Građani retko prijavljuju nesavesne lekare

Prema podacima Zaštitnika, 33 formalno podneta prigovora se odnose na lekare u Domu zdravlja i ima otprilike srazmerno jednak broj prigovora na postupanje zaposlenih u službi opšte medicine, službi za specijalističko - konsultativnu delatnost i službi stomatološke zdravstvene zaštite. Ovaj broj se, doduše, odnosi samo na procesuirane prigovore, jer se pacijenti često ovom organu obrate samo konsultativno, bez podnošenja formalne primedbe na rad lekara.

Najviše prigovora je u vezi sa zakazivanjem pregleda. "Međutim, mora se napomenuti da su se nekoliko puta podnosioci prigovora izjasnili da odustaju od daljeg vođenja postupka, jer im je u toku postupka prigovora ispunjen zahtev. Prošle godine nije bilo prigovora, jer su savetnici za zaštitu prava pacijenata stupili na dužnost u decembru prošle godine. Tada pacijenti još uvek nisu znali za savetnike, iako su u svim ustanovama koje pružaju zdravstvene usluge vidno istaknuti podaci o adresi i telefonu savetnika", kažu za 021 iz kabineta Zaštitnika.

Od ukupnog broja nezadovoljnih pacijenata, roditelji čine 15 odsto. Sa početkom školske godine, sve je veći broj nezadovoljnih roditelja i pacijenata, o čemu je 021 nedavno pisao. Ovu činjenicu za našu redakciju potvrđuje i predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine Dunja Civrić, ali napominje da se manjak lekara u domovima zdravlja opravdava organizacijom posla, kojom lekari nisu oduševljeni. Kako objašnjava Civrićeva, načelnici u zdravstvenim ustanovama nikada neće priznati da postoji manjak lekara, iako je suština da u svim službama lekari funkcionišu na minimumu radnika.

"Mi nemamo mogućnosti uvođenja zamena i dodatnih radnih snaga koje smo nekad imali, pa čak ni u situacijama kada znamo da možemo da očekujemo više posla. To se najviše oseća u službama koje se bave decom. Sve uštede u zdravstvu se, zapravo, vode preko leđa zaposlenih, što osećaju i pacijenti", navodi Civrićeva i dodaje da pacijenti moraju da razumeju uslove u kojima lekari rade, što utiče i na kvalitet pružene usluge. "Potpuno je opravdano nezadovoljstvo pacijenata, a naročito roditelja, samo to nezadovoljstvo treba okrenuti prema nadležnim organima, a ne neposredno prema lekarima. Potrebno je da lekar bude natčovek da kompenzuje sav stres u svom poslu", kaže ona.

U najavi štrajka zdravstvenih radnika, koji se održava 5. novembra, mnogo se govori o zaradama doktora. Dunja Civrić kaže da lekari žive "na ivici egzistencije", sa platama od oko 65 hiljada dinara.

"To može da zvuči dobro nekome ko je na minimalcu. Međutim, budimo svesni kolike su prosečne zarade u našim javnim preduzećima, pa onda komentarišimo da su plate lekara visoke, jer nisu. Kroz vreme se kumulira neka gorčina i nezadovoljstvo naših lekara, što i izbije vremenom na površinu. O medicinskim sestrama da i ne govorimo, jer su njihove plate poput plata kafe kuvarica i konobarica", napominje ona.

Međutim, Dragana Ćorić ispred udruženja Roditelj tvrdi da zarada lekara ne može da bude opravdanje za loše pruženu uslugu doktora i drugih zaposlenih u zdravstvu, kao i da borba za veće zarade treba da se vodi van ordinacija.

"Isto kao što prosvetni radnici treba da štrajkuju van svojih učionica. Neprihvatljiva je lagodnost kojom neki lekari i pedijatri pristupaju svom poslu, ne određuju dijagnoze, potpisuju pogrešne lekove ili generalno uzev, pogrešno leče decu i druge pacijente. Na taj način se i pacijentima pogoršava stanje. Potičem iz lekarske porodice i rasla sam u okruženju istinskih belih mantila i duha Hipokratove zakletve", kaže Ćorićeva, koja sve češće viđa "sive i crne mantile u svim oblastima zdravstva, a od zakletve da se treba pomoći i izlečiti nije ostalo nijedno slovo".

Ko je nezadovoljan, neka promeni lekara

Kada je reč o odgovornosti koju lekari preuzimaju sa loše obavljenim poslom, ona i nije na zavidnoj visini, jer se pacijenti često ne odlučuju da nezadovoljstvo radom lekara i prijave. Ovo je za 021 potvrdio i Zaštitnik prava pacijenata, koji usmeno ili pismeno savetuje i građane koji ne prijave zloupotrebu u zdravstvu.

Međutim, Dunja Civrić smatra da se lekarske greške veoma ozbiljno tretiraju na radnom mestu, a svaki lekar koji loše posluje bude toga jasno svestan. "Mislim da su pacijenti nezadovoljni jer se otvoreno ne određuju neke drastične kazne prema lekarima, ali se to unutar kuće vrlo ozbiljno tretira. Svi pacijenti koji su nezadovoljni svojim doktorom, mogu da raskinu ugovor i pređu kod drugog doktora", navodi za 021 Dunja Civrić.

Ona napominje da među građanima postoji stav da su lekari nedodirljiva elita, ali to nije slučaj. "Naša lekarska komora i Sud časti su veoma strogi i izriču kazne doktorima koji ne obavljaju svoj posao etički i savesno, kako profesija nalaže. To su uvek dugotrajni procesi i teško dokazivi, jer ponekad nije u pitanju lekarska greška, već reakcija pojedinačnog i drugačijeg organizma. Koliko znam, te drastične situacija kada su u pitanju lekarske greške uglavnom su se dešavale u privatnom sektoru", tvrdi ona.

Sa druge strane, Dragana Ćorić napominje da se više ne možemo braniti tvrdnjom da su pacijenti neobavešteni, a organi dobri. "Građani jednostavno ne veruju u sistem kažnjavanja, a instituciju zaštitnika pacijenata doživljavaju kao neku usputnu stepenicu, koju nije nužno preći na bilo koji način", napominje Ćorićeva.

Bilo je i batina i šamaranja

Dunja Civrić za 021 navodi da je bilo i drastičnih slučajeva reagovanja nezadovoljnih pacijenata, koji su upotrebljavali silu da iskažu svoje nezadovoljstvo.

"Mi na to ukazujemo godinama. To je onaj sistem zaštite koji nam poslodavci još uvek nisu obezbedili, a ni vlast to nije prepoznala kao problem. Godinama tražimo poseban status za zdravstvene radnike, kao i da se nekad dokaže da je pacijent napao lekara i da ta osoba bude procesuirana", kaže Civrićeva. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)