Knežević, koji je radio u Kinoteci, čuo je za Svetozara Botorića, a onda se 1995. godine našao u Parizu i pošto je bio u kontaktu sa Nacionalnim kinematografskim centrom dobio je priliku da uradi intervju sa njegovom ćerkom Stanicom Mihajlović.
Unuk Svetozara Botorića (1857-1916) Ljubomir Mihajlović je o filmu "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa", koji je producirao njegov deda, rekao da je to "srpsko blago".
"Ako neko bude želeo da vidi na šta je ličila Srbija, kako se živelo u Beogradu pre Prvog svetskog rata kada se stvarala savremena Srbija i kada su ljudi sanjali, kao kralj Petar Prvi, da Srbija može da bude balkanska Švajcarska, treba da pogleda taj film", rekao je Mihajlović.
O svom dedi je rekao da je bio veliki rodoljub, domaćin i vizionar.
"Odmah je shvatio kako da iskoristi kinematografiju da budućim generacijama predstavi srpsku istoriju, srpske korene. Svi smo prolazni i treba da uradimo nešto što će ostaviti trag, a najbolji trag je o našim korenima, ono odakle dolazimo i kuda idemo", dodao je Mihajlović.
Knežević je objasnio da je osnova za dokumentarac bio njegov razgovor sa Stanicom Mihajlović, dve ili tri godine kasnije je snimio emisiju za serijal "Filmoskop", a iskoristio je i razgovor koji je vodio sa Radenkom Rankovićem, nekadašnjim profesorom Fakulteta dramskih umetnosti koji je mnogo znao o Botoriću.
Deo filma je i dokumentarni materijal o ostvarenjima koje je Botorić producirao, zatim intervjui sa istoričarima filma i učenicama Stanice Mihajlović i deo razgovora sa Ljubomirom Mihajlovićem.
Botorić je bio vlasnik Hotela Pariz u centru Beograda i 1911. je postao prvi filmski producent na Balkanu.
Nakon Drugog svetskog rata, komunistička vlast je proglasila Botorićevu porodicu "buržoaskom" i oduzela im imovinu, čak im zabranivši da nađu zaposlenje. Botorićev sin je osuđen na 10 godina zatvora, a ćerka je sklonjena sa Muzičke akademije u Beogradu, gde je radila kao profesorka klavira.
Ona je pobegla u Pariz i tamo je nastupala kao pijanistkinja. Godine 1995. dala je intervju Eriku Le Roju iz Nacionalnog kinematografskog centra (danas Nacionalnog centra za kinematografiju i pokretne slike - CNC) i Kneževiću.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar