"U slučaju da se ne utvrde koeficijenti ili ne promeni zakon, na šta vlada ima pravo, dolazimo u situaciju potpune nesigurnosti, gde bi postojala mogućnost da građani tuže državu sa vrlo neizvesnim ishodom", kaže u razgovoru za Blic Biznis Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Vrednost imovine koja ne može biti vraćena u naturalnom obliku, a kako je to procenila Poreska uprava iznosi 13,6 milijardi evra. Za obeštećenje je zakonom predviđen iznos od dve milijarde evra, a po odredbama ovog zakona, može se ostvariti ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika, po svim osnovima, koje u opštem iznosu ne može preći iznos od 500.000 evra.
Moguće trgovanje na berzi
Obeštećenje za oduzetu imovinu se vrši u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja. Prema sadašnjem zakonu, obveznice koje bi dobili građani dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama počev 15. decembra 2018.
"Napominjem da je promet obveznicama emitovanih u skladu sa ovim zakonom slobodan, one se mogu kupovati i prodavati na berzi. Rok je odredio zakonodavac, a imajući u vidu makroekonomsku stabilnost i opšti interes, a već na prvi pogled je jasno da je reč o sumi koja će predstavljati veliko opterećenje za budžet Republike Srbije. Posebno ističem da je udeo obeštećenja u odnosu na ukupan broj zahteva za vraćanje oduzete imovine, relativno mali i da po našim procenama iznosi od 25 do 30 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva za koje je utvrđeno da su osnovani, odnosno u kojima su uvaženi zahtevi za povraćaj imovine", ističe Sekulić.
Prolongiranje otvara put tužbama
Na pitanje šta će se desiti u slučaju da se i ovaj put prolongira isplata i koji su rizici, sagovornik Blica ukazuje da prolongiranje isplate obeštećenja svakako nije dobro, jer se samim tim skraćuje i rok za isplatu ukupnog iznosa obeštećenja, budući da je prvobitni zakonski rok bio 15 godina počev od 2015.godine. Naknadnim izmenama zakona taj rok skraćen na 12 godina i to od 15. decembra ove godine.
"Daljim prolongiranjem početka isplate došli bismo do rizika da celokupan iznos obeštećenja od dve milijarde evra treba isplatiti u roku od 7-8 godina, što bi predstavljalo veliki udar na budžet za te godine, a to bi se negativno odrazilo na makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije. Ukoliko bi došlo do prolongiranja početka isplate, ove rizike je moguće otkloniti jedino izmenama zakona. Takođe, zakon bi trebalo izmeniti i u delu koji se odnosi na isplatu akontacije obeštećenja u novcu u iznosu od 10 odsto od osnovice obeštećenja, jer prema sadašnjem zakonskom rešenju, dolazimo u situaciju da se isplata akontacije poklapa sa isplatom prve dospele rate obveznica", upozorava Sekulić i dodaje da u slučaju da država ništa ne uradi po pitanju obeštećenja, otvorio bi se put nebrojenim sudskim postupcima, a što bi svakako u budućnosti predstavljalo još veći trošak za budžet Republike Srbije.
Jedan čovek maksimum pola miliona evra
U slučaju kada jedan zakonski naslednik po odredbama ovog zakona ostvaruje pravo na vraćanje oduzete imovine od više bivših vlasnika, obeštećenje tom nasledniku po osnovu svih bivših vlasnika, u okviru njihovog zakonskog maksimuma, u opštem interesu, ne može preći iznos od 500.000 evra.
"Nijedna država, pa ni naša ne može imati potpuno obeštećenje. Ni mnogo bogatije i ekonomski razvijenije države koje su sprovodile postupak restitucije nisu bile u mogućnosti da u punom obimu sprovedu restituciju u bilo kom od ova dva oblika, odnosno ni u naturalnom obliku, kao ni u vidu novčanog obeštećenja", ukazuje Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Šta je do sada vraćeno
U skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (građanska restitucija), Agencija je do sada vratila bivšim vlasnicima 4.394 poslovnih prostora, 900 stanova i 954 zgrade što ukupno čini 6.248 objekata površine 451.500 kvadrata. Agencija je takođe rešenjima vratila bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima oko 319 hektara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, zatim 33.242 hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i oko 5.390 hektara šuma i šumskog zemljišta. Samo u ovoj godini, vraćeno je 255 objekata, 140 poslovnih prostora, 61 stan i 54 zgrade, kao i 19 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 303 hektara šumskog zemljišta i oko 5.500 hektara poljoprivrednog zemljišta.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 5
Bond
Nada Bunjak
NAZALOST, ima pojedinaca koji veruju da ce dobiti neku crkavicu, a dobice nista. Netrazimo novac vec imovinu u naturi, ako nasa imovina ne postoji moze da se vrati druga imovina supstitucijom.
Bata N
Što reko naš narod "Obećanje - ludom radovanje".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar