Direktora u jednom danu smenili i postavili na isto mesto

Kvrgić, koji je smenjen u maju ove godine, u momentu imenovanja bio je u sukobu interesa jer je, kako je utvrdila Agencija za borbu protiv korupcije, bez njene saglasnosti obavljao dve javne funkcije i jer je godinu dana, paralelno sa tim funkcijama, bio suvlasnik preduzeća sa udelom od 40 odsto.

To sve nije smetalo Vladi Srbije da ga postavi na čelnu funkciju direktora državnog preduzeća koje je upravljalo sa 800 miliona evra kredita, donacija i budžetskih sredstava.

Agencija za borbu protiv korupcije je 31. decembra 2015. pokrenula postupak protiv Kvrgića koji je rezultirao rešenjem da mu kasnije stečena funkcija (direktor JUP-a) prestaje po sili zakona. On je, naime, u aprilu 2014. postavljen za predsednika Upravnog odbora Gradskog centra za socijalni rad Beograd, a onda krajem januara 2015. i za direktora JUP-a, što nije prijavio Agenciji na šta je po zakonu bio dužan.

Kvrgić, koji je danas "samo" dekan privatnog Fakulteta za menadžment u Novom Sadu, u jednom momentu je obavljao čak četiri funkcije što u privatnom što u javnom sektoru – dekan fakulteta, suvlasnik privatnog preduzeća, direktor JUP-a i predsednik UO Gradskog centra za socijalni rad.

Od prvog imenovanja za direktora JUP-a, krajem januara 2015. Kvrgić je imao zakonski rok od tri dana da zatraži saglasnost Agencije za obavljanje druge funkcije, što nije uradio ni godinu i po dana kasnije. Nakon što je Agencija u martu 2016. utvrdila da je u sukobu interesa, Kvrgić je mesec dana kasnije podneo ostavku na mesto u UO Gradskog centra za socijalni rad Beograd.

Kao izgovor za kršenje zakona, Kvrgić je u izjašnjenju Agenciji naveo da "...u trenutku postavljanja na funkciju direktora nisam imao kako neposredna, tako ni posredna saznanja da vršim još jednu javnu funkciju".

"Nikad me niko iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu nije obavestio da se radi o javnoj funkciji", navodi Kvrgić.

Agencija je ocenila da "nepoznavanje zakona nije opravdan razlog za neispunjavanje zakonskih obaveza".

Opširnije u tekstu Pištaljke OVDE.

Ovo preduzeće, za koje je jedva iko i čuo, upravljalo je sa 800 miliona evra, i to vrlo loše, o čemu možete čitati OVDE.

I Državna revizorska institucija je utvrdila brojne propuste u radu tokom Kvrgićevog mandata, između ostalog i da je tadašnja uprava nenamenski trošila kredite namenjene razvoju nauke tako što ih je, umesto u naučne projekte, ulagala kao depozite u bankama i od kamata zaradila 68 miliona dinara, o čemu više možete pročitati OVDE.