U nekim delovima planete ljudi čine velike napore kako bi stigli do zlatnih zrna.
U Indiji mafija zastrašuje lokalno stanovništvo kako bi izvlačila i odvozila ovaj materijal, dok su u Maroku i na Karibima česte krađe sa plaža. Pesak je materijal koji se najviše eksploatiše, a prema UN-ovom programu za zaštitu životne sredine, pesak i šljunak obuhvataju 85 odsto svih eksploatisanih materijala na globalnom nivou.
Kako piše "Economist", mnogi gradovi su izgrađeni zahvaljujući pesku, a neki i na njemu. Većina ovog materijala se koristi u građevinskoj industriji za pravljenje betona i asfalta. Stoga ne čudi što je Azija najveći potrošač peska na svetu. Kina obuhvata polovinu svetske potražnje za peskom, što odražava brzinu izgradnje zemlje. Vlada procenjuje da je između 2011. i 2014. izgrađeno 32,2 miliona kuća i 4,5 miliona kilometara puteva.
Pesak takođe ima industrijske namene - služi za izradu stakla, elektronike, pomaže pri ekstrakciji ulja u postupku hidrauličnog frakturisanja.
Velike količine peska obično se bacaju u more kako bi se formiralo kopno. Singapur je, na primer, od šezdesetih godina prošlog veka proširio površinu zemlje za više od 20 odsto upravo na ovaj način. Maldivi i Kiribati koriste pesak kako bi izdigli svoja ostrva usled porasta nivoa mora. UN predviđa da će do 2030. godine u svetu postojati više od 40 "megagradova" koji će biti dom za više od 10 miliona stanovnika, što znači da će biti potrebno graditi više stanova i infrastrukture. I nivo mora nastaviće da raste, tako da će pesak biti još traženiji.
S obzirom da pesak izgleda sveprisutan u prirodi, a posebno u pustinjama, postavlja se pitanje kako je moguće da postoji njegov nedostatak. Pustinjski pesak previše je "gladak" pa se uglavnom ne može koristiti za komercijalne svrhe. Osim toga blizina izvora peska gradilištima veoma je važna jer iako je pesak relativno jeftin, njegov transport na velike udaljenosti nije ekonomičan. Naravno, osim ako nemate prilično dubok džep, a primer takvih zemalja su Singapur i Katar, veliki svetski uvoznici peska.
Za izgradnju tornja Burdž Kalifa u Dubaiju pesak je uvezen čak iz Australije.
Većina zemalja ima pravila o tome gde i koliko peska može biti minirano. Ipak, velika potražnja izazvala je unosnu nezakonitu trgovinu u mnogim zemljama u razvoju. Rezultat je brže miniranje postojećih depozita nego što se mogu prirodno nadopunjavati, a to šteti životnoj sredini. Istrošenost uzrokuje onečišćenje i šteti lokalnoj biološkoj raznolikosti. Proređivanje obala negativno utiče na plaže.
Srećom, postoje zamene za pesak: asfalt i beton mogu se reciklirati, kuće se mogu graditi od slame i drveta, a blato se može koristiti za krčenje. U bogatim zemljama vlade zagovaraju okretanje takvim zamenskim materijalima. U Velikoj Britaniji reciklirana je gotovo trećina svih stambenih materijala koji se koriste od 2014. godine. Singapur planira da se osloni na holandsku stručnost i sistem koji manje zavisi od peska. U siromašnijim zemljama građevinari će s rastom cena morati da se okanu peska, ali ako se zakoni ne poboljšaju, biće to veoma spor proces.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar