Novosađanin najbolji mladi golman na svetu

Imao je čast da nosi zastavu svoje države pred prepunim San Sirom. "Jako sam se lepo osećao. Bio sam ponosan na sebe i na svoju zemlju. Razmišljao sam kako će drugari reagovati i bio sam jako srećan što ću se vratiti sa mnogo lepih slika i doživljaja", rekao je Kristijan u intervju za 021.

Jedan od trenera kampa koji je specijalizovan za treniranje golmana izjavio je za Kristijana da je neverovatno talentovan i da poseduje izrazitu fudbalsku inteligenciju, zrelost i želju za napredovanjem. Na pitanje da li mu je neobično da ga toliko hvale, Kristijan kaže da mu je čudno da malo dete hvale toliko mnogo, ali da odlazi u školu i ponaša se kao da se ništa nije dogodilo.

Kristijan je učenik četvrtog razreda Osnovne škole "Đura Daničić", odličan đak uprkos tome što puno trenira. On kaže da se za fudbal zainteresovao pod uticajem svog oca koji je sportski lekar.

"Moj tata odavno trenira fudbal i ja sam išao s njim na utakmice i gledao, i svideo mi se taj sport, pa sam poželeo da i ja zaigram. Na jednom turniru igrali smo utakmicu i naš golman se povredio. Ja sam rekao tati "Tajo, ja sam oduvek želeo da budem golman". I on je izvadio rukavice iz kola i dao mi ih", objašnjava Kristijan.

Kristijan privatno trenira fudbal sa posebnim trenerom, počeo je da trenira i jogu, ali kaže da to trenutno ne može da postigne, jer škola ne sme da trpi.

Vrhunski sportista zahteva puno energije, ali i novca

Kristijanova mama, Lidija Župić, kaže za Radio 021 da je veoma ponosna na sve njegove uspehe, kako na sportske, tako i na one u školi.

"Što se tiče sportskih uspeha posebno sam ponosna na ovaj poslednji, na to što je izabran u Milanov kamp za najboljeg golmana i što je dobio priliku da napravi počasni krug stadionom San Sira, i uzdignute glave pronese zastavu Srbije. Njegova želja je da do 2022. godine stane između stativa reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu", navodi Lidija.

Ona kaže da je sa Kristijanom 24 sata dnevno, ne radi, jer briga o uspešnom sportisti zahteva puno vremena i energije.
"Maksimalno se trudim da ispratim sve njegove zahteve, da ga spremim za trening, da svaki dan jede zdravu hranu. Naravno, smatram da je škola na prvom mestu, i ocene su vrlo bitne. Sport je nešto što dođe i prođe, neko napravi vrhunske rezultate, a neko ne, ali i ako postigneš uspeh u sportu, i jednog dana prestaneš da se baviš time, moraš imati završenu školu", smatra Lidija.

Ona dodaje da pored energije potrebno uložiti i dosta novca kako bi se stvorio vrhunski sportista.

"Kristijan kao golman mora da ima privatnog trenera jer je kod nas u fudbalskim školama i generalno u fudbalu, golman malo zaspotavljen. U fudbalskim školama uglavnom se trening svodi na to da je golman na golu, a druga deca mu šutiraju, što ne može da dovede do njegovog napretka", kaže Lidija. Oprema, treninzi, putovanja, sve to zahteva značajna finasijska ulaganja.

Ona dalje navodi da ukoliko bi već sutra Kristijan poželeo da se bavi nečim drugim, bilo bi joj žao, ali veruje da je njemu fudbal u krvi. To pokazuje i činjenica da je sa dva polomljena prsta svaki dan odlazio na vežbe i redovno trenirao.