Nikad manje transplantacija u Srbiji, krivi lekari?

Strašno je kako smo mi Srbi nehumani ljudi,a sami za sebe smatramo da smo bolji od ostalih.Gde su dokazi o toj našoj silnoj dobroti,zar da Hrvati budu među prvima u svetu po broju urađenih transplantacija a mi poslednji?Zar nije strašno da nam se organi raspadaju u zemlji i da ih razne bube jedu,nego da ti isti spasu život bolesnom detetu ili bilo kome drugom?Da se ne lažemo i ne zavaravamo,,ne krivimo državu,lekare i sve drugo,sami smo krivi,nećemo da potpišemo donorsku karticu jer jednostavno kao nacija NISMO DOVOLJNO HUMANI!

Kada čovek ima stav, treba da ima i hrabrosti da iza tog stava stane - imenom i prezimenom. Čini mi se, na osnovu načina izlaganja, tipa rečenica, grešaka u tekstu, ... da znam ko je napisao tekst iznad kog stoji "neki". Kao i sve drugo u ovoj državi i Zakon o transplantaciji je pisan bez neophodnog znanja, uz brojne propuste, uz gomilu gluposti, nerazumevanje bitnih činjenica, a sve to prati totalno odsustvo prave organizacije, jasnih pravila, materijalne podrške države.
Apsolutno odsustvo transparentnosti podataka o izvršenim transplantacijama i uspešnosti istih, dopuštanje da i dalje funkcioniše centar koji radi u praistorijskim uslovima, sa jednim skučenim mokrim čvorom za 12 pacijenata u kom gotovo ne postoji pacijent koji nije imao gomile problema u postoperativnom toku, u kom se dešava da od 9 transplantiranih, uglavnom mladih, petoro umre u roku od nekoliko meseci, dvojici bude eksplantiran presađen organ - da nije umrli bi i oni, a tek dva pacijenta zadrže graft uz ogromne probleme, a uz sve to niko ne reaguje, jer Uprava za biomedicinu na prati podatke o uspešnosti, a ministar ne koristi svoje pravo iz Zakona da bar trenutno oduzme tom centru za transplantaciju dozvolu za rad, sve nam to jasno govori o užasnom stanju u kom se nalazi zdravstvo u Srbiji i o opravdanim razlozima za ogorčenost i stručnog osoblja i građanstva. Država bi da građani potpisuju donorske kartice, ali da im tokom života ne da ništa, pa čak ni pravo na besplatno lečenje, ukoliko nisu zaposl.

Koordinator mora biti osoba sa ugledom, reputacijom, znanjem i zvanjem. I sa manirima i kućnim vaspitanjem. Ne može makar ko i makar kako da se obrati porodici tek preminulog.
Znate li takvog?

Smatram da dr ristic (namerno malim slovima), samovoljno proziva ljude u zdravstvenom sistemu, i populisticki podilazi narodu, pri tome izlazuci kolege citavom nizu problema, a da ne objasni sustinu gradjanstvu. Ovaj covek sramoti profesiju. Narodu se mora objasniti da postoje nekoliko uslova koji se moraju ispuniti da bi se uopste program transplantacije zapoceo:
- zakon mora biti promenjen jer smo zatucana nacija koja veruje u zagrobni zivot i belosvetske zavre (da, da veruje) i zbog toga nema potencijalnih donora. Sve dok se ne uvede da je svako donor dok se tome izricito ne usprotivi i pri tome potpise, nece biti dovoljno donora.
- zdravstveno osoblje mora biti dobro placeno, kako bi bilo motivisano da radi prakticno bez radnog vremena, znaci pored svojih svakodnevnih obaveza, da ostaje na poslu po 48h i vise, da dolazi u gluvo doba noci kako bi se organ transplantirao.
- centralizacija sistema, sto znaci da se obavljaju transplantacije u jednom centru u Srbiji, a da drugi sluze kao mesto odakle se isti transportuju, sto se ne moze izvesti bez kupovine helikoptera kako bi se dobilo na brzini.
Tek kada se ispune ova 3 uslova moguce je pricati o transplantacijama koje su najvisi oblik napretka medicine. AKo neko iz naroda priupita "a kako fukcionise u Hrvatskoj, koja je na prvom mestu?" recicu vam da su oni ispunili dva uslova odnosno nemaju samo helikopter. Njihovi zdr. radnici su jaako dobro placeni za to sto rade i imaju izvanrednu pordsku zakona.

A nestalih? Pitam kao neko ko je tragao za nekim a zadnji trag je Zuta kuca. Jako sam skaptican oko transplantacije organa, lekara iz ovog podneblja a posebno naplate, (mislim da to posrednik-lekar lako resi).

Kao mlad, psao sam na radne akcije, davao krv (27 puta), prijavio se za donora kostne srzi i onda sam se u jednom momentu osetio prevarenim. Prevarenim i izigranim od sopstvene drzave, koja samo nesto trazi i umanjuje, a za uzvrat ne da nista ne daje nego i uzima. U poslednjih nekoliko godina, licni dohodak mi je umanjen sa nekih 35. na 29.000 dinara sa 30 godina radnog staza. Porezi, doprinosi, racuni, akcize ove parazitske drzave i politicke nazovi "elite", neprekidno rastu, banke i osiguravajuca drustva su uz pokroviteljstvo iste te elite postali Jezda i Dafina, kradu i varaju siromasne da bi davali bogatima. O zdravstvenom sistemu u koji uplacujem 30 godina a od njega nista ne mogu da dobijem (generalno sam zdrav jedina oboljenja koja imam su losi zubi i slabiji vid, koji se ne pokrivaju iz zdravstvenog osiguranja) Sada posle svega toga, imaju hrabrosti da mi traze bubreg i srce, da Vam kazem, od mene mozete dobiti samo.........

Za laika kao sto sam ja, zvuci da je dr Ristic optuzio sebe i kolege da su losi u ubedjivanju rodbine da dozvole seckanje posmrtnih ostataka njihovih clanova porodice. Sramotno je sto je to izjavio, ako je izjavio. Dovoljno je da ukucate u "google" reci "organ transplantation" i da kratkom petominutnom pretragom steknete sliku o tome da je transplantacija uredjena oblast od strane drzave, zakonima, koji uredjuju detaljno nacin odlucivanja, predavanja organa, itd. Srbija ima zakon od 2009, koji niti je dorecen u tom smislu, samo je donet, kao i gomila drugih zakona.Sve ostalo ocigledno ne postoji. To ubedjivanje rodbine-pa stavite se sami u tu poziciju...Ne bih to radila ni za kakve novce... Kad je papa rekao da se organi mogu davati radi spasavanja zivota, naglo se povecao broj davalaca u katolickim zemljama.
http://www.belmedic.rs/Novi-zakoni/738/Zakon-o-transplataciji-organa.shtml clan 15 opisuje poslove koordinatora. On nije odgovoran za ubedjivanje, ne lupetajte...

Vrlo je to komplikovan proces.

Suvise ljudi je ukljuceno. Potrebno je mnogo organizacije.

(I gotovo nemoguće je dobro naplatiti)