Uskoro počinje obnova kuće Mileve Marić i Alberta Ajnštajna u Kisačkoj

Autor: 021.rs

Novi Sad

13.08.2018.

10:25 > 12:10

Nakon više godina najava, na jesen će početi obnova kuće u Kisačkoj 20 gde je jedno vreme živela naša matematičarka Mileva Marić sa suprugom Albertom Ajnštajnom, saznaje 021.rs.

Uskoro počinje obnova kuće Mileve Marić i Alberta Ajnštajna u Kisačkoj

Foto: 021.rs

Zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao je tender za obnovu fasade ove kuće koja je već dugi niz godina predviđena da bude muzej posvećen Milevi Marić. U pitanju je deo projekta obnove fasada i krovova starih zdanja u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave i centru grada.

Pored kuće u Kisačkoj 20, u ovom krugu je predviđeno i sređivanje kuća u Štrosmajerovoj 5 i 14, Zbirke strane umetnosti u Dunavskoj 27 i zgrade na Trgu slobode 4, na samom uglu sa ulicom Modene.

U narednih mesec dana trebalo bi da bude odabran najpovoljniji ponuđač, a procenjena vrednost radova na ovih pet kuća je 18,7 miliona dinara. Podsetimo da je ovo nastavak obnove fasada započete prošle godine i do sada je obnovljena 21 fasada u Podgrađu Tvrđave. Ove godine je već raspisan tender za obnovu još pet kuća i to u Nazorovoj 1 i Štrosmajerovoj 7,9, 12 i 18 i za to je izdvojeno 20 miliona dinara sa PDV-om.

Prošle godine je Republika dala Novom Sadu 100 miliona dinara za obnovu, a ovde godine, kako su naveli ranije u Zavodu, još 150 miliona dinara.

Inače, obnova kuće u Kisačkoj 20 trebalo je da počne u maju ove godine, ali se to nije dogodilo. U februaru prošle godine postavljena je tabla, na kojoj piše da su u Kisačkoj 20 deo svog života proveli Mileva Marić Ajnštajn i njen suprug Albert Ajnštajn.

Inicijativa da se osnuje muzej Mileve i Alberta u Kisačkoj 20 pojavila se prvi put 2007. godine. Tada se njihov unuk, Bernard Cezar Ajnštajn, obratio Gradu Novom Sadu izrazivši spremnost da se kuća pokloni Novosađanima, ukoliko jedna prostorija postane muzej posvećen naučnicima. Međutim, Bernard Ajnštajn je u međuvremenu preminuo, a do realizacije ovog projekta nikada nije došlo.

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Podbarac

13.08.2018 • 20:50

Bog nam dao samo

Od turizma se moze lepo ziveti zasto bi mnogi isli da budu tudje sluge kad mogu u svom biti gospodari. Svi koji dodju u NS obraduju se kad vide da je AA neko vreme ziveo ai zena mu je napisala gomilu radova to jest doprinela, da se neko seti da organizuje u NS radove ovih naucnika bar na par dana bili bi nam gosti celog sveta tu na vise dana, ali treba podrska svih da to ozivi.

22 1 +21
G

13.08.2018 • 20:07

@Grgolj - na stranu da više puta ponavljate izneseno u istom tekstu, ne razumem odakle vam ideja da je Ajnštajn dobio Nobela za Braunovo kretanje? Nobela je dobio za otkriće Zakona o fotoelektričnom efektu, gde je i Miliken dobio istu nagradu za dalji rad na istom, a o Braunovom kretanju je objavio rad koji je teoretski postavio razloge kretanja u periodu kada fizičarima još uvek nisu bila jasna svojstva materije odnosno nisu bili uvereni u Daltonovu teoriju molekula, a to je Peren eksperimentalno potvrdio i za taj rad on dobio Nobelovu nagradu a ne Ajnštajn.

11 2 +9
Grgolj

13.08.2018 • 18:17

Albert je jednu noć zanoćio u Novom Sadu (ako je uopšte zanoćio), pa nikad više. U Cirihu su se, zarad Albertove karijere, odrekli ćerke Lizerl (i dali je na usvajanje - u ,,nepoznatom pravcu'). Milevi je Albert posle razvoda prepustio sinove i korektno ispunjavao obaveze prema njima. Oženio se svojom bliskom nemačkom rođakom - pa u Ameriku. Materijalne obaveze prema Milevi i sinovima je korektno ispunjavao. Priče o bilo kakvoj ulozi Mileve u naučničkom poslu su besmislene. U stvaranju teorije relativnosti matematika jedva da je imala neku ulogu - dominirao je spekulativni pristup (na primer: prostor Minkovskog). Albert je imao svoj kućni kružok sastavljen od vrsnih naučnika, sve samih mađarskih Jevreja, a Mileva se u aktivnost kružoka (pismenom naredbom Albertovom) nije smela mešati. Ni poslužavnik s kafom nije smela da unese. Netačno je da je Mileva bila bolji matematčar od Alberta. Uostalom, u stvaranju teorije relativnosti matematika je praktično bila od sporednog značaja. Navodno, Albertu je za rad na njegovim dvema teorijama bila sasvim dovoljna srednjoškolska matematika. Inače, zabluda je da je Albert dobio Nobela za svoje teorije relativnosti. Dobio ga je za Braunovo kretanje.

7 25 -18

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.