Menu 021

Realnost ili krivica države - mladenci sve stariji, brakova sve manje, razvedenih čak 9.000

Prosečna mlada sve je starija, kao i mladoženja, a broj sklopljenih brakova iz godine u godinu se drastično smanjuje.
Info 24.10.2017. | 15:11 > 08:27
Realnost ili krivica države - mladenci sve stariji, brakova sve manje, razvedenih čak 9.000
Foto: Pixabay
Najsvežija zvanična statistika pokazuje da devojke imaju u proseku 28 godina kada ulaze u prvi brak, dok prosečni mladoženja ima 31 godinu. Skoro 37.000 brakova sklopljeno je 2015. godine u Srbiji, dok je prošle godine sklopljeno oko hiljadu brakova manje. 
 
Podaci za Vojvodinu pokazuju da je 2016. godine sklopljeno oko 10.000 brakova, takođe hiljadu manje nego ranijih godina. 
 
Umesto da se bavimo pravim uzrocima i posledicama pojave "kasnih brakova" u Srbiji, društvo je i dalje na nivou osude, a naročito prema ženama, zbog odluka da kasnije stupe u brak ili da uopšte u isti ne stupe. Žene se zbog odlaganja stupanja u brak i dalje prozivaju sebičnim, uobraženim, muškarci neozbiljnim i nesamostalnim, a šira javnost uzbuđuje se informacijom da ćemo, kao nacija, nestati, naročito zato što smo već veoma star narod, s niskim natalitetom, odlivom mozgova i ogromnim brojem penzionera.
 
Međutim, stručnjaci koji nisu u javnosti okarakterisani kao strogo porodično, tradicionalno orijentisani imaju drugačiji stav - kriva je država i njeno sve veće odsustvo podrške porodici, mladima, kao i višedecenijska loša politika vođenja države, njene ekonomije i socijalne zaštite.
 
Ista zvanična statistika pokazuje da smo sve siromašniji, ali i bolje obrazovani i, prirodno, zainteresovaniji za posao, što tradicionalistima služi kao dobar povod da kritikuju momke i devojke u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim za nespremnost da započnu brak. Stručnjakinja u oblasti rodne ravnopravnosti Danica Todorov kaže za 021 da se kao društvo bavimo potpuno pogrešnim problemima i ne odstupamo od stereotipa vezanih za rodne uloge. Društvo, naime, ne treba da zanima zbog čega se neko ne odlučuje na brak, osim ukoliko ne postoji spremnost da se pomogne.
 
"Stupanje u brak je uvek uslovljeno slobodno voljom čoveka, ali ova oblast je pod jakim uticajem rodnih uloga i naše društvo još uvek gleda ženu kao da je majka i rodilja - kao da nema važnije uloge. Ona je sebična ako želi da razvije karijeru. I dalje se, međutim, muškarcima mnogo više toleriše i daje im se na vremenu jer, u suštini, oni nemaju biološki sat. To što se granica rođenja prvog deteta pomera, pa i ulazak u brak, posmatra se kao da se žena nije udala na vreme", smatra Todorov.
 
Najčešći razlozi za odlaganje brakova zapravo su ekonomske prirode, ali i oni nailaze na osudu. Najčešće se predstavljaju kao "usvajanje standarda sa Zapada" i nesnalažljivost današnje omladine jer, kako se smatra, nekad su ljudi bili mnogo spremniji da bez ičega osnuju porodicu.
 
Međutim, retko kada se postavljaju prava pitanja - da li su brakovi nekada zaista bili kvalitetni? Kako za 021 kaže porodična psihoterapeutkinja Jelena Branković, to pitanje je sada mnogo aktuelnije.
 
"Zapravo, ne možemo da govorimo da li je kasno sklapanje braka dobro ili loše, već je to naša realnost. Važnije je pitanje kako to odlaganje utiče na sam brak i njegov kvalitet, da li je on kvalitetniji ili nije od onih ranijih, tradicionalnih. Savremeni brak omogućava da se ljudi pripreme na bazi sopstvenih iskustava u vezama i drugim odnosima, a ne tradicije, kako je bilo ranije. Bitno je, međutim, i pitanje da li iskustva partnerskih odnosa koji prethode braku zaista pomažu da savremeni brakovi budu kvalitetniji", navodi Branković i dodaje da je kod mladih mnogo veća verovatnoća da će imati osetljiv, krhk brak, jer prethodno nisu imali kvalitetna iskustva.
 
"Često srećem u praksi parove koji su ranije bili u manje stabilnim partnerskim odnosima i nisu baš sazreli u istim. Zato brak mlađih parova bude teži, a zato i brakovi traju kratko. Parovi sada imaju mogućnost razvoda i to se vidi kao izlaz iz problema, pa se lakše i odustaje od braka", smatra ona.
 
Manje je poznato da je u Srbiji iz godine u godinu sve više razvoda. Ukupno razvedenih brakova je u 2016. godini bilo oko 9.000, prosečna starost muškarca pri razvodu je bila 43 godine, a prosečna starost žene oko 40 godina, što znači da brak u Srbiji traje samo između pet i devet godina. Razlozi su, između ostalog, i srljanje u brak u periodu kada za isti parovi nisu spremni, ali i sve veća popularnost raznih oblika vanbračnih zajednica, koje mogu, a ne moraju da funkcionišu. Prema rečima sistemske porodične psihoterapeutkinje Slavice Medar Petrić, preovladava shvatanje da se za skladan život zaista ne mora ići kod matičara.
 
"Imamo pojavu koja se zove pad popularnosti braka. Brak se sve manje doživljava kao institucija koja je nametnuta spolja, a sve više kao individualni odnos koji grade dvoje ljudi. Brak će, takođe, sve manje biti onakav kakav je do sada bio i gde je muškarcu unapred dodeljena uloga onoga ko izdržava porodicu, a žena brine o kući i deci, već izgleda onako kako se njih dvoje dogovore. Oni imaju i uloge pregovarača koji sami dogovaraju kako će njihova zajednica izgledati. To je više partnerstvo, primereno ličnostima koje su u braku. Ko nije spreman za brak, odlagaće stupanje u brak, a neki će i trajno odustati od njega", smatra naša sagovornica.
 
Danica Todorov stava je da ne postoji razlog da se osuđuju ljudi koji se razvode. Nema validnog opravdanja da dvoje koji jednostavno ne funkcionišu zajedno ostanu u zajednici iz puke forme, smatra Todorov.
 
"Nekada ste bili osuđeni ako se razvodite, a danas je to normalna stvar jer ljudi odluče da ne mogu da žive zajedno - razlozi su zaista nebitni. Ne vidim zašto to treba da nas zabrinjava", navodi ona.
 
Slavica Medar Petrić dodaje da ljudi sada žele više da postignu nego što su želele neke ranije generacije. "Treba reći da su ranije mlađi stupali u brak i zbog činjenice da su samo tako mogli ostvariti svoje seksualne želje. Danas ljudi više očekuju od života, mladi sada hoće da se školuju, putuju, hoće da izađu i provedu se. Veći je dijapazon stvari koji se želi postići. Za razliku od nekih ranijih vremena kada se više živelo po šablonima koje su postavljali stariji, sada je mladima njihova ličnost na prvom mestu", priča ona.
 
Rana ili slučajna trudnoća često se spominje kao razlog za ulazak u brak. I dalje se često spominje u praksi i, kako dodaje Jelena Branković, to sa sobom nosi dodatne teškoće.
 
"Pitanje trudnoće je posebna motivacija za ulazak u brak. Mladima i u vezama treba vreme da se usaglase oko raznih pitanja pre braka, pa tako moraju da shvate kako će zajedno da žive, međusobne obaveze i slično. A kada parovi počinju brak trudnoćom, imaju dupli posao jer odmah postaju ne samo supružnici, već i mama i tata. Neki parovi uspevaju u tom zadatku, neki ne", pojašnjava svoja iskustva ova psihoterapeutkinja.
 
Na kraju, bitno je napomenuti da najveći broj sklopljenih brakova poslednjih godina čine supružnici koji su zaposleni. Na drugom mestu po brojnosti nalaze se brakovi u kojima suprug radi, a supruga je izdržavana.
 
Dok Slavica Medar Petrović ističe da žene koriste priliku koju ranije nisu imale - da se duže obrazuju, pripremaju za život i grade karijeru, Jelena Branković kaže da suštinski nije dobro da se brak posmatra kao ekonomska zajednica, već je mnogo bitnije raditi na edukaciji ljudi - šta su kvalitetni odnosi i šta zaista čini uspešan brak. Na taj način, smatra ona, imaćemo kvalitetnije brakove, a njihov broj će biti mnogo veći. To je bitno istaći jer je brak i dalje najstabilnija zajednica za odgoj deteta, ali se u ovu kategoriju sada slobodno mogu svrstati i mnoge funkcionalne vanbračne zajednice.
 
"Brakovi se menjaju i mi to moramo da prihvatimo, nikakve stigme i dizanje panike nije nam od pomoći. To da je ekonomski odnos za brak bitan govori nam da se ljudi ne oslanjaju na bliskost, već spoljašnje faktore koji podržavaju taj odnos - pa i u braku se može desiti da ostanete bez novca. Treba raditi na kvalitetu komunikacije, to je ključ i zato je potrebno da svi činioci društva aktivno rade na promeni svesti građana i unapređenju uslova života", naglašava ona.
 
 
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Deca su naše blago". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • TX
    25.10.2017 10:04
    jednostrano
    1. Prvo iznesena su samo stanovista zena, bez da su intervjuisani muskarci.
    2. Ovo je jedna tema koja je duboko intimna i individualna. Niko ne treba da se bavi nekim generalizacijama, kkao je to "obicno" "danas". Svacija prica zasto da i zasto ne, kada i kako je posebna.
  • Krmenadla sa Podbare
    25.10.2017 01:29
    @singleF
    Znas li da pravis zapecen pasulj u rerni?
  • Ns
    24.10.2017 21:45
    Problem je sto se para nema, zivi se predugo u zasticenoj zoni sa roditeljima, muskarac izadje od mame i tate u tries'nekoj i onda ocekuje da mu sve bude na tacni ko sto je kod njegovih bilo. Pa, koja zena ce to da trpi?! Ja da radim, kuvam, perem, peglam, a on lezi. Ne, hvala, bolje mi samoj. Da bih imala dete treba mi muskarac, a ne necije vecito dete.
  • Pera
    24.10.2017 20:51
    Sta ima drzava sa tim sto ljudi ne znaju da vole i nece da se zrtvuju? Ima i drugih drzava gde ljudi zive losije od nas ali se ipak zene i udaju. Mislim da je problem u nasem egoizmu, mada ne bi skodilo i da je manje nesigurnosti sto se tice posla i finansija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest