Zemlje trećeg sveta postale deponija toksičnog elektronskog otpada

Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, zemlje-članice EU svake godine šalju na preradu oko milion tona toksičnog elektronskog otpada u zemlje u razvoju.

Niko se ne brine o tome kako se odvija prerada otpada. Oni koji uglavnom rade ove poslove u neljudskim uslovima, i to po dvanaest i više sati dnevno, zapravo su deca i omladina. Zbog izuzetne toksičnosti ovog otpada, mnogi koji se bave njegovom preradom ne dožive ni 30 godina.

Američka nevladina organizacija "Bazel ekšen netvork" objavila je da svake godine američke i evropske kompanije osim novih uređaja naprave i tone kompjuterskog otpada, koji najčešće završi na teritoriji zemalja u razvoju.

U skladu sa odredbama Bazelske konvencije koja reguliše proces reciklaže, elektronski otpad se kategoriše kao opasan po zdravlje i životnu sredinu. Komponente elektronskog otpada sadrže olovo, živu i druge toksične supstance koje mogu biti pogubne po zdravlje ukoliko se njima rukuje bez odgovarajuće zaštitne opreme.

Deca su najugroženija

Drugim rečima, reciklaža elektronskih uređaja zahteva primenu skupe i sofisticirane visokotehnološke opreme. Bez obzira na godišnje prihode koji se beleže u milijardama dolara, većina kompanija tj. proizvođača nije spremna da plati predviđeni proces reciklaže, već otpad šalje u siromašne zemlje.

Lekarka iz Moskve Larisa Aleksejeva naglašava da se u "kompjuterskom otpadu nalaze radioaktivne komponente, koje veoma loše utiču na zdravlje čoveka, i da je teško, gotovo nemoguće, neutralizovati radioaktivno zračenje".

"Problem je što se onda ove supstance gomilaju u zemlji i rečnim tokovima, i tako stižu do velikog broja ljudi, od kojih su najugroženija sasvim mala deca", upozorava Aleksejeva za "Sputnik".

Radioaktivne supstance iz određenih delova elektronskih aparata usporavaju rast i štete imunitetu organizma što dovodi do lakšeg širenja infekcija u inače siromašnim zemljama sa lošom higijenom. Dolazi i do genetskih mutacija koje se pokazuju tek u drugoj ili trećoj generaciji.

"Mnogi od ovih ljudi koji se danas bave preradom elektronskog otpada mogu imati potomstvo sa brojnim genetskim anomalijama, kao što su srčane mane ili problemi sa kostima i mišićima, kao i nedovoljno razvijen mozak i nervni sistem", kaže Aleksejeva.

Kina, Meksiko, Pakistan i druge brojne zemlje u razvoju postale su glavne tačke prijema starih, pokvarenih ili prosto izgustiranih mobilnih telefona, tableta i ličnih računara iz EU i SAD. Zapadne kompanije pokušavaju da se oslobode svoje stare i nepotrebne elektronske opreme, ali ne žele da pritom plate punu cenu ove procedure.

Ceo tekst Sputnika možete pročitati OVDE.