Nekontrolisana upotreba antibiotika u mesu problem i u Srbiji

Autor: Danas

Info
15.04.2018.
19:29 > 20:14
Istraživanja govore da će u naredne tri decenije (ne)kontrolisana upotreba medikamenata u uzgoju stoke i živine stvoriti nove superbakterije koje će biti opasne po čoveka.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Nekontrolisana upotreba antibiotika u mesu problem i u Srbiji
Foto: Pixabay
Niska cena mesa siguran je put do kupca, pa neki proizvođači zloupotrebljavaju antibiotike kako bi dobili što jeftiniji proizvod.
 
Upotreba antibiotika bez kontrole u uzgoju stoke i živine mogla bi da u naredne tri decenije usmrti bezmalo 10 miliona ljudi, procena je Globalne asocijacije potrošača "Konzjumer internešenal" izneta povodom obeležavanja Svetskog dana potrošača, koji se obeležava u martu svake godine. 
 
Kako piše list "Danas", ništa bolja situacija nije ni u Srbiji, gde godišnje zbog upotrebe kontaminirane hrane oboli oko 25.000 građana. Posle ove crne statistike, logično, postavljaju se pitanja znamo li šta jedemo, kako se štiti tržište od štetnih posledica antibiotika i hormona u mesu i koliko će Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji stupa na snagu od 15. juna, pomoći potrošačima.
 
Svetska uprava za hranu i lekove (FDA) procenjuje da se zbog ubrizgavanja antibiotika pilićima 1999. godine 11.000 ljudi razbolelo od crevnih bolesti čiji je uzročnik bakterija otporna na antibiotike. Posle ovih otkrića, da upotreba antibiotika doprinosi otpornosti sve većeg broja bakterija na antibiotike, ishrana ovim proizvodima postaje sve opasnija po zdravlje ljudi. Sporadične reakcije postoje. Najveći lanci brze hrane tako su uveli obavezu da koriste isključivo piletinu gajenu bez antibiotika. Nažalost, ova obaveza odnosi se isključivo na Sjedinjene Američke Države, dok u 100 ostalih država u kojima posluju ona ne važi.
 
Ministarstvo poljoprivrede predviđenim izmenama i dopunama Pravilnika postavlja nove zahteve pred proizvođače, za koje će nutritivna deklaracija postati obavezna. Kako je za medije izjavio Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, novim Pravilnikom će biti pooštrena odgovornost svih u čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane, i skrenuo pažnju na čitav "spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na obeležavanje ukoliko se u mesu nalazi voda ili proteini koji potiču od druge životinjske vrste". 
 
Nevidljivi za inspekciju
 
U Srbiji, ali i državama regiona, koja važi za siromašna tržišta, postoji glad za jeftinim mesom. Zato se vodi velika bitka između trgovaca za proizvode što nižih cena. Zbog toga rastu proizvodnja i uvoz (ne)kvalitetnog mesa. Činjenica, tržište zakonski jeste regulisano, ali kako pored ovih brojki potrošači da budu sigurni da kupuju bezbedne proizvode? 
 
A od matičnog jata do dolaska na našu trpezu živina može da se zarazi na razne načine. Kada proizvođač ima sve segmente pod kontrolom, onda govorimo o vertikalno kontrolisanoj proizvodnji. Ovakvu kontrolu nemaju seoska domaćinstva i mali proizvođači, koji inače čine više od 50 odsto u proizvodnji mesa i više od dve trećine u proizvodnji jaja. Među malim firmama postoje porodične farme koje veoma dobro i organizovano posluju, ali je pored toga i veliki broj farmi koje nisu registrovane, te samim tim nisu vidljive od strane inspekcijskih državnih organa.
 
 
Foto: Wikipedia (Naim Alel)
 
"Svi proizvođači u Srbiji moraju da zadovolje zakone i propise Republike Srbije u pogledu bezbednosti hrane. Postoje proizvođači koji se na našem tržištu ističu kvalitetom koji je potvrđen u akreditovanim laboratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, ali naravno ima i onih koji ne postupaju u skladu sa propisima. Takvi slučajevi se sankcionišu", ističe doktor veterinarske medicine Nikola Rokvić iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje na Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije. "Veći kvalitet i kontrolu imali bismo ukoliko bi se i građani uključili. Ne smeju da budu lenji, već da odmah prijave nepravilnosti, kako bismo isključili takve proizvođače."
 
Postoje firme kojima je stalo do kvaliteta svojih proizvoda i koje znaju da deklaracija koju stave na njihovu ambalažu podleže zakonskoj regulativi. Proizvođači koji sprovode kontrolu celog lanca proizvodnje i ishrane garant su kvaliteta. Oni svoje piliće i koke gaje na farmi, puštaju ih da se šetaju i kljucaju na otvorenom, daju im čak i eukaliptus, koji između ostalog povoljno utiče na disajne organe živine.
 
(Zlo)upotreba antibiotika
 
Uprkos tome što dajemo prednost namirnicama domaćeg porekla, ne kupujemo uvek ono što je domaće. Proizvođači listom ističu da je njihov proizvod bezbedan i optimalnih nutritivnih svojstava iako to nekada nije u potpunosti tačno. Ponekad nemamo sve informacije o hrani koju kupujemo, ali za nas kao konzumente je značajno da one ključne, najvažnije za naše zdravlje dobro razumemo. 
 
Novi Pravilnik o deklarisanju u mnogome bi morao da promeni sadašnju situaciju. 
 
"U proizvodnji hrane neophodna je kontrola "od njive do trpeze", odnosno kad je meso u pitanju, od matičnog jata do potrošača, što obuhvata kontrolu sirovine, procesa proizvodnje, gotovog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja. Prema važećoj zakonskoj regulativi, tržište štiti kako granična veterinarska inspekcija prilikom uvoza proizvoda ili sirovina, tako i republička veterinarska inspekcija koja kontroliše proizvodnju pre stavljanja u promet, i u prometu prilikom redovnih i vanrednih kontrola, a u saradnji sa akreditovanim laboratorijama", kaže dr nauka Jasna Kureljušić sa Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.
 
Podaci o upotrebi antibiotika u živinarstvu dobar su pokazatelj o tehnologiji koja se primenjuje prilikom uzgoja životinja. Nažalost, zemlje Južne Evrope, kao i većina država u našem neposrednom okruženju su poznate po raširenoj (zlo)upotrebi antibiotika. Najbolje rezultate postižu zemlje sa severa Evrope, kao što su Island, Švedska, Finska, a iz regiona je pozitivan primer Slovenija, gde je upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju meru. Neslavni primeri iz Evrope su Kipar, Španija, Italija, Mađarska, Belgija...
 
Kupovati od proizvođača koji imaju ceo proizvodni proces
 
Najbolja zaštita od štetnih posledica antibiotika i ostalih lekova koji se mogu zloupotrebiti u uzgoju jeste kupovina mesa iz bezbednih izvora. Izuzetno je važno da potrošači budu informisani o svim relevantnim tehnološkim postupcima koje primenjuje uzgajivač mesa. Kupovina od proizvođača koji ima integrisan ceo proizvodni proces, od proizvodnje hrane do proizvodnje namirnice za tržište, uvek je bolja u odnosu na one koji se samo parcijalno bave proizvodnjom i koji nemaju punu kontrolu tokom celog životnog ciklusa životinje. 
 
Takođe, kupovina iz "sivih" kanala prodaje gde se plasira meso kome nije moguće utvrditi poreklo (najčešće pod parolom "kupujmo domaće") predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za zdravlje potrošača. Neophodno je da svaki proizvod bude kompletno ispravno deklarisan, a da ga u promet stavlja kredibilan i odgovoran proizvođač.
 
Proizvođači koji svesno u živinsko meso ubacuju razne antibiotike i hemikalije, pokušavaju da od lošeg mesa dobiju proizvod prve klase. Takvi pilići se ne uzgajaju da budu zdravi i da njihovo meso bude sočno i mekano, već se u trci za što većom zaradom čini sve kako bi pile što pre dostiglo potrebnu težinu. Time potrošači nisu samo prevareni, već im je ugroženo i zdravlje, jer takva piletina sadrži 500 odsto više natrijuma.
 
 
Sektor živinarstva jedan je od najbrže rastućih podsektora stočne industrije. Proizvodnja postaje sve intenzivnija i vertikalno integrisana, s obzirom na tehnološki napredak, te se očekuje da će globalna potražnja nastaviti ubrzano da raste. Za period 2013-2022. godine predviđa se da će ostati najbrže rastući prehrambeni sektor u smislu proizvodnje. Evropska živinarska industrija zapošljava više od 302.000 ljudi i ima godišnje promet od 30 milijardi evra, i na taj način je jedna od najvažnijih privrednih grana Evrope.
 
"Industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticiranosti, tehnologiji i konkurenciji. Vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, do distribucije", objašnjava Borko Vukajlović, tehnolog, i ističe da u Srbiji, u kojoj se po stanovniku troši oko 16 kilograma živinskog mesa godišnje, tržište još nije dovoljno regulisano.
 
Stručnjaci ističu da živinarstvo u Srbiji može za relativno kratko vreme da se unapredi i dostigne nivo sličan onom u razvijenim zemljama. Međutim, zbog kupovne (ne)moći stanovništva i bez otvaranja izvoza, to će se teško dogoditi. Od 2010. do 2015. godine broj živine bio je u stalnom opadanju, pa je 2014. godine iznosio 17.167.000 komada, proizvedeno je ukupno 94.000 tona živinskog mesa i 1.89 milijardi jaja, što je bilo za 15 odsto manje nego četiri godine pre toga.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

  • Surovost

    16.04.2018 • 10:09
    Priloženu sliku pakla u kome žive ove kokice nije stavila veganka. To je realnost, koja bi trebala da pogodi svakog normalnog čoveka, voleo ili ne voleo da ručka meso.

  • Lajavi

    16.04.2018 • 01:03
    @Ⓥ
    Opala Veganka. Nabacila si logo. Jesi to ozvanicila sektu?

  • Yip Man

    15.04.2018 • 22:09
    Pogledajte samo ko su najveći uzgajivači i proizvođači mesa i mesnih prerađevina i u čijim su strankama pa će vam biti jasno ko truje svoj narod.

    Verujem da bi patriJoCki blok mogao da objasni vezu i sticaj okolnosti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 6 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Po 6.000 dinara za sve punoletne: Vučić najavio promenu zakona zbog isplate iz Akcionarskog fonda
Po 6.000 dinara za sve punoletne: Vučić najavio promenu zakona zbog isplate iz Akcionarskog fonda
Vučić: Ako studenti pobede, ja ću da im se smejem u lice sve vreme, i iz pritvora, i iz zatvora, i iz groba
Vučić: Ako studenti pobede, ja ću da im se smejem u lice sve vreme, i iz pritvora, i iz zatvora, i iz groba
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Najkomentarisanije