Kako je Novosađanin zadužen u francima probudio Vrhovni kasacioni sud

@dule - tvrdite da ne možete da se priklonite ijednoj strani, ali uporno tas naginjete na stranu banke "razvodnjavanjem" izraza, odnosno tvrdnjom da je ekstraprofit banke "eventualni", "mogući", "neizvestan" iako je veoma realan. Usled nepovoljnog kretanja klauzulne valute, korisnik kredita odjednom banci duguje višestruko uvećan iznos koji daleko nadmašuje novac koji su "VEĆ DOBILI" uvećan za kamatnu stopu. Da je u pitanju primarna valuta kojom je indeksirana kupljena vrednost, ovo biste mogli pripisati nestabilnosti zemlje odnosno nadležne finansijske institucije naspram postupcima banke. Nekretnina međutim to nije, nekretnine u Srbiji prate vrednost evra a ne franka, višestrukim uvećavanjem rate kredita usled kretanja franka banka od korisnika kredita umesto vrednosti dva stana potražuje vrednost 4, uz apsurdnu situaciju da želite da zatvorite kredit prevremenom otplatom morali biste da isplatite daleko višu vrednost od vrednosti koju ste dobili, bez obzira što ste 10 godina otplaćivali rate. Valutnom klauzulom banka je štitila sebe od nestabilnosti primarne valute, i svojevoljno odlučila da ne zaštiti svog klijenta odnosno svesno odlučila da na štetu klijenta ekstra profitira kada se klauzulna valuta pomerila u suprotnom smeru. Kao što banka ne bi imala obavezu da prihvati 100 dinara za zatvaranje celog kredita da se sutra franak obezvredi, ni klijent nema obavezu da plati 200 000 evra za vrednost od 50 000.

1) Iz celog mog pisanija ste iščupali deo jedne rečenice i na tome dalje razvijate svoju tezu. Nije u redu. Ponovo pročitajte sve što sam napisao, ali za svaki slučaj ću vam još jednom ponoviti šta sam već napisao (iz tog istog posta, samo pasus - dva ranije):

"Zašto niko iz NBS nikad nije javno izašao i rekao koji je bio izvor finansiranja za ove kredite ja zaista ne znam. Možda postoji neki zakon ili drugi jak razlog zašto ovo nije učinjeno ali je činjenica da mi ne znamo koji je izvor finansiranja. Očigledno je da to dinari nisu, e sad da li je EUR ili CHF ostaje da se nagađa."

2) Ja očigledno zastupam tezu da bi ovakav ugovor trebao da ostane neizmenjiv (i neoboriv) i da je kurs krenuo na drugu stranu

3) Ponavlja se tačka 1), imamo pretpostavku ali na žalost ja nisam pročitao nikakve dokaze ni za jednu ni za drugu stranu. A nisam toliko dobro upoznat sa ovom tematikom da bi na osnovu iskustva mogao da se priklonim ijednoj od dve mogućnosti.

4) I opet se vraćamo na tačku 1). Plus još tvrdite da je ekstraprofit (eventualni, mogući, ali ipak neizvestan) ostvaren na konto uzimalaca kredita. NE. On je ostvaren (eventualno) na konto komitenata, tj dovođenjem komitenata u zabludu. Ljudi koji su uzeli kredite su svoje pare VEĆ DOBILI, i jedinu obavezu koju banka ima prema njima jeste da im, u skladu sa ugovorom, menja visinu kamatne stope u skladu sa kretanjem referentne kamatne stope.

1) Gospodine, rekli ste eksplicitno "tj banka se kockala sa njihovim ulozima", na šta sam primenio vaš sopstven princip.
2) Da sutra švajcarski franak postane obezvređen, da li bi banka i dalje zahtevala isplatu u protivvrednosti franka ili u dinarima? Kredit je uzet u dinarima.
3) Problem je što su korisnici kredita vezani za valutu koju banka niti je imala, niti je isplatila a na ime isplate vrednosti nekretnine. Nekretnine u Srbiji prate vrednost evra i pomeranjem valute klijent je doveden u neravnopravan položaj da banci isplaćuje višestruko uvećanu ratu čime banka ostvaruje ekstra profit naspram osiguranja u slučaju nestabilnosti dinara.
4) Potpisan ugovor jeste legalan, ali nije neoboriv. Ako je jedna strana u ugovoru oštećena, a klijent jeste oštećen dovođenjem u neravnopravan položaj odnosno u zabludu i u vidu višestruko povećane naknade za ratu kredita koja uveliko nadmašuje isplaćenu vrednost, takav ugovor se može oboriti na sudu.
Vi ste zamislili svet u kome možete da iskoristite svoje finansijske stručnjake da nekoga opljačkate na osnovu njegovog potpisa na papiru. Ako je neko glup, da ga tako okarakterišemo, to vam ne daje pravo da na njegovu štetu profitirate. Ono što time činite je krivično delo dovođenja u zabludu zarad sticanja materijalne koristi. Banke su mogle da aneksom prebace klauzulu sa franka na evro koji je realniji za promet nekretnina, ali su odbile da to urade jer su želele da zadrže ekstra profit. Zato su sada izložene suđenjima.

Džabe objašnjavaš kad su ljudi zajunili da nađu nekog krivca za svoje nevolje, al' nikako do ogledala da stignu ;)

1) Ja nikad nisam rekao da se banka kockala, ja sam samo ostavio mogućnost da je tako nečeg bilo. Na NBS je da to opovrgne ako nije tačno.

A ako je nečeg takvog i bilo, ovo sigurno nije način da se kazna sprovede - to bi trebala da radi NBS, čim uoči da se tako nešto dešava a ne da osam godina kasnije "kazna" zavisi od sudije koji uopšte nije ni razmatrao to da li je banka dovela u opasnost svoje komitente.

2) "Komitenti banke koji su banci poverili novac na štednju ne bi bili ugroženi postupcima banke ako bi došlo do kraha valute, jer banka nije dovela do toga - krivac za to je na drugoj adresi."

Nego ko bi tačno bio ugrožen da je kurs krenuo na drugu stranu?

3) Igrarije banaka sa kursom (gornji, srednji, donji) i neodredivom kamatnom stopom po meni jesu dovoljan uslov da se raskinu takvi ugovori (tj ako je bilo samo kurs onda je svrsishodna i sama revizija isplaćenih iznosa). Međutim, ja nikako nisam shvatio da je to ovde problem, tj to onda nema veze sa švajcarcima već je po meni to primenjivo na kredit u bilo kojoj valuti.

4) Potpisan je ugovor, legalan. Jedna strana je svoje ispoštovala, druga nije (ili nema nameru). Sud je presudio da se ugovor raskine i to na finansijsku štetu one strane koja je ispoštovala ugovor.

Meni stvarno nije jasno kako ovakav razvoj događaja može biti ispravan.

Naravno da je Novosadjanin pokrenuo i resio stvar. Ostali nemaju sa cim.

@dule - ako se banka kockala, vašom argumentacijom, zašto ne bi snosila posledice? Dozvolite da napomenem da je banka institucija koja zapošljava finansijske stručnjake i veoma dobro, ili bi trebala da veoma dobro zna šta radi na tržištu finansija. Korisnik kredita nije finansijski stručnjak niti je zakonom ili internim aktom banke propisano da mora to da bude da bi mu kredit bio odobren. Stoga je korisnik kredita u manje povoljnom položaju i to može da bude razlog za ništavnost ugovora, bez obzira što je potpisan.
Komitenti banke koji su banci poverili novac na štednju ne bi bili ugroženi postupcima banke ako bi došlo do kraha valute, jer banka nije dovela do toga - krivac za to je na drugoj adresi. Korisnik kredita sa druge strane jeste ugrožen postupcima banke, od onih "prema poslovnoj politici" klauzula proizvoljnog menjanja kamate koje su obarane pred sudovima proteklih godina, do skrivenih troškova i na kraju valutne klauzule kao sredstvom ekstra profita.
Domaća štednja možda nije jedini izvor finansiranja, no obzirom da se banke godinama žale na višak sredstava koji ne mogu da plasiraju usled čega su masovno kupovale državne obveznice, ne deluje da je bilo potrebe za pozajmicama iz inostranstva, a građani imaju deponovano 9 milijardi evra. Banka neće biti u čistom gubitku, ali neće ni ostvariti ekstra profit kojem se nadala, i to ne toliko zbog nadolazećih tužbi, već jednostavno zato što građani nemaju odakle da plate višestruko uvećene rate kredita.

To da li je kocka ili nije kocka je moje laičko mišljenje i smatram da bi bilo najbolje da to sad zanemarimo.

Što se tiče izvora finansiranja u pravu ste za domaću štednju u švajcarcima ali ste prevideli da domaća štednja nije jedini izvor finansiranja već su sasvim moguđe i pozajmice od drugih banaka, naročito iz inostranstva. Naravo, zaduživanje u dinarima iz ovakvih izvora je malo verovatno. Zašto niko iz NBS nikad nije javno izašao i rekao koji je bio izvor finansiranja za ove kredite ja zaista ne znam. Možda postoji neki zakon ili drugi jak razlog zašto ovo nije učinjeno ali je činjenica da mi ne znamo koji je izvor finansiranja. Očigledno je da to dinari nisu, e sad da li je EUR ili CHF ostaje da se nagađa.

Šta god da je od ta dva, pri ovom razvoju događaja banka je u čistom gubitku, to je nadam se jasno.

Što se tiče eventualnog ekstraprofita banke na kursnoj razlici tu ovi klijenti nisu bili prevareni pošto ono šta su potpisali to su i dobili i njih se apsolutno nije ticalo otkud banci te pare. Onaj ko je tu prevaren su komitenti banke, pošto da je kurs krenuo na drugu stranu njihovi ulozi bi bili ugroženi, tj banka se kockala (da vratimo ovaj termin) sa njihovim ulozima a to stvano ne bi smelo da se dopušta.

Da su banke veliki pljackasi, tu nemam dileme. Drzava im dozvolila.
Medjuti s druge strane, nije mi zao korisnika kredita sto su tako lakomisleno prihvatile uslove i vezale kredit za CHF. Da su se samo malo informisali, znali bi da izmedju EUR i CHF ne moze biti dugorocno (sigurno ne za vreme trajanja stambenog kredita) minimalan kurs od 1.2. Bilo je samo pitanje meseca kada ce svajcarska nacionalna banka ukinuti minimalan kurs - a banke su to znale.

Niko, ali baš niko od zaduženih građana nije dobio kredit u stranoj valuti. Svima je isplaćen u dinarima. To što banke pričaju da su morale da imaju depozite u stranoj valuti u kojima su odobravani krediti to je čista laž.
Banke treba naterati da budu malo skromnije da ne bi izgubile malo više. Nijedna neće da se odrekne extra profita.

@dule
Banka je kriva isto koliko I klijent jer su obe strane znale da je Srbija nestabilan sistem gde se okolnosti menjaju brzo.
Realno je drzava najvise kriva jer je dinar oslabio kao valuta usled loseg rada privrede.
Taj klijent bi placao ugovorenu sumu novca 30g bez problema jer je na to pristao.
Sad je pitanje zasto su banke pristale da plasiraju rizicne kredite u rizicnom sistemu. Gradjanin je najmanje tu informisan.

@dule - baš zato što vi i još mnogi uzimanje kredita smatrate "kockom" ovo i treba da dobije sudski epilog. Krediti nisu nikakva kocka, građani koji su uzimali kredit za kupovinu nekretnine se nisu kockali da li će da klauzulna valuta bude za njih manje ili više povoljna već bili prinuđeni na ugovore sa valutnom klauzulom od strane banke. Reći ćete sada, zašto su onda uopšte uzimali takve ugovore, odnosno zašto su uopšte uzimali bilo kakav kredit kad drugačijih ugovora nije ni bilo, no neću se upuštati u takvu besmislenu polemiku.
Štednja u švajcarskim francima u Srbiji je na mizernom nivou, te stoga ne možete da smatrate da je banka dobila sredstva od franaka koje su građani oročili. Jedino možete reći da su za izvor finasiranja kredita većinom koristili štednju u evrima kao de-facto najveću štednu masu. Banke su međutim imale mogućnost, a i i dalje je imaju, da svojim klijentima promene valutnu klauzulu u evro, ali su to odbile da urade jer su želele da na štetu klijenta ostvare ekstra profit. I zato i treba da banke budu tužene, valutna klauzula je predstavljala osiguranje u slučaju nestabilnosti primarne valute a ne način za ostvarivanje ekstra profita.

E sad, očigledno je, kako se u članku pominje, da će vrhovni kasacioni sud morati da donese mišljenje/presudu/šta god (nisam pravnik) kojim će morati da razjasni ovaj problem. I tako i treba, to je jedino pošteno. Tu sad imamo opet 3 problema (od najmanjeg do najvećeg):
1) krediti u evrima - ako se ovo ne odnosi na njih postavlja se pitanje da li je fer da građani koji su bili obazriviji budu kažnjeni, tj da prođu gore
2) postavlja se pitanje da li će taj papir banke iskoristiti za tužbu protiv Srbije (pošto su realno u gubitku bez svoje krivice) i da li ćemo na kraju svi mi to platiti
3) država je odlučila da sasvim legalan ugovor posle 8 godina poništi pošto je jedna strana shvatila da se malko zeznula. Posle ovoga meni nije jasno ko će imati hrabrosti da potpiše bilo kakv dugoročan ugovor


Da pretpostavim, desiće se najgore od svega: gomila ljudi će biti besna pošto će ispasti da su trebali da se kockaju, Srbija će iz budžeta nadoknaditi gubitak bankama, ući ćemo u pravnu nesigurnost pošto nikad nećemo biti sigurni da li će država da nam poništi sasvim legalan i legitiman ugovor, i to posle 8 godina pošto je druga strana shvatila da se malko zeznula.

Što bi rekli, čista šteta za 7 miliona građana Srbije i čista korist za ~80000 građana Srbije.

Pa mi ostali se možemo makar nadati da će nam ovih 80000 biti zahvalno. Mada sumnjam.

Da ne dužimo niste u pravu. Vaša je pretpostavka da je banka zaradila pošto će primiti više dinara nego što je dala klijentu. Problem je što vi ne računate kamatu koji je banka platila na te pare, pošto to nisu bančine pare nego ih je banka od nekog uzajmila.

Imamo 3 mogućnosti za izvor para koje je banka pozajmila klijentima:
1) dinari - tu je otprilike banka na nuli, ali ima 3 problema - nikom nije normalno da radi 8 godina bez zarade, malo je verovatno pošto je domaća štednja samo 5% u dinarima (zameramo bankama što nema dinarskih dugoročnih kredita a prvi sami građani ne veruju u isti taj dinar), protivno je pravilima NBS
2) švajcarci - za ovaj konkretan kredit banka je u čistom gubitku 50000 CHF pa na više
3) EUR - gubitak banke je tu negde između

Znači, realno gledano, banke su na gubitku, bez svoje krivice.

@Zivan - o čemu vi gospodine pričate? Kakva presuda u Hagu? Pre mesec dana je banka Austrije podnela tužbu privatnom arbitražnom sudu u Vašingtonu i taj slučaj nije ni počeo a kamoli da je nešto presuđeno. Zbog čega širite laži i dezinformacije?
Banka nijednom korisniku kredita nije isplatila franke, niti je imala franke u svom posedu. Banka je svakom korisniku isplatila dinare, a valutnu klauzulu unela u ugovor kao svoju zaštitu od moguće nestabilnosti primarne valute. Po pitanju franka, ta zaštita je dovela do ekstraprofita banke na štetu klijenta i time prestala da bude validan osnov zaštite ugovora. Da sutra franak ode 100 puta u odnosu na ostale valute smatrate li da građanin treba da bude 100 puta više zadužen iako je dinarska vrednost gledana u drugim valutama naspram vrednosti nekretnine i dalje ista? Ili ako franak odjednom postane obezvređen, smatrate li da ukupan dug prema banci treba da odjednom bude 10 dinara?
Niko nije "igrao na niske kamate", iako je razumljivo da smatrate da bi svaki normalan građanin uložio maksimalan trud da pronađe banku sa najvećom mogućom kamatom u kojoj bi potom tražio kredit.

Nije lepo lagati. Arbitražni sud nije doneo nikakvu presudu iz prostog razloga što tužbe još uvek nije bilo i pitanje je da li će je uopšte biti. Samo je izvesno da je propala arbitraža koju je Unicredit banka tražila u Vašingtonu, jer se pokazalo da sud nije nadležan. Hajde da baratamo činjenicama, a ne poluinformacijama.

Ipak, ne bi trebalo da banke snose sav teret kursnih oscilacija. Hrvatska je promenom zakona potpuna opteretila banke, a zaštitila korisnike kredita, oko 50.000 gradjana. Basnke su se žalilei iz iArbitražni sud u Hagu je presudio da će naš sused, zapravo tamošnji poreski obveznici, morati sa milijardu evra obeštetiti banke.
Tako će biti i vde, odnosno svi građani će sbositi krajnje posledice. Praktično, oni koji su igrali na niske kamate kredita odobrenih u francima sve nas vuku za nos...

U Srbiji su sve banke strane sem Komerijalne I Poštanske stedionice. Umesto država da stane na stranu naroda koji je hteo da reši krov nad glavom, ujedno podigne gradjevinsku industriji...drzava dopusta da banke rade sta hoce. Ispada da je rizičnije biti gradjanin Srbije I uzeti stambeni kredit, nego da budeš inostrani investitor koji je zasticen po svakom osnovu.

Cak I ako se raskidaju ugovori kao sto je nasem sugradjaninu poslo za rukom (jos nije sve gotovo), banke bi po svakom kreditu u proseku zaradile po 10.000€ pa puta 22.000 kredita...to je lepa zarada za 7-8-9g kamatašenja. Daš klijentu 50.000€ kredita, a on ti za 8g vrati 60.000 dok bi u nepromenjenim uslivima (da se nista nije promenilo, kurs, inflacija, plata...) banka za 30g zaradila 50.000+50.000. Banka nikad nece biti u gubitku, samo je pitanje koliko ce drzava dozvoliti da njene gradjane banke izrabljuju. Drzava treba da shvati da bi taj novac građani koristili na tekucu potrosnju I da bi drzava imala koristi. Ovako samo banka ima extra korist.

N.Sad grad kulture i pravde.