Ukoliko se tom broju dodaju ona preduzeća koja su u stečaju, a zatim i ona koja su obrisana iz registra ili im je privremeno oduzet poreski identifikacioni broj (PIB), suma od dve milijarde se umnožava nekoliko puta.
Na listi aktivnih kompanija koja su na kraju godine ostala dužna za porez nalazi se 389 preduzeća. Njih 30 dolazi iz Novog Sada i oni duguju više od dve milijarde dinara.
Paradoksalno,
najveći dužnik prema državi je gradsko preduzeće, odnosno Javno gradsko saobraćajno preduzeće Novi Sad. Ono je, kako se vidi u dokumentaciji
Poreske uprave, ostalo dužno
286,5 miliona dinara za porez. Kao bitna napomena navodi se da je u toku zahtev za reprogram.
Među najvećim dužnicima su još i Eko-fokus, Metal konekt, Bomeks gips, Gardi, Novitet, Netaknuta priroda, Info Lokal Media Grup, Toal. Kod većine je pokrenuta prinudna naplata.
Kada su u pitanju dužnici koji su u stečaju, tu je situacija nešto gora. Ubedljivo najzaduženije je preduzeće Dunav grupa agregati. Ono za porez duguje više od 716 miliona dinara. Propadanje ovog preduzeća traje godinama unazad, a radnici pokušavaju da naplate potraživanja za neisplaćene zarade, koje takođe dostižu milionske iznose.
Na listi najvećih dužnika koji su u stečaju su još i Ful trejd, Spidi Lodžistiks, Agrar FM, Beton-gradnja. Među 10 najvećih dužnika su i nekadašnji giganti novosadske industrije - Jugoalat, Jugodent, Petar Drapšin. Svi oni duguju više od 100 miliona dinara na ime poreza. Preduzećima koja duguju više od 100 miliona dinara za porez pridružuje se i ATP Vojvodina.
Na spisku kompanija koje duguju za porez, a privremeno im je oduzet poreski PIB, nalazi se 601 ime. Petina tih preduzeća je iz Novog Sada, a samo prvih 20 duguje 4,7 milijardi dinara.
Najveći dužnik sa oduzetim PIB-om je Ekobrass Metal, koje duguje gotovo milijardu dinara, a čiji je direktor B. K. pre šest godina uhapšen u akciji suzbijanja privrednog kriminala. Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da se presudom Višeg suda u Beogradu iz 2014. godine, okrivljenom B. K. "izriče mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti odgovornog lica u privrednim društvima u trajanju od pet godina".
U istoj akciji uhapšen je i G. S, direktor Kongabrisa, preduzeća koje je drugi najveći dužnik. Ova kompanija za porez duguje više od 600 miliona dinara. Kako se vidi na sajtu APR-a, njemu je takođe na pet godina zabranjeno da bude odgovorno lice u privrednim društvima.
Potpuno ista situacija je i sa preduzećem PVM 381, koje za porez duguje 384 miliona dinara. Njihovom direktoru D. B. je takođe stavljena zabrana upravljanja na pet godina.
Dugovi kompanija koje su izbrisane iz registra takođe premašuju nekoliko milijardi dinara. Najviše duguju Si-partner, Kolbis, Dnevnik štamparija, Elektro nabava, Privredna banka... Dvadeset najvećih dužnika sa ove liste duguje 3,5 milijardi dinara.
Najveći aktivni poreski dužnik u Srbiji je novinsko izdavačko preduzeće "Borba". Ono državi duguje 2,1 milijardu dinara. Među najvećim dužnicima su i firme Miroslava Miškovića, Bogoljuba Karića, Miroslava Bogićevića, o čemu možete da čitate
OVDE.
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
.jpg "Zajedno ne bojkotuje izbore u Novom Sadu: 19 stranaka i pokreta solidarno će pružiti otpor poniženju")
.jpg "Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu")
.jpg "Autobus udario stariju ženu, dvoje povređeno na parkingu BIG-a, pregledana i beba")
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
Komentari 25
/
nisam na drzavnom poslu
gari
/ zato ti visis ovde na svakoj stranici 24/7, ubijas se od smora na drzavnom poslu i precrtavas dane do penzije, garant zalegnes na posao svaki dan ali bukvalno
Gradjani
Plašiš nas povećanjem struje ,grejanja, prevoza i svega,ako se ukinu JP, kao da nam već sada nisu računi veći od Nemačkih.
Nama već dolaze izvršitelji i sve što opisuješ.
Nama se to već sve desilo.
Ne interesuje nas za koliko će biti prodata JP, njihova imovina je manja od dugova koje imaju.
Mi finansiramo ogromne viškove zaposlenih u JP,a njihove bruto plate koštaju.
Finansiramo ih preko naduvanih računa za usluge, plus iz poreza.
Što se privtnika tiče da te obavestim:cena linijskog taksija je manja od cene karte za GSP:
Takodje i banke koje daju milionske kredite JP nek se namire iz imovine JP, neka ne računaju da ćemo da ih vraćamo svi mi iz budžeta i preko uvećanih računa. Naplata kredita je problem banaka ,a ne svih nas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar