poniženja, neizvesnosti, bede i siromaštva u Srbiji.

"Ovo nije prelomni trenutak ali može biti početak procesa u Srbiji gde će građani pamtiti laži i greške vlasti i čuti programe i politike koje su u njihovom interesu. Mi svakako podržavamo štrajkove jer su potpuno opravdani i jer su početak nemirenja sa sudbinom jadno plaćenih i poniženih ljudi koji pokušavaju da žive od svog rada. Od ogromne važnosti je da drugačija politika koja je protiv ovog perifernog i divljačkog kapitalizma bude nosilac interesa svih koji se bore za čoveka i njegove interese. Sa ovom vlašću ali i sa velikim delom opozicije, će uvek biti samo privatizacija, subvencije za mizerno plaćene radnike, nedostatak uslova rada i sigurnosti posla. Zato naša alternativa i postoji, jer nismo kao ostali", navodi on.

Sociolog Srećko Mihailović kaže da političkog bunta nema bez političkih stranaka.

"A ovde, osim stranaka na vlasti, ne vidim nege druge stranke koje bi mogle da imaju iole veći uticaj. Znači radnički bunt će ostati radnički. One čak nemaju ni toliko uticaja da taj radnički bunt zlonamerno iskoriste i na taj način ga osujete", navodi Mihajlović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković, za beogradski list kaže da ovaj talas štrajkova ne može da preraste u politički bunt, bar ne u ovoj fazi koja ima socijalno-ekonomsku dimenziju.

"Ali ovi štrajkovi su ozbiljno upozorenje vlastima da bunt može da poprimi i političku notu ukoliko vlast ostane nema na zahteve radnika i bude na strani krupnog kapitala, jer se ne može raditi na ekonomskom razvoju ukoliko se investitorima prodaje samo jeftina radna snaga", ukazuje Anđelković.

Na pitanje šta bi se dogodilo da opozicione stranke podrže strajkače, on odgovara da bi to u ovoj fazi bilo i kontraproduktivno jer će protest odmah postati politički i može doći do podela unutar radnika po političkoj liniji.