Svi znamo da je čitanje važno. Istovremeno smo svi vrlo zaposleni svakodnevnim obvezama i prilično je teško naći dovoljno vremena za čitanje knjiga ili malo dužih analiza. Kako piše Šejn Periš za Quartz, najčešće pitanje s kojim se susreće je kako čitati brže.
Neizbežno, pitanja prate i linkovi ka knjigama, pseudonaučnim člancima ili tvrdnje pojedinih anonimnih blogera da je moguće čitati i do desetak puta brže. Međutim, ako vas zanima nešto više od pukih brojeva o pročitanim knjigama i brzini čitanja, mnogo je bolje čitati s razumevanjem.
Dobra knjiga, kao i ukusan obrok ili vrhunski odmor, je nešto s čime ne želite da brzate. Ne žurite da završite već se potpuno uživite u iskustvo, jer želite da ono večno traje.
Samo površno poznavanje
Sam cilj čitanja je sticanje novih informacija ili iskustava, a brzo čitanje je samo alternativan način da se zavarate da nešto zaista i učite. Vi u stvarnosti, samo brzo okrećete stranice.
"Postoji odnos između brzine i tačnosti. Malo je verovatno da bi čitači koji udvostruče ili utrostruče svoju brzinu čitanja mogli da zadrže isti nivo razumevanja teksta kao da čitaju normalnom brzinom", zaključeno je u metaistraživanju koje je objavljeno u maju 2016. godine.
To znači da, ako brzo čitate, ne čitate s razumevanjem. Nećete moći da identifikujete veze između modernih dela i njihovih međusobnih odnosa, nećete moći da kritički čitate nečije viđenje istorije. Brzi čitači nemaju komunikaciju s autorom i stiču površno poznavanje dela nakon što završe sa čitanjem knjige. Čitanje takođe ne bi trebalo da bude mentalno zamorno.
U psihologiji je poznat Doning-Krugerov efekat koji opisuje odnos nivoa znanja i samouverenosti u svoje znanje. Ljudi koji površno znaju neku temu, uvereni su da odlično poznaju to polje. S druge strane, stručnjaci su svesni da postoji još mnoštvo informacija koje ne znaju i koje treba naučiti.
Periš kaže da bi čak rekao i da je gore brzo čitati nego ne čitati uopšte. Zbog površnog poznavanja neke teme često se donose pogrešne odluke, a njih kasnije treba ispravljati, što dodatno oduzima vreme. Upravo zbog toga, kaže, bolje je odvojiti vremena za konkretno upoznavanje s nekom temom.
Odvojiti sat-dva vremena u jednom danu samo za čitanje zaista nije lako. Zato, ako odlučite da čitate veći broj knjiga, počnite polako. Usredsredite se na čitanje dobrih knjiga, umesto da razmišljate o broju knjiga koje ste pročitali.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 1
Dario
Općepoznata je praksa po internet portalima da o nečemu najviše pišu oni koji to nisu uopće probali.
Ja sam probao pa mogu o ovome nešto reći, a kasnije sam ovo preporučio i dvojici prijatelja i njihova iskustva su potpuno ista, čak i bolja.
Doista se znatno brže čita primjenjujući ove tehnike, a ako se pravilno primjenjuje tehnika, s brzinom čitanja značajno raste i razumijevanje. U knjizi iz koje sam učio ima mnoštvo primjera gdje čitate tekst najprije onako kako ste navikli čitati, onda učite nove lekcije, testirate brzinu i imate pitanja iz teksta da se provjeri razumijevanje.
Nakon naučenih tehnika, brzina čitanja i razumijevanja konstantno i značajno raste. Čitanje i do 20X brže, razumijevanje do 5X brže. Prijatelj je imao čak rezultate razumijevanja i 8-10X veće a brzinu je povećao preko 20X.
Za skeptike, moram reći da se radi o tehnici kojom se aktiviraju neke mogućnosti vida i mozga koje uopće ne koristimo. Kad se to shvati i nauči, onda je sasvim jasno da to savršeno funkcionira.
To besprijekorno funkcionira i odlična je stvar, omogućuje da se puno brže i s puno većim razumijevanjem pročita više knjiga. Naravno, to je za one koji zaista vole čitati, ne za one koji se boje kniige, takvima nema smisla tratiti vrijeme na učenje brzog čitanja.
Ja sam pročitao skoro 1000 knjiga u životu, a s ovom tehnikom zasad preko 500. Preporučam svakome.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar