Marina Kovačev preminula je 24. aprila nakon teške maligne bolesti na medicinskoj klinici u Istanbulu, a lečila se na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, Klinici za radiologiju Instituta u Sremskoj Kamenici i u Beogradu.
Njena majka, Svetlana Bošković, u otvorenom pismu navela je da je tokom lečenja mlada novinarka doživela "potpunu nezainteresovanost veoma poznate doktorke u Beogradu, koja je pacijentkinji poručila da je prebukirana, da mora i na godišnji, pa ako hoće neka dođe u avgustu, septembru".
Ona je Lončaru skrenula pažnju na to da je nakon operacije 28. juna 2017. godine, Marina otpuštena posle osam dana, te da joj je naknadno postavljen i "spinalni dren, nakon čega je kao intrahospitalnu infekciju dobila meningitis".
"Zaključak turskih lekara je da je upravo postavljanje drena izazvalo brže širenje malignih ćelija duž kičme. Otpuštena je bez antiepileptičke terapije i dobila je epi-napad krajem avgusta, koji je doveo do potpunog oduzimanja desne strane tela tokom zračenja", napisala je majka.
Ona je u pismu, koje je prosledila i javnosti, navela da su joj doktori u Srbiji govorili da bude "dozirano pozitivna", da su medicinske sestre bile veoma neljubazne i drske, a psiholog joj je lično rekla da ne zna kako da joj pomogne.
"Stavili su joj pelene, koje sam joj često ja menjala. Upisivale su izmišljene vrednosti temperature i pritiska predamnom, bez ustručavanja. Spremačice su teške i nepokretne bolesnike opominjale da su neuredni i tražile da sami spremaju sobe, takođe ne obraćajući pažnju na mene. Skrenula sam pažnju da vidim kapsulu koju sam ispustila pre tri nedelje ispod kreveta, pri čemu mi je spremačica objasnila gde se nalaze metle i ostali pribor, pa ako mi smeta... Iznajmila sam invalidska kolica, postojeća se skoro nisu mogla gurati do aparata za zračenje", napisala je Bošković u otvorenom pismu.
Nakon kratkog poboljšanja, Marinino stanje se pogoršalo početkom marta, kada je nakon lečenja citostaticima na Klinici za internu onkologiju u Sremskoj Kamenici otpuštena uz savet "snađite se" i "kupite narukvice protiv mučnine", piše u pismu.
Majka je dodala da ni nakon uplate od 1.000 evra za ugradnju porta zbog lošeg stanja vena, ta ugradnja nije bila moguća, te da je na pitanje zašto se pacijentima kod kojih su potrebne stalne infuzije, vađenje krvi i injekcije ne ugrađuje port odmah radi izbegavanja neprestanog bodenja, dobila odgovor da se "to ne radi na njihovom odeljenju".
"Snašli smo se angažujući privatno medicinsku sestru, a pošto je stanje bilo sve lošije, smestili smo je u privatnu bolnicu, gde je dobijala intravensku hranu putem infuzije. Snimljen je još jedan MRI mozga gde su uočene promene na vratnom delu kičme. Sa snimkom sam se obratila neurohirurgu, koji nas je uputio na radiološko lečenje. Svesna da je situacija hitna, tražila sam mišljenje u Sremskoj Kamenici na osnovu snimka, ali sam dobila komentar da ne požurujem njih koji je leče besplatno, nego da požurim one gde je lečimo privatno", napisala je Bošković.
Mlada novinarka lečila se i u Turskoj, u bolnici "Sante plus", a novac za pomoć sakupljan je uz pomoć akcija i sms poruka.
"U Istanbulu nas je čekalo sanitetsko vozilo i prevodilac, a u bolnici lekari specijalisti, isti dan su je pregledali, snimili MRI mozga i kičme. Sutradan je snimak pokazao promene duž kičme. Zašto niko nije predložio ovo snimanje kod nas? Radiolog je predočio plan zračenja, uz detaljno objašnjenje. Nakon četiri zračenja, Marinino stanje se poboljšalo do mere da je nakon šest nedelja normalno jela. Međutim, došlo je do poremećaja pulsa i disanja, tako da je preminula na intenzivnoj nezi", piše u pismu.
Dodala je da je bolnica na kraju obezbedila i prevoz sanduka do aviona, njoj avionsku kartu, prevoz i prevodioca do aerodroma, a da je u Srbiji na aerodromu "Nikola Tesla" procedura preuzimanja sanduka trajala nepotrebno dugo, te da su porodici naplaćeni troškovi carinjenja, kao da im je "dete paket".
"Zašto je dete trebalo da mi umre u tuđoj zemlji, da me grle nepoznati ljudi sa kojima se nisam drugačije mogla sporazumeti, nego pogledom i suzama? Da nas isprate isti očajnici kao ja, koji su doveli svoje najbliže da se leče u toj i drugim bolnicama u Istanbulu, prodavši stanove i kuće, zadužujući se i prikupljajući pomoć preko sms poruka?", napisala je Bošković.
Ona je apelovala na ministra Lončara i nadležne da hitno počnu da menjaju zdravstveni sistem Srbije, te da zatraže od zaposlenih u zdravstvu da se "podsete položene Hipokratove zakletve, potisnu sujetu i ujedine postojeće znanje", da olakšaju pacijentima lečenje, a njihovim najbližima da "ne ubiju svaku nadu".
Apelovala je i da se pojednostavi "užasan birokratski sistem" zakazivanja pregleda i bolovanja, lekarskih komisija, te da zaposleni budu obučeni za rad na kompjuterima.
Deo sredstava za lečenje Marine Kovačev prikupljn je uz pomoć fondacije "Budi human", a od preostalih sredstava porodica će formirati fond u Marinino ime i finansirati unapređenje zdravstvene zaštite u Bečeju i humanitarne i druge projekte Bečejskog udruženja mladih BUM koje je Marina osnovala i u kojima je lično učestvovala.
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
.jpg "Pas ujeo dete u Beogradu, mališanu amputiran prst")
Komentari 79
Ivan Grozni
Zlica
Na žalost lekare u Srbiji pacijenti doživljavaju kao neljubazne, nezainteresovane i nestručne. Na žalost većina lekara u toku svog radnog veka iskusi iscrpljivanje empatije, uzrokovano svakodnevnim radom sa bolesnim ljudima kojima ne mogu pomoći.
Na žalost sistem zdravstva postao je birokratizovana struktura, fokusirana na administrativnu organizovanost rada, kvantitativne parametri efikasnosti i održivosti ... Na žalost utisku da lekar veću pažnju posveti računaru nego pacijentu doprinose brojni faktori, tranutno najznačajniji je program za elektronsku evidenciju (IZIS) kreiran bez zadovoljavajuće računarske infrakstrukture da bi funkcionisao glatko, dužina pregleda neadekvatna za teške bolesnike (jer se veza sa serverom automatski prekida posle nekoliko minuta), i brojni administrativni detalji koji dekoncentrišu i na koje lekar bespotrebno troši vreme (neadekvatan format mobilnog telefona pacijenta) a koje program zahteva da budu upisani.
Na žalost vladajuće i organizacione strukture u zdravstvu na sve ovo nemaju drugi odgovor, osim još većeg fokusiranja na administrativni deo posla.
e-zdravlje
slabo nas Vi iz EU razumete, a izgleda ni EU ne shvatate koliko mi ovde? za shvatanje drame bespotrebno je pominjanje fontana i vladajuće klike, ne zbog beznačajnosti, već zbog sistematskih nakaradnosti koje se u sistemu zdravstva čine od 2005. (i ranije), a sa čim se mnogo nas suočava na najnečovečniji način. Pročitajte http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1501977, pročitajte https://www.medicinskaedukacija-timkme.com/wp-content/uploads/2015/09/EDUKATIVNI-MATERIJAL.docx i ovo http://www.eu-ihis.rs/docs/news5/Iskustva%20u%20razvoju%20IKT%20sistema%20u%20zdravstvenim%20ustanovama%20u%20Srbiji.pdf i https://www.danas.rs/drustvo/sabic-upozorio-ministra-zdravlja-na-nepravilnosti/; Pročitajte pa samo po osnovu uvođenja IZIS platforme recite kako su to na dobitku pacijenti, kada i lekare čini frustriranim za rad, ili kada Ministarstvo ne obnovi licencu za softver, pa dođe do pada celog sistema? od kakvog je značaja e-zdravlje (eHealth-Lisabonska strategija i2010 - https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/news/lisbon-strategy-evaluation) ako je praćeno padom nivoa zdravstvene usluge i da li zbog toga treba da u uslovima 10% bdp, kolika su procenjena izdvajanja za zdravstvo, uvedemo m(obile)-health; hoće li se time kvalitet pružanja zdravstvenih usluga povećati, a stope obolevanja i smrtnosti ovde (http://www.batut.org.rs/download/zdravstveni_pokazatelji_rs_2014.html) smanjiti?
više o e-zdravlju https://bogdanovian.weebly.com/blog/sdfkl
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar