Prema njegovim rečima, Smanjivao se i broj nezaposlenih u evidenciji NSZ. Poslednjeg dana 2011. posao je tražilo 745.187, a 31. decembra 2017. na spisku ove državne službe bilo je 618.827 onih koji traže zaposlenje.
Od kraja 2013. godine, svi pokazatelji dešavanja na tržištu rada idu u pozitivnom smeru, dodao je Martinović.
On ukazuje da se iz godine u godinu povećavala i potreba poslodavaca za radnom snagom. U 2011. poslodavci su ovoj državnoj službi prijavili 61.962, a u 2017. su nudili 80.444 radna mesta.
Od 268.450 ljudi koliko ih je zaposleno 2017, više od trećine je do posla došlo uz posredovanje ili finansijsku ili neku drugu vrstu pomoći NZS, kaže Martinović.
On priznaje da još ne možemo biti zadovoljni kvalitetom radnih mesta jer neki poslodavci minimalnu zaradu nude kao maksimum bez valjanog ugovora o radu i plaćanja doprinosa socijalnog osiguranja.
"Međutim, naši programi ne dozvoljavaju da čovek radi na crno. Bitno je da se po zakonu o radu, rad na određeno posle najviše dve godine pretvara u rad na neodređeno ili prestaje", dodaje on.
Na pitanje da li su realna predviđanja da će se Srbija za dve-tri godine suočiti sa nedostatkom radne snage, a od 2027. i ozbiljnom krizom, on kaže da bi voleo da nisu u pravu oni koji tvrde da će Srbiji nedostajati kadrovi za nova radna mesta.
"Ali eto, već nam se događa da u nekim delovima Srbije, kao što je Vojvodina, strani investitori teže dolaze do stručnjaka određenih specijalnosti, ali i do radnika za obavljanje nekih jednostavnijih poslova", dodaje direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Martinović kaže i da će izdvojena sredstva u budžetu za ovu godinu omogućiti sa se rešavaju viškovi zaposlenih u preostala 144 neprivatizovana preduzeća, a da je veliko i interesovanje za pokretanje ličnog posla, naročito od 2016. godine, prve "godine preduzetništva".
Dominantno zapošljavanje na određeno
Od ponuđenih poslova, dominantno je zapošljavanje na određeno vreme, oko 60 odsto. Na neodređeno vreme zapošljava se oko 20 odsto, a u istom procentu i van radnog odnosa, po ugovoru o delu i na privremenim i povremenim poslovima.
Martinović kaže da takozvana fleksibilizacija u oblasti rada u svetu sve više podrazumeva da nema sigurnog radnog mesta. Preovlađuju zapošljavanje na određeno radno vreme i drugi oblici rada i Srbija u tome nije izuzetak.
Podsetimo, trenutno više od 16.000 Novosađana nema posao, a više od polovine tog broja čine žene.
Podaci novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da osobe do 30 godina čine oko petine ukupno nezaposlenih u Novom Sadu, dok je starijih od 50 godina skoro trećina. Istovremeno je nezaposlenost, prema tim podacima, zapravo smanjena za 22 odsto u odnosu na kraj 2016. godine.
Načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere Dušan Marjanović kaže za 021 da
među visokokvalifikovanim građanima bez posla ima inženjera, ali i psihologa i profesora stranih jezika koji nisu popularni u ovom periodu. Postoji, međutim, i deficit na birou, o kojem detaljnije možete da čitate
OVDE.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
Komentari 12
ovdasnji
zamlate jedne ??!!
sprečiti
xyz
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar