Zloupotreba mladih fudbalera - što dalje od Muslina, to bliže novcu

Piše: Živan Lazić

Javnost je izvesno vreme pripremana za promenu na čelu stručnog štaba napadnim isticanjem slabije igre reprezentacije u poslednim utakmicama, protiv Austrije i Gruzije.

Veteran najbolji

Konkretni prigovori pristigli iz okoline predsednika Slaviše Kokeze i sportskog direktora Gorana Bunjevčevića odnose se na nepozivanje talentovanih mladih igrača Živkovića, Savić-Milenkovića i golmana Mileta Svilara. Opažanjem da je u našoj ekipi najbolji veteran Dušan Tadić, pojedini bivši asovi su dublje sagledali slabosti našeg tima, odnosno činjenicu da unutar generacija u najboljem takmičarskom uzrastu, od 25 do 30 godina, baš i nemamo zvezde.

Pri tome, kako se odavno govori i piše, gro naših reprezentativaca uočljivo bolje igra u klubu nego u reprezentaciji. Istina, sa istim problemom susreću se i vodeće svetske selekcije.

Čini se da su u Savezu i u dobrom delu fudbalske javnosti brzo zaboravili neuspehe u prethodnim kvalifikacijama za evropska i svetska prvenstva. Na tri poslednja takmičenja nismo uspeli, pa tekućeg desetleća naše fudbalske reprezentacije kao da nije bilo.

Sve do ovog ciklusa, dolaska Muslina na čelnu poziciju i plasmana za završno nadmetanje u Rusiji. Rezultate treba poštovati, baš kao što ni kvalifikacioni uspeh ne bi trebalo da prekrije prilično bled utisak državnog tima.

Odolevati pritiscima klubova

Naravno da je i donedavni selektor uočavao slabija mesta u ekipi. Čuvajući kostur ekipe, pokušavao ih je eliminisati, nekad sa više, nekad sa manje uspeha. Uspešno je odolevao pritiscima vodećih domaćih klubova da u selekciju uvrsti, i kada se na terenu nisu dokazali, baš njihove igrače.

Verovatno da je i ovakav stav doprineo uspehu. Istovremeno, naglo je uvećan i interes klubova da njihov fudbaler, još neprodat na inotržištu, zaigra na najvažnijem takmičenju.

Samim uvršćavanjem u tim za šampionat cena mu uočljivo raste, ako i pokaže bolju igru, može da bude i tri, četiri puta veća nego u slučaju da poziv selektora nije stigao. Na toliko uvećanje cene i zarade niko nije imun, a viđenje državne reprezentacije oblikuje vođen sopstvenim i interesom svog kluba.

Argument da je zapostavljao mlade nije baš uverljiv. Na oficijelnim nadmetanjima reprezentacije, rezultat je uvek u prvom planu, te je prostora za eksperimentisanje manje. Uostalom, nadmetanja selekcija fudbalera do 21 i 23 godine su i osmišljena da se šansa pruži mladićima koji dolaze.

Trojka navođenih u prigovorima Muslinu je bila nosilac igre svoje generacije, a odlazak u strani klub, posle kraćeg prilagođavanja, iskoristili su da se dodatno potvrde na terenu. Donedavni selektor je planirao da im prvu reprezentativnu šansu pruži upravo nakon kvalifikacija, na prijateljskim, neuporedivo manje opterećujućim, susretima.

Do određivanja konačnog sastava za Rusiju ima još cela sezona, dovoljno da se među igračima nađu i najbolji mladi.

Ko beše Perica Ognjenović

Prelazak iz mladih selekcija u reprezentativan sastav je osetljiv i sa igračkog i sa psihološkog stanovišta. Mnogi mladi talenti izgube se upravo u ovom periodu sportske karijere.

Setimo se najveće nade sa ovdašnjih prostora Perice Ognjenovića: kao junior obećavao je beskrajno, ali prelazak u seniorski uzrast, sa uporednim odlaskom u inostranstvo, bio je poguban za najveću nadu sa Marakane. Potpuno se izgubio i već posle godinu dve, saigrači, treneri, novinari, publika su ga zaboravili.

Nikada se nije povratio.

Primer Luke Dončića

Koliko je rad sa mladim sportistima specifičan možemo sagledati i iz razvoja karijere slovenačkog košarkaša, delom i našeg porekla, Luke Dončića. Od najmlađih dana je bilo jasno da je talenat kakav se na evropskom kontinentu rađa jednom u deceniji.

Matični savez ga je uporno gurao u mlađe selekcije, do četrnaest, petnaest, šesnaest godina. No, Luka, u dogovoru sa ocem, svojevremeno prosečnim košarkašem, nije se odazivao na pozive juniorskih selektora.

Birao je da leto provede u nekom od specijalizovanih američkih sportskih kampova. U Sloveniji su bili ljuti i, često jakim rečima, svašta su brbljali.

Vraćao se uvek ne samo kao bolji, već i kao novi igrač, sa sposobnošću da odigra ono što samo dva, tri meseca ranije nije mogao. Umesto da u juniorskoj ekipi uigrava taktičke varijante, opredelio se da razvija igračko umeće.

Tek kada je, za košarkaške prilike, dovoljno stasao i dokazao se u dresu madridskog Reala, Dončić je zaigrao za reprezentaciju. Briljirao je, bitno doprineo prvoj zlatnoj medalji "Janeza" sa evropskih prvenstava, i našao se u prvoj petorci šampionata.

Podsetimo, kao mlad sportista nije jurio za medaljama, usmerio se ka postupnijem sportskom razvoju. Uspeh nije izostao.

Bliže novcu

Ne bi bilo prvi put da se u Srbiji smeni dobar selektor. Kada ceo srpski fudbalski svet živi, bukvalno, od prodaje igrača, u borbi da se reprezentativna prilika pruži baš "mom igraču" ne biraju se sredstva, nema pardona.

Medijska povika da je selektor navodno zapostavljao mlađe igrače samo je tehnika pridobijanja naklonosti publike, uvek sklone novim akterima i novim uzbuđenjima. Pravi razlozi ostali su skiveni i nimalo nisu idealistični kakva je fraza "briga o mladima".

Naprotiv, mnogo su bliži novcu.