Najzanimljivija pojava na takozvanoj neobjašnjivoj mapi je Antarktik: ne samo da na njemu nema leda, već je povezan sa Južnom Amerikom. To je ponovo pokrenulo teoriju, čiji je tvorac istoričar doktor Čarls Hapgud sa Harvarda, da mapa prikazuje Antarktik iz doba praistorije. Reč je o pretpostavci da se Piri prilikom stvaranja mape možda služio mapom neke starije civilizacije.
S obzirom na to da je Antarktik otkriven 1818, a ne 1513. godine, oslikavanje topografije ovog dela sveta predstavlja veliku misteriju. Kako je Piri uopšte došao do informacija o preglacijalnom Antarktiku?
Piri je sam na mapi obrazložio da je prilikom njenog stvaranja koristio dvadesetak različitih izvora, uključujući istorijske karte i karte njegovih savremenika.
"Arapi su često Klaudija Ptolomeja, geografa iz drugog veka, mešali sa Ptolomejem Prvim, generalom iz Aleksandrije i prvim ptolomejskim vladarom Egipta, koji je vladao od 323. do 285. godine pre nove ere", piše stručnjak za mape Gregori Mekintoš u svojoj knjizi "Piri Reis Map of 1513".
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 2
B
Prvo, takvih mapa ima više, a crtali su ih razni kartografi, uključujući Gerarda Kremera, koji je sebe prozvao Merkator i Filipa Buaša koji je 1737. dao apsolutno tačan prikaz Antarktika kao dve kopnene mase između kojih je moreuz. To je moderna nauka utvrdila tek 1958. Kako je on to znao i koje je izvore koristio? Da li to znači da je pre najmanje 6000 godina postojala napredna civilizacija čiji je dom bio možda baš antarktik, a umesto Griniča su kao referentni meridijan koristili onaj koji je prolazio negde bliz Kaira, možda kroz piramide?
Pomenuti Merkator je u svojim mapama koristio vrlo napredan metod pretvaranja sfernih trigonometrijskih koordinata da bi se tačke sa elipsoidne Zemlje prenele na ravnu podlogu, tj. kartu. I dan danas se taj metod koristi i zove Merkatorova projekcija. On je u 16. veku posetio egipatske piramide.
Druga stvar koja zbunjuje je vrlo tačno određivanje geografske dužine. Za to je potreban vrlo tačan hronometar, sa greškom manjom od 2 sekunde dnevno. Napraviti tako nešto, pa još montirati na brod koji se ljulja i plovi u raznim klmatskim uslovima postalo je moguće tek sredinom 18. veka. Ipak, sve gore opisane karte imaju tačno izmerenu geografsku dužinu.
Podbarac
Elem, nije on napravio tu mapu, nego je za potrebe Turske mornarice, sakupio sve dostupne mape i napravio katalog. Tu ima mapa oda svuda i ko zna od kada. Tako da ko je napravio baš tu mapu i kada je napravio - ne zna se.
Obaška, bilo je tada i mnogo preciznijih i zagonentnijih mapa... Za koju godinu - tačnije 6 godina - od objavljivanja kataloga, krenuće Magelan na put oko sveta, koristeći navodno te mape, a ne ove koje je sakupio Hadži Ahmed Muhidin "Reis" Piri-bej...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar