Film "Enkel" (Unuk) novosadskog novinara i reditelja Aleksandra Reljića, koji prati životne priče Rajnera Hesa, unuka komandanta Aušvica, i preživele logorašice nacističkog logora Eve Mozes Kor, izazvao je veliko interesovanje publike u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
U poemi "Sve što treba znati o Adolfu Ajhmanu" Leonard Koen nabraja osobine naciste koji je bio zadužen za uništavanje Jevreja. Reč je o spisku "običnosti" jednog čoveka, njegova težina, visina, kosa, inteligencija, Ajhman ni po čemu "ne odskače" od proseka. Koen zaključuje: Šta ste očekivali? Kandže? Ogromne očnjake? Zelenu pljuvačku? Ludilo?
Upravo o toj "banalnosti zla" na početku filma "Enkel", koji je sinoć premijerno prikazan u punoj sali "Arene Cineplex", govori Rajner Hes, unuk Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica. Njegova porodica živela je na samo 100 metara od krematorijuma, iza betonskog zida njihovog dvorišta odvijalo se masovno ubijanje, a porodica Hes o tome "ništa nije znala".
A s druge strane zida, bila je Eva Mozes Kor. Pri dolasku u logor odvojena je od porodice, ostala je samo sa sestrom bliznakinjom Mirjam. U jednom dvorištu otac Rajnera, Hans Jurgen, zajedno sa bratom i sestrama, uživao je u detinjstvu, u drugom Eva i Mirjam, zajedno sa ostalim blizancima Aušvica, bile su podvrgnute eksperimentima "Anđela smrti" Jozefa Mengelea.
Eva Mozes Kor
Dok su "pridošlicama" u logor stvari oduzimane i smeštane u skladište "Kanada", onima koji su bili van ograde to skladište je služilo kao samousluga, s tim što ništa nisu morali da plate. Tako su Rajnerov otac, a kasnije i sam Rajner, nosili isti kaputić dečaka koji je umro u Aušvicu. Rajner, nakon spoznaje istorije svoje porodice i činjenice da se nijednog momenta nisu pokajali, odlučuje da napusti dom.
Iako je Eva Mozes Kor uspela da oprosti Mengeleu za sve što je uradio njoj, Rajner Hes svojoj porodici nikada nije oprostio teret koji mora da nosi.
"Eva greši u tome da moram da pratim njenu stazu. Ovo je moj način da se izborim sa tim stvarima i to bi trebalo da se poštuje, kao što ja poštujem ono što je Eva uradila. Svako ljudsko biće nasledi zlo. Himler, Hes, Staljin, čak i ja, svako to nosi u sebi. Jedino pitanje je kako će se to ispoljiti, kako će se otvoriti kavez, u kojoj formi ćemo to pustiti napolje? Da li će se to učiniti na jedan brutalan način u kom ne postoje granice ili ćemo ipak misliti pre nego što delamo? Mislim da je to veliki problem u našem društvu", kaže Rajner za 021.rs.
Baš kao i Ajhman, tako je i Rudolf Hes bio sasvim običan. Ipak, iza površine leži bezosećajnost i osmišljavanje plana kako za što kraće vreme ubiti što više. Industrijsko uništavanje Jevreja je organizovao tako da je za 56 dana ubio 425.000 ljudi. Osuđen je na smrt 1947. godine.
Kroz ostvarenje Aleksandra Reljića šalje se snažna poruka da je suočavanje sa zločinima iz prošlosti važno, ali i da je opraštanje moguće. Rajner poručuje da ukoliko ne pamtimo prošlost, nemamo sadašnjost, a bez nje ni budućnost. I njega je, kao i mnoge druge u Nemačkoj, zabrinuo uspeh krajnje desničarske partije AfD (Alternativa za Nemačku), koja jaku podršku ima u istočnom delu države. Desnica jača u mnogim državama Evrope, a stvari odlaze toliko daleko da i teorije o tome da se Holokaust nije dogodio dobijaju pažnju dela javnosti.
"Fašističke i desne partije mogu da rastu zbog neznanja i netolerancije. Ekonomija je zapravo uvek problem. Međutim, Nemačka pre 20 godina nije imala problem sa izbeglicama, ali se sada to koristi kao alat za političare. I ljudi to tek tako prihvataju. Naravno, onda je potrebno samo da imenujete neprijatelja, a to je lako. U Drugom svetskom ratu su nacisti to uradili sa Jevrejima. I sve počinje sa negativnom propagandom, kada pogledate neke medije u Nemačkoj, uvek se govori kako 'crne muslimanske izbeglice siluju naše dame, decu'. To je sve s*anje", dodaje glavni protagonista "Enkela".
Rajner i Eva Mozes Kor spojeni su svojim iskustvima u odnosu prema sopstvenoj porodici i prema naciji. Rajner je osudio ono što je činila njegova porodica, dok je Eva dobila osudu svog naroda jer je oprostila zločin. U takvim pozicijama, bez porodice, Rajner i Eva stupaju u kontakt i žrtva Aušvica usvaja unuka čoveka koji je osuđen zbog ubistva 2,5 miliona ljudi.
Aleksandar Reljić
Rajner je upoznat i sa ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Njegova ćerka je udata za muslimana iz Bosne i Hercegovine, a za 021.rs kaže da ne misli da su se ljudi u Srbiji suočili sa zločinima koji su se dogodili na prostoru Balkana u prošlosti.
"Sada je prošlo otprilike 25 godina otkad su se ratovi završili i sve je još uvek sveže. Možemo da vidimo koliko je ratnih zločinaca poput Radovana Karadžića ili Ratka Mladića završilo u Hagu, ali oni nisu jedini koji su počinili ratne zločine, oni su bili vođe toga. Međutim, šta je sa ostalima? Generalima, običnim vojnicima, koji su iskoristili situaciju da ubijaju ljude. Onda kažu: 'to je bio rat'. To je najbolji izgovor koji uvek koriste. Nacisti su koristili isti izgovor i ne mogu da verujem da se takve stvari konstantno ponavljaju. Ukoliko pamtimo 20.000 ljudi koji su ovde ubijeni, onda moramo i da osudimo neke Srbe za učešće u tom zločinu. To su dve stvari iste medalje. Putovao sam mnogo i poštovao bih ljude kod kojih sam došao, a zauzvrat sam dobio njihovo poštovanje. To je jedna stvar koju možemo da učinimo, kako bismo sprečili buduće ratove", ukazuje Rajner Hes.
On upozorava i na sadašnju situaciju u svetu u kojoj se velike vođe igraju tuđim životima, te dodaje da ljudi ne smeju da ignorišu zbivanja u svetu i da ne preduzimaju ništa, samo zato što se ratovi ne dešavaju u njihovom dvorištu.
Film "Enkel" snimljen je u produkciji Radio-televizije Vojvodine uz podršku Filmskog centra Srbije. Nakon novosadske projekcije dugometražni dokumentarac Aleksandra Reljića kreće na turneju po festivalima, a posle toga će biti prikazan i na RTV-u.
A mene čudi što je svaki anonimus iz Nemačke dolazi u Srbiju da priča o tome kako se suočavati sa zločinima? Što ne ide u London ili Vašington? Ili u parlament svoje države koje nas je bombardovala bez saglasja parlamenta i Ujedinjenih nacija, pa su za to isto dobili tužbe od ljudi koji tamo imaju bar malo savesti. Para vrti gde burgija neće.
I ja sam unuka svojih babe i dede i cela familja mi je pobijena u II svetskom ratu u koncetracionom logoru, osim njih dvoje što su se upoznali posle rata i proživeli skladan život posle tog jada i patnje i bili stvaraoci i posle svega. Ovakvi diletanti terorišu žrtve istog tog fašizma i dan-danas kroz ovakve izjave i poređenja koja su kranje neprimerena. Gde nađe broj od 20000 hiljada ljudi i da li se to pušilo iz logora ovde po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj kao što se pušilo iz logora njegovog dede?
Ne doprinosis ti nista jer si pobegao pa pevas danke Kanada. Dodji ovde kad je glasanje a ne da plevis korov i doniraj pare u humanitarne stvari. Sto se tice poreza na nekretninu koji placas, lepo je se odrekni, pa nema ni poreza.
A niko od komentatora nije primetio da ratove pokreću i vode gotovo isključivo muškarci, bez obzira na veru i naciju, važno je da imaju motiv. Ipak je glavni problem u testosteronu. Jedini mogući korektor pogubnog dejstva ovog hormona (koji naravno ima i pozitivni aspekt) se nalazi u vaspitanju. E tu dolazimo do ženskog udela u sveopštoj makljaži. Traženje pravde u ovoj oblasti je beskorisno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Direktno sa staza i zidina Petrovaradinske tvrđave, umnožena snagom i borbenim duhom mnogobrojnih takmičarki, timska podrška Mozzarta i Invictusa stigla je u Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu.
Gradski odbor Srpske napredne stranke u Novom Sadu predao je Gradskoj izbornoj komisiji koalicionu listu za lokalne izbore "Aleksandar Vučić - Novi Sad sutra".
Nakon neuspelog dogovora sa centrom i levicom, stranke novosadske desnice nisu uspele ni međusobno da se sporazumeju, te će na izbore izaći na različitim listama, saznaje 021.rs.
Građanski pokret Bravo i Građanska Vojvodina najoštrije osuđuju, kako kažu laži i klevete koje su se na društvenim mrežama pojavile protiv aktiviste Brajana Brkovića.
Pokret Dosta je bilo (DJB) saopštio je danas da će na beogradskim i novosadskim izborima 2. juna nastupiti samostalno na listi "Saša Radulović - Dosta je bilo - Rešenje za promenu".
Za učesnike 47. Fruškogorskog maratona JGSP u subotu, 27. aprila, od 5.45 do 10 časova (po potrebi) organizovaće vanredan prevoz iz Novog Sada za Popovicu sa dva terminala.
.jpg "Licitacija za zakup poslovnih prostora na Štrandu 29. aprila")
.jpg "Bravo i Građanska Vojvodina: Dijana Hrkalović pokrenula kampanju protiv Brajana Brkovića")
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
Komentari 38
Gaga
I ja sam unuka svojih babe i dede i cela familja mi je pobijena u II svetskom ratu u koncetracionom logoru, osim njih dvoje što su se upoznali posle rata i proživeli skladan život posle tog jada i patnje i bili stvaraoci i posle svega. Ovakvi diletanti terorišu žrtve istog tog fašizma i dan-danas kroz ovakve izjave i poređenja koja su kranje neprimerena. Gde nađe broj od 20000 hiljada ljudi i da li se to pušilo iz logora ovde po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj kao što se pušilo iz logora njegovog dede?
@dijasporac
Pokrimo se ušima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar