Ribolovačka mafija pustoši vojvođanske vode, ugroženi životi ribočuvara

Stara je vest da je voda zagađena, da Dunavom teče krv različitog porekla, kao i hemikalije iz fabrika, te da to izaziva pomor riba, ali ovi faktori po mišljenju stručnjaka nisu glavni ubica riba vojvođanskih voda, već su to organizovane mafije ribokradica.

Javna je tajna da su o tome svi obavešteni: policija, ministarstvo, ribolovački savezi... i retko ko reaguje, jer se boje.

"Tradicionalno se živi od ribokrađe, šumokrađe i krivolova divljači. Ali kada su u pitanju ribokradice, oni tim poslom hrane svoje porodice, zidaju kuće i vikendice, školuju decu. Pa možete onda zamisliti koliko im se to isplati i koliko onda čuvaju svoj biznis", rekao je za 021 Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo iz Vojvodinašuma, koje gazduje na području od 301 kilometara Dunava i Save.

On za 021 otkriva da ribokradice uglavnom rade kao pojedinci, ređe u paru ili kao organizovane grupe, ali je njihova brojnost svakako poprilično velika. "Pošto ribočuvari imaju status službenog lica, oni u skladu sa situacijom imaju mogućnost da pišu ili prekršajne ili krivične prijave, ali i da naplate kazne na licu mesta. Ukoliko postoji potreba, mogu pozvati i policiju da interveniše, ali uglavnom im je glavni oslonac rečna policija koje na žalost nema mnogo i koja nema dovoljno opreme i kapaciteta da se sa ovom pošasti adekvatno bori", kaže Stankov.  

Kod borbe protiv ribokrađe najveći je problem što je tu zakon dosta blag, te se ribokradicama isplati da daju noavc za kazne jer znaju da će od krađe ribe mnogo više zaraditi. Ne pamti se da je za ovo delo ikad izrečena zatvorska kazna.

Najmanju štetu prave oni što love sa mrežama, dok najveći pomor ribe prave oni koji love strujom. Jer kada se lovi sa mrežama uglavnom se lovi krupna riba, dok se strujom pobije i očisti apsolutno sve na određenom potezu.

Ribokradice su dosta organizovane, pogotovo one iz Sombora i Novog Sada, i ne može se tačno utvrditi koliko štetu prave, ali se zna da su dosta agresivni kada neko pokuša da im ugrozi posao, rekao je za 021 Dušan Jovanović, predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine, koji upravlja Tisom i Tamišom.

"Posao ribočuvara je vrlo stresan, skoro svakodnevno imaju konflikte sa prekršiocima Zakona o ribolovu, a neretko se i puca na njih. Istina to je 80-90-tih bilo mnogo opasnije, ali poslednjih godina nije bilo ubistava ribočuvara već samo pucnjava na njih. Sa druge strane, robikradice su često opremljene snažnim čamcima pa brzo pobegnu i bace dokazni materijal. Međutim, dobra strana svega je da sudije prihvataju kao dokaz video zapise i fotografije koje ribočuvari naprave", kaže on.

"Ponekad uspemo da ih uhvatimo, pa smo tako baš par dana pred Novu godinu na jezeru Ljukovo kod Inđije skinuli sedam mreža koje su postavili od obale do obale. S druge strane, sudije su vrlo popustljive prema ribokradicama kada ih uhvatimo. Tako smo na primer u Senti uhvatili dva ozbiljna prestupnika, oduzet im je sav elektropribor, čamac, motor, sonde, akumulator, aparat za elektroizvor i sve je to predato sudu. Međutim posle tri-četiri godine sudskog procesa oni su oslobođeni pod objašnjenjem da oni nisu lovili već su pokušali da love te su im svi predmeti vraćeni i na taj način je naš posao obesmišljen", jasan je Jovanović.

Stoga se, kako sam kaže, proces čuvanja ribe svodi na neki prećutan odnos između njih i ribokradica, koji postavljaju mreže i koliko su sposobni toliko će ribe pokrasti, dok ih oni sa druge strane hvataju koliko mogu. Opet, vrlo je slaba i konrola prodaje, te sva ta riba završi na tržištu. To je uglavnom sva ona riba što se nalazi na gajbama ispred prodavnica na pijacama, mada se i ribarnice i restorani snabdevaju od ribokradica, ali taj trag niko ne može da otkrije niti iko time želi dublje da se bavi.   

Šteta od ovolike pokradene ribe je neprocenjiva, ali se zna da je u toku 2015. na teritoriji Vojvodine zaplenjeno skoro 100.000 metara mreže, oko 200 primeraka nedozvoljenog alata, a podneto je blizu 70 prijava zbog krivolova. Sa druge strane, iz novosadskog Osnovnog suda saznajemo da je tokom prethodne godine vođeno svega tri postupka zbog nezakonitog ribolova, te da je jedna tužba čak i odbijena dok su druge dve i dalje u procesu.

Autor: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)

Foto: NP Fruška gora