Menu 021

Foliranti

Kompanijski piarovi ovih dana upoznaju nas sa, za naše prilike, ređim jubilejom - sto godina kontinuiranog rada novosadske Fabrike testenina "Danubius".
Novi Sad 15.05.2018. | 09:16 > 18:21
Foliranti
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Da bude neobičnije, u "Danubiusu" je od starta u osnovi rađen isti program, pravljenje testenina.

Naravno da se ukusi menjaju, pa je i fabrika uvek vodila računa o tome da obogaćivanjem asortimana bude u trendu. Opstajavala je kroz sva ovdašnja burna zbivanja.

Manja izložba postavljena ovih dana u centru Novog Sada vodi nas kroz istorijat ove čuvene firme.

Krah na početku

A nije bilo lako. Osnivač Franja Lovreković, do tada poznatiji kao trgovac ribom, ratne 1917. sa gradom je ugovorio kupovinu placa na praznoj ledini i već proleća naredne godine pustio pogone u rad.

Posle nekoliko sezona hteo je da zaključa kapije. Pokazalo se da je sa 7.775 kruna preplatio plac u Radničkoj 20, pa je upao u kašnjenje sa otplatom kreditnih rata. Promena državno- političkog ambijenta takođe je uticala na poslovanje.

Uplašena za umanjenje budžetskog prihoda i buduće zaposlenje stručnih radnika, novosadska vlast nije dopustila gašenje, te je upravljanje preuzeo Franjin rođak Josip Lovreković. Uspeo je da savlada konkurenciju zanatskih pekara, kolačara i testenaša i firmu je dobro vodio, a deset godina kasnije, u jeku Velike krize, izdao je u zakup mariborskom industrijalcu Ludvigu Franku, koji je slične fabrike, samo veće i šireg asortimana, imao u Sloveniji i u Zagrebu.

Promena je delovala podsticajno i "Danubius" se do rata razvio u jugoslovenskog lidera proizvodnje makarona i testa. Okupacione vlasti ga nacionalizuju i četiri godine je funkcionisao u sklopu Mađarske.

Uvek uz testenine

Posle rata fabrika je ponovo nacionalizovana i vraća se i proizvodnji keksa. Nakon više pripajanja i odvajanja, preduzeće se specijalizuje za skladištenje žitarica i izradu testenina, a aktivnost iz ulice uz nekadašnju prugu izmešta na sasvim novu lokaciju, na ušću Velikog bačkog kanala u Dunav.

Sa novim mašinama i opremom, postaje izuzetno dobro preduzeće. Uspeva da prebrodi i teške godine rata, sankcija i hiperinflacije.

Godine 2006. Delta kupuje "Danubius", nešto kasnije i najnoviju mlinsku opremu švajcarske tehnologije, što omogućava da fabrika dostigne sam vrh u preradi pšenice. Nakon tri godine u laboratoriju pristiže najnovija oprema za ispitivanje kvaliteta.

Kad "Delta" ćuti

Već godinama fabrika dobro posluje. Decenije vrhunskih rezultata, u raznim društvenim sistemima i vlasničkim odnosima, rezultirale su izuzetnim ugledom.

Ne zna se ko na "Danubius" gleda sa više poštovanja, zaposleni u branši ili šira javnost.

Stoga su svi bili zatečeni da ni preduzeće, niti "Delta" kompanija u celini, nisu reagovali pre sedam godina, kada je lokalna vlast namerila da učini atak na ostatak industrijskih starina. I to baš na ono malo što je sačuvano od prvobitnog "Danubiusa" u Radničkoj 20.

Na udaru se našao fabrički dimnjak, simbol prelaska gradske privrede sa manufakturnog na industrijski način proizvodnje. Novi Sad nema industrijsku baštinu koja reprezentativnije predstavlja važan period transformacije.

Bliskost kompanije i stranke

Građani su pokušali da se organizuju i odbrane dimnjak. "Danubius" se nije oglasio, priča se stoga što je cela kompanija "Delta" veoma bliska stranci okosnici tadašnje koalicione lokalne, baš kao i republičke, vlasti. 

Zažmurila je na oba oka i na činjenicu da su odbornici i zaposleni u nadležnim kulturnim institucijama u javnosti stvarali utisak da su objekti pod spomeničkom zaštitom, a nisu bili. Iznenađeni građani su pokušali odbraniti dimnjak, iz Zavoda za izgradnju grada su javno objavili čas rušenja.

Pokazalo se da je u pitanju navlaka, obaranje je počelo sat i dvadeset minuta ranije kada su građani tek počeli da se okupljaju. Ceo događaj kompanija je ignorisala, kao da nije reč o zdanju u kojem je nastala i dugo se razvijala uspešna fabrika iz sistema.

Još grublji nasrtaji

Pohvalno je da "Delta" i "Danubius" obeležavaju jubilej, ipak, ostaje ukus gorčine.

Dimnjaka u Radničkoj 20 više nikada neće biti, čime je segment lokalne istorije odstranjen iz vidokruga građana.

Što je još gore, uočeni su nevoljnost kompanije i slabost građana da zaštite lokalnu baštinu.

Usledili su, uz odobrenje politički drugačije struktuirane vlasti i drastičniji naleti na gradske vrednosti, sve do rušenja istorijski dragocenog zdanja Komunalne banke na uglu Narodnih heroja i Bulevara Mihajla Pupina.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • limanac
    17.05.2018 09:32
    Pogledao sam.
    Razlika je ogromna, jer u Ajndhovenu je u okolini i dalje industrijska zona.
    U Novom Sadu je oko dimnjaka stambena zona.
  • Piško
    17.05.2018 08:57
    ...
    Industrijska zona je bila horor koji su žitelji Starog grada svakodnevno proživljavali. Težak saobraćaj preko kaldrme Radničke ulice, gasovi i dim iz odžaka, nepodnošljiv smrad iz fabrike sapuna, sitan radnički kriminal po ulazima i mračnim uličnim prolazima. Ne treba žaliti za industrijom, jer ni ona ne žali za nama. Naravno, teško je to objasniti nostalgičarima namerenim da obnove identitet koji Stari grad nikada nije ni imao.
  • Bns
    17.05.2018 00:02
    Kme kme
    Zar opet o dimnjaku? Ne verujem!
  • ljiljana
    16.05.2018 10:10
    @limanac
    Skokni google street view-om do Ajndhovena, pa pogledaj kvart Strijp-s. Videćeš na sred puta stari Phillips-ov dimnjak, levo i desno od njega se odvija saobraćaj.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest