Za sada se ne razmišlja o obaveznom testiranju đaka na narkotike

Autor: Novosti

Info

29.07.2018.

22:12

Od nove školske godine, prema najavama Ministarstva zdravlja i Komisije za borbu protiv narkomanije, počinju ozbiljnije aktivnosti na prevenciji i suzbijanju upotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima.

Za sada se ne razmišlja o obaveznom testiranju đaka na narkotike

Foto: Pixabay

Proširiće se obuhvat razreda kojima će policajci, psiholozi i psihijatri držati predavanja o štetnosti upotrebe narkotika, biće organizovana i edukacija za roditelje, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar insistira na drastičnijim kaznama za dilere, sa čim se složila i ministarka pravde Nela Kuburović.

Iako bi, prema mišljenju stručnjaka, i obavezno testiranje školaraca na narkotike moglo da pomogne u prevenciji upotrebe psihoaktivnih supstanci, o ovoj meri se, bar zasad, ne razmišlja, pišu Novosti. Testiranje mladih na psihoaktivne supstance iz više aspekata je sporno, jer bi se time kršile slobode i prava, između ostalih i garantovana tajnost medicinskih podataka. Ali ima mehanizama da se to prevaziđe.

Vlasti u Moskvi su, recimo, još 2012, razmišljale u tom pravcu. U Mađarskoj je zakon o obaveznom testiranju mladih na narkotike bio pred parlamentom 2014.

Svuda je, međutim, kao jedna od najvećih prepreka razmatrano to da će svaki roditelj koji podnese tužbu, ako dete bude testirano bez njegovog pristanka, dobiti spor.

Jedino rešenje je, a tome pribegavaju i pojedine privatne škole u Srbiji, da se deca testiraju na narkotike ako se saglase roditelji.

Primarijus dr Mira Kovačević, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti Ministarstva zdravlja Srbije i v. d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj smatra da, ako se nekad i bude razmišljalo o uvođenju testiranja đaka na narkotike, pozitivan rezultat ne sme da povlači sankcije u smislu udaljavanja iz škole, jer bi to, kaže ova doktorka, bilo negativno i kontraproduktivno.

Pozitivan nalaz testa, koji potvrđuje da je dete u skorije vreme bilo u kontaktu s narkoticima, prema mišljenju dr Kovačević, trebalo bi da bude prelomni momenat da se što pre zatraži pomoć. U tom smislu testiranje bi imalo pozitivan efekat, jer bi deci za koju se ustanovi da uzimaju psihoaktivne supstance odmah moglo da se pomogne.

"Mislim da bi bilo dobro da se prevencija bolesti zavisnosti radi kontinuirano u okviru zdravstvenog vaspitanja u školi. Koliko je to moguće, ne znam, ali neosporno je da sa decom treba početi rad na prevenciji na vreme, i ne samo tako da im se pružaju informacije o štetnosti narkotika. Trebalo bi i da se promovišu zdravi stilovi života, da se formiraju u ličnosti koje će, kad se nađu pred izazovom da uzmu neku drogu, reći - ne", kaže dr Kovačević.

Iako je svaka vrsta zavisnosti sama po sebi teška, i sve one gotovo podjednako zabrinjavaju stručnjake, primetno je da se deca sve lakše odlučuju da probaju različite psihoaktivne supstance. Jednostavno, da bi bila "in" u društvu, i uvek sa prilično neodrživom idejom - "ja ću to samo da probam, držaću stvari pod kontrolom". U praksi, naravno, nije tako. Nove droge su, potvrđuju stručnjaci, sve opasnije.

Prema podacima Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od njih, trenutno se prati više od 670 novih psihoaktivnih supstanci. U Srbiji je na tom spisku ukupno 200 supstanci.

Među mladima su popularne droge koje "dižu" - za one koji imaju novca to je kokain, a za ostale amfetamini, najčešće "ekstazi" i "spid". Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Palmotećevoj, upozorio je na postojanje više od 1.000 sintetičkih droga: "Sve su to derivati amfetamina koji sa samo malim izmenama postaju veoma adiktogene droge, one od kojih ste se, kada ih jednom probate - 'navukli'. Pacijenti ove klinike su i deca od 12 godina."

Od 350 do 450 pacijenata, koliko se godišnje zbrine zbog akutnog predoziranja psihoaktivnim supstancama u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA, njih 10-15 odsto su mlađi od 18 godina.

Alkoholizam je veliki problem i među mladima. Iako je zavisnost od alkohola veoma rasprostranjena, konzumiranje ne mora nužno dovesti do zavisnosti, ali zloupotreba alkohola povećava rizik od obolevanja od čak 200 bolesti, među kojima su kardiovaskularne, dijabetes, karcinomi...

U Srbiji je pijenje alkohola, nažalost, deo "folklora", a stručnjaci primećuju da mladi često svoje prvo alkoholno piće popiju sa roditeljima. U proseku u našoj zemlji prvo pijanstvo se doživljava sa 13 godina. Najmlađe dete lečeno od alkoholizma u Srbiji imalo je svega tri godine.

Među 38 država u svetu koje su obuhvaćene istraživanjem, Srbija se našla na 12. mestu, sa 9,09 litara alkohola po glavi stanovnika godišnje, dok je, recimo, Crna Gora na 24. mestu, sa 6,56 litara.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Zato

30.07.2018 • 15:47

Pa jeftinije je da se testiraju oni koji NE UZIMAJU

0 0 0
IvicA bez marice

30.07.2018 • 12:13

@Marica

Hvala na ispravci, stamparska greska. Nego stvarno, kad ce legalizacija?

0 0 0
G

30.07.2018 • 08:58

Ko hoće nek testira

U NS koji roditelj hoće može besplatno od škole da preuzme test i testira svoje dete. Mada, testovi nisu skupi i da se kupe u apoteci.

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.