I mada se u odnosu na drugu vrstu imovine, zemlja najsporije vraća, činjenica je da ovo nije prva restitucija poljoprivrednog zemljišta koja je oduzimana počev od 1945. godine. Ali pitanje koje je javno, još pre nekoliko godina, postavio Jan Kišgeci, nekadašnji profesor Univerziteta u Novom Sadu i ministar poljoprivrede u Vladi SRJ (od 1991. do 1994. godine), ali i autor Zakona o državnom zemljištu iz 1992. godine glasi: ako je 1991. godine tadašnja politička vlast imala smelosti da vrati zemlju bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemljišta po novom Zakonu sprovodi tako sporo?
"Kada je reč o državnom zemljištu, tu ima dosta problema s obzirom na to da se to zemljište izdaje u zakup, na duži rok. Bilo bi dobro da se prvo završi restitucija, ali kako vidimo to sada ide veoma sporo. Podsetiću da je 1992. godine vraćeno 150.000 hektara zemlje, oduzete po osnovu agrarne reforme i konfiskacije. Sad taj proces ide sporo, ne znam zbog čega, mada moram priznati da ima i nekih nedorečenosti, s obzirom na to da ima dosta zemljišta koje je nekad bilo zadružno, a ušlo je u državnu svojinu. Prema našim računicama, ne bi trebalo da ima više od 250.000 do 300.000 hektara državnog zemljišta, mada zvanični podaci govore da je reč o 600.000 hektara", objašnjava za list "Danas" Kišgeci.
Prema njegovim rečima, geneza nastanka društvene, odnosno državne zemlje u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze. Prva faza obuhvata period od 1945. godine, kada državna odnosno društvena, svojina nastaje sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelja, kao i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po tom osnovu u zemljišni fond je samo sa područja Vojvodine uneto 668.000 hektara.
Druga faza dešava se 1947. godine kada je poljoprivredno zemljište konfiskacijom preneto u društvenu svojinu, prema propisima o obavezama otkupa poljoprivrednih proizvoda. Po tom osnovu u društvenu svojinu preneto je oko 21.500 hektara. Ta zemlja je vraćena bivšim vlasnicima 1991. godine.
Treža faza počinje 1953. godine kada je po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu otkupljeno i dodeljeno poljoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Ta zemlja je vraćena 1991. godine.
Četvrta faza agrarne reforme u vreme komunizma obuhvata period od 1954. godine, kada je obradivo poljoprivredno zemljište uvećavano uglavnom kupovinom od privatnog sektora. Na taj način je zemljište u društvenoj svojini povećano za oko 300.000 hektara. Ova kategorija je posle 1992. godine mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje.
Kišgec zaključuje da se, ako postoji politička volja za to, posao vraćanja zemlje naslednicima može završiti za godinu dana.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 11
Sale
Necemo procente, hocemo supstituciju, ako je moglo da se vrati crkvi... moze i ovom napacenom narodu. U suprotno svi u Strazbur!
Restitucionar
Evropa i Strazbur poludeli od nas, sve im je jasno, nećemo biti primljeni samo zbog količine organizovanog kriminala vezanim za ovu stvar.
O svom slučaju:
Sud me je pronašao i požurio da donese svoje rešenje.
Prosto su me molili da se pojavim, da mogu da završe svoj deo.
Pitate se zašto i otkud ta neverovatna nebeska pojava?
Zato što u nastavku neko treba da krade pare od evropskog kredita, preko moje imovine koju kao treba da vrate.
A Evropa želi raščišćene vlasničke odnose, pre nego da pare na krađu.
Nažalost, naša verzija demokratije dozvoljava samo ovoliko da napišem.
Bez bliskih nam imena, ili, ne daj Bože - lokacija u Novom Sadu.
Videćemo, da li ću i u Agenciji za privatizaciji imati protekciju, ili možda ću morati i tamo nešto da dam, možda partiji.
Ionako po starom zakonu daju najvieš 500.000 evra maksimalne vrednosti za povrat
nekadašnje ogromne imovine vredne u milionima evra, po današnjoj skali.
Bezobrazluk
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar