Zahvaljujući dosadašnjim akcijama inspekcije, siva ekonomija je smanjena na nekih 30 odsto BDP-a. Očekuje se da će rada na crno biti još manje ako se poslodavci dodatno "pritisnu" da registruju svoje ilegalce, mada treba biti svestan činjenice da je rad na crno gotovo elementarna potreba ne tako malog broja zaposlenih i njihovih porodica, koje teško ostaju bez dodatnih prihoda.
Sociolog
Slobodan Miladinović, profesor beogradskog FON-a, za
"Politiku" prvo navodi prosvetne radnike, koji sa svojom prosečnom platom ne mogu da izdržavaju ukućane, pa neki od njih taj problem rešavaju davanjem dodatnih časova đacima. Međutim, samo deo nastavnika može time da se bavi, dok ostalima preostaju drugi poslovi, "van struke", ili da, bez toga, žive veoma teško.
Dodatnim poslovima bave se i ljudi mnogih drugih profesija, većina da bi zadovoljila elementarne egzistencijalne potrebe porodice, što znači da siva ekonomija kod nas ima podsticaje u realnom socijalnom položaju velikog dela stanovništva.
Osnovu tog baš ne zavidnog socijalnog statusa profesor Miladinović nalazi, pre svega, u raspodeli moći u našem društvu, koje je koncentrisano u političkim strukturama i partijama, čijim predstavnicima briga za smanjenje socijalnih nejednakosti nije toliko važna, kao što je to slučaj u skandinavskim zemljama, u kojima su stope za oporezivanje prihoda takve da u nekim slučajevima iznose i 70-80 odsto.
"Kod nas postoje samo dve poreske stope na ukupne prihode, deset i petnaest procenata. Deset procenata plaćaju oni koji tokom godine zarade od tri do šest prosečnih plata mesečno, dok petnaest odsto plaćaju svi oni čije su zarade veće od šest prosečnih plata. Dakle, i oni kojima pristiže i po 60 prosečnih plata", navodi Miladinović.
Zašto se ove stope ne menjaju?
Zato što u našoj političkoj eliti, koja je najvećim delom sa visokim ili vrlo visokim prihodima, ne odgovara progresivno oporezivanje. Tako kod nas, s druge strane, najveći porez plaća onaj deo stanovništva koji nikada ne plaća porez na zaradu. To su oni koji s 200 evra svoje mesečne zarade plaćaju u prodavnicama isti PDV kao i najbogatiji građani.
A to koliko položaj pojedinih društvenih slojeva i profesija kod nas zavisi od političara Miladinović pokazuje na primerima učitelja, pripadnika vojske i policije.
"Učitelji su oduvek za režim bili manje važni, što se odražava i na njihov materijalni položaj. Vojska je, međutim, u Titovo vreme u svetskoj literaturi klasifikovana kao "pretorijanska" i kao takva bila je društveno, pa i materijalno privilegovana. A onda je u vreme Miloševića i ratova devedesetih izgubila tu poziciju, između ostalog i zato što je novi vođa preneo funkciju sopstvene garde na policiju, koja je ranije, u odnosu na vojsku, bila u podređenom položaju. Ove promene u odnosu političkih vođa prema vojsci i policiji uticale su i na promenu njihovog socijalnog statusa, mada je sad i policija manje značajna. Manje je značajan čak i deo policije koji je zadužen za borbu protiv kriminala, između ostalog i zato što se pokazuje da su neki pripadnici političke, pa i ekonomske elite u slabijoj ili čvršćoj vezi sa onima koje policija treba da goni. Ona je i nedovoljno opremljena i zato se kod nas godinama vode istrage koje bi objektivno trebalo da budu brzo završene", kaže Miladinović.
On dalje kaže da ova nezainteresovanost političke elite za smanjenje socijalnih nejednakosti odgovara našoj ekonomskoj eliti, koja uspeva da preko svojih predstavnika zadrži minimalnu cenu rada na veoma niskom nivou.
"Njihovo obrazloženje za to je da je poslodavcima neisplativo da rade uz višu cenu rada, ali pitanje je kako im je neisplativo kada čak i oni poslodavci koji nemaju više od deset zaposlenih raspolažu ogromnom imovinom", ističe Miladinović.
Sagovornik "Politike" zato smatra da bi promene u pravcu smanjivanja socijalnih nejednakosti trebalo započeti uvođenjem progresivnih stopa oporezivanja, pre svega ukupnih prihoda, ali i imovine, a zatim i povećanjem minimalne cene rada, što bi omogućilo i postepen porast ostalih zarada. Problem je, međutim, u tome što su za ove promene potrebne političke odluke, a političari od njih uglavnom beže, jer bi to značilo da udaraju na sopstvene pozicije i interese.
Gde je izlaz iz pat pozicije?
Miladinović pominje značaj značaj radikalnog smanjenja broja političkih stranaka, npr. podizanjem cenzusa za upis u registar ili zabranom predizbornih koalicija, tako da bi one koje opstanu imale jasnu političku profilisanost, pa i u odnosu prema socijalnim nejednakostima. Sada se u mnoštvu neprofilisanih partija takva njihova orijentacija gubi. Deo rešenja uz borbi za smanjenje nejednakosti treba tražiti i u građanskoj i sindikalnoj akciji, pa i u protestima, kojih nema. Umesto toga, ljudi se okreću individualnom snalaženju i tržištu sive ekonomije.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 15
Bez plate
U velikom broju slučajeva, radnik ne radi "bez plate" već prima jedan deo novca neredovno, a kalkuliše da će mu poslodavac jednog dana povezati i platiti sav staž što baš nije jeftino. Pogotovo je to slučaj kod propalih državnih firmo gde na kraju sve neto plate, poreze i doprinose plati država tj svi mi. To je kalkulacija konkretnog radnika. U velikom broju slučajeva, firme i ne rade, odnosno radnici dolaze na posao i sede, a posle podne rade ( jer se od sedenja i nisu umorili) neprijavljeno neki drugi posao od koga žive.
Jeftinije za sve nas i budžet bilo bi da ti radnici propalih državnih firmi koji faktički ne rade, dobiju otkaz i odu na biro rada i nateraju se da sebi nadju posao od koga će živeti i uplaćivati staž za penziju (68% nije mala stavka).
Caka je u kalkulaciji da poreze i doprinose i neto plate na kraju plati država tj svi mi.
Osim toga očigledno je da radnik koji radi "bez plate" duži period ima neki neprijavljeni izvor prihoda, od koga živi. Veći deo rada na crno bio bi sprečen kada bi se kontrolisale takve firme i radnici bili pitani:od čega živite? Platite poreze i doprinose na svoje neprijavljene zarade koje očigledno postoje.
I naravno kada se govori o PLATI , treba govoriti o BRUTO, a ne o NETO zaradi ako hoćemo da ustanovimo koliko ko zaradjuje i koliko je plaćen.
Koji porez?
- Siromašni moraju da plate porez. Jer su prvi na udaru za kazne, haračlije sa državnom značkom i zatvor.
- Tajkuni i političari ne moraju uopšte da plate porez, jer je cela država u njihovim rukama, svaki službenik, svaki inspektor kao i godišnji odmor tih ljudi.
Drugim rečima, u feudalnom smo dobu.
Dobu kada bogati misle da sve mogu silom da nametnu i reše.
Dobu kada su bogati dovoljno bogati da ne misle da moraju bilo šta da menjaju kako bi imali veće bogatstvo, veću prooizvodnju ili bilo kakav pomak napred.
Te misli su došle tek kasnije, u buržoaskoj revoluciji.
A ljudi jesu robovi, imaju ograničenu slobodu kretanja - jer nemaju novca da fizički napuštaju određene rejon gde su porobljeni.
Dakle iz omrznutog socijalizma, zhvaljujući zapadnim obećanjima da će nam biti kao i njima - došli smo u feudalizam.
Mima
U našoj zemlji teško je uvesti neki progresivni model oporezivanja jer će najbogatiji uvek naći načina da izbegnu plaćanje poreza. Vlasnici firmi radnike tretiraju kao stoku a to nije problem zakona već problem našeg nakaradnog mentaliteta. Kad bi ljudi imali više dostojanstva i kad bi bili uporni u borbi za svoj položaj, nešto bi se možda i promenilo. Čuvena izreka svih privatnika "ako nećeš ti da radiš ima ko hoće" više ne pije vodu, jer sve više mladih odlazi odavde a i manje dece se rađa. Uskoro neće imati ko da im radi pa će se zamisliti malo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar