U školama zadovoljni, deca migranti dobri đaci

Tamo se oko 200 roditelja okupilo pre nekoliko dana i protestovalo što će njihova deca u školske klupe sesti zajedno za vršnjacima iz Sirije, Iraka, Avganistana...

Osnovna škola "Branko Pešić" u Zemunu od decembra prošle godine u svom obrazovnom sistemu broji i đake koji su u Srbiju došli iz Avganistana. Direktor škole Nenad Ćirić kaže da su školsku godinu tada upisala 73 dečaka i devojčice, od kojih je 35 završilo školu i steklo diplomu.

- Trenutno u našoj školi nastavu pohađa devet đaka. Treba da ih bude 47, ali im još nije obezbeđen prevoz, tako da uskoro očekujemo da svi ti mališani sednu u đače klupe zajedno sa svojim drugarima iz Srbije - priča za Blic direktor Ćirić. On kaže da  nisu imali ni jedan jedini problem, a deca su sjajna za saradnju.

I u OŠ "Jovan Ristić" iz Borče imaju samo reči hvale kada su u pitanju đaci iz Avganistana. Direktor Mileta Đorović kaže da je ove godine upisano 14 učenika, koji su raspoređeni u odeljenja od prvog do osmog razreda.

- Prošle godine nastavu je pohađalo 12 đaka sa Bliskog istoka. Bili su raspoređeni u različita odeljenja, zavisno od uzrasta. Sa osmehom dolaze u školu, vole školu. Želimo da njihovo detinjstvo bude manje tužno i teško i drago mi je da možemo bar nešto lepo i korisno da učinimo za njih - priča direktor Đorović, dodajući da imaju izuzetno visoku kulturu ponašanja i da nimalo ne zaostaju za svojim vršnjacima što se tiče znanja.

Deca migranti koja su sa porodicama smeštena u Centru za azil u Banji Koviljači, njih dvadeset troje, sela su u đačke klupe sa vršnjacima i od prošle sedmice pohađaju nastavu u OŠ "Vera Blagojević". Prema rečima Roberta Lesmajstera, upravnika Centra, deca su uzrasta od prvog do osmog razreda i većina ih je iz Avganistana, a među njima je nekoliko njih koja nikada nisu išla u školu.

- Prvi utisci su pozitivni, problema nije bilo. Redovno idu u školu, osim dvoje dece koja su trenutno bolesna i jednog deteta koje je napravilo pauzu iz opravdanih razloga. Nastava se odvija na srpskom jeziku uz dopunu na engleskom, koliko ga nastavni kadar zna - objašnjava upravnik.

Uključivanje dece migranata u obrazovni sistem na teritoriji Školske uprave Sombor biće organizovan po drugačijem modelu u odnosu na druge delove zemlje, jer će se nastava održavati u prihvatnim centrima, a ne u školama.

- Budući da su prihvatni centri u Somboru, Subotici i Kikindi prepoznati kao centri u kojima se ni odrasli ni deca ne zadržavaju dugo, po dobijenim podacima oko dve sedmice u proseku, stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je da je važno da se i ovoj deci obezbedi podrška, ali u centrima, ne u školama - izjavila je Ksenija Liščević iz somborske Školske uprave.

Ona je dodala da je u skladu sa preporukom, Školska uprava Sombor dizajnirala čitavu strategiju, u dogovoru sa školama "Ivo Lolar Ribar" i "Bratstvo jedinstvo".

- Radioničarski rad sa oko 19 do 25 dece u prihvatnom centru, pošto je broj dece promenljiva kategorija gotovo na dnevnom nivou, realizovaće se tri puta sedmično. Obe škole će se oslanjati na vlastite kapacitete i resurse, jasno definisati ciljeve rada sa decom, pratiti i unapređivati kako metode i tehnike, razvijanje neverbalnih tehnika i metoda, jer deca uglavnom znaju samo maternji jezik i tek ponešto engleskog, ali i birati domene koji su prihvatljivi i razumljiviji deci.

Kako se navodi, predstavnici školske uprave Sombor i direktori dve škole su održali roditeljski sastanak u centrima u Somboru i Subotici. U oba centra prepoznato je zadovoljstvo roditelja ponuđenim rešenjem i visoka motivacija dece za učenjem.

Podsetimo, komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je nedavno da će u škole krenuti oko 700 dece migranata i dodao da će njihova najveća koncetracija biti u beogradskoj opštini Palilula i u Šidu. On je naveo da se u Srbiji trenutno nalazi nešto manje od 4.500 migranata, od kojih će možda ostati najviše do 120.