Svaki šesti lekar fizički napadnut

Navodi se da je u 57 odsto slučajeva uzrok nasilja nerealno očekivanje pacijenta, a u 50 odsto situacija osoba koja je bila u pratnji bolesnika nasrnula je na lekara, piše "Politika". Najugroženiji su zdravstveni radnici koji rade u Hitnoj pomoći i oni u urgentnim centrima, zbog čega bi oni, smatraju u LKS, trebalo da dobiju status službenog lica. Kako ističe dr Milan Dinić, direktor LKS, oni koji su do sada tukli lekare najčešće nisu osuđeni, a u malobrojnim slučajevima kada jesu to mediji nisu objavili.

- Pre mesec dana smo započeli istraživanje o bezbednosti lekara i dobili smo ove zaprepašćujuće podatke. Imamo razumevanja da su pacijenti kada dođu u ordinaciju u posebnom emotivnom stanju, ali moraju da shvate da niko ne sme da tuče lekare na poslu. Ne možemo da prihvatimo da je normalno kada neko pesnicom udari doktora na hitnom prijemnom bolnice, kao što je nedavno zabeleženo u Zaječaru. LKS ulaže maksimalan napor da se najoštrije sankcionišu oni koji to rade. Anketa jasno pokazuje da postoji značajno manje nasilja u privatnoj praksi, a razlog su jasno postavljena pravila u smislu prava i obaveza. To je verovatno način na koji se može smanjiti i nasilje u državnim ustanovama - kaže Dinić.

Konflikti često nastaju i zbog dugog čekanja na pregled, ali i zbog toga što mnogi žele da ih pregleda određeni lekar, dok kod drugog niko neće. Dinić napominje da, kada se pogleda koliko imamo lekara i koliko građana, analiza pokazuje da ih ima sasvim dovoljno. Ali, problem je što nisu na dobar način raspoređeni, odnosno organizacija nije dobro urađena.

- Dešava se da pacijenti kada imaju zdravstveni problem uopšte ne žele da idu kod izabranog lekara u domu zdravlja već odmah krenu da se raspituju ko je najbolji lekar, na primer u KCS, za tu oblast. I odmah traže način da do njega dođu. A u dom zdravlja onda dođu samo zbog uputa ili otvaranja bolovanja. Važno je da osnažimo domove zdravlja i pokušamo da vratimo pacijente da se više leče u njima. Danas su doktori prinuđeni da pregledaju više pacijenata zbog nedostatka kadrova u određenim službama - navodi Dinić za "Politiku".

Dodatni problem zdravstva Srbije je stalni odlazak lekara u druge zemlje. Oko 800 lekara godišnje traži sertifikate dobre prakse LKS da bi mogli da potraže posao u nekoj drugoj državi, a najveći broj njih to zahteva da bi povremeno mogli da rade u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Međutim, broj zahteva nije usklađen sa činjenicom koliko njih zaista odlazi iz Srbije, jer 50 odsto evropskih zemalja uopšte ne traži sertifikate. Srbija svake godine odškoluje oko 1.100 lekara, a malo manje od tog broja odlazi u penziju. Ukoliko se takav trend nastavi, naša zemlja bi se uskoro mogla suočiti sa ozbiljnim deficitom doktora, posebno u unutrašnjosti.