Nastavnici se bore sa "Guglom" zbog lektire

Čini mi se da je sa čitanjem kao i sa drugim stvarima u koje treba uložiti napor. Desetine puta mi se desilo da mi se knjiga ne svidja na prvih 10-50 strana a onda obuzme. Ili mi je razjasni profesor pa shvatim zašto je važna. Knjige su predivan doživljaj razmene. Obrazovanje bez osnova književnosti je nezamislivo. I da, teranje se isplati. Moja manje formalno obrazovana majka nadoknadila je taj deo sebe i zato je sada, po mnogo čemu savršena. Treba čitati i na silu.

Читање није никаква наметнута обавеза, већ један од начина на који се развија имагинација и поправља култура изражавања. Неко је поменуо да се у европским градовима могу видети људи како читају књиге у јавном превозу. У земљи мотача каблова, књиге нису потребне.

Nije probkem u mediju na kom se cita Problem je u sadrzaju. Da nema interneta puno lepih stvari ne bi bilo dostupno. A za sadrzaj se obratite patriJotskom zaglupljivanju, Cecama ,Pinku sto podrazumeva sluzbama. Ako skola zakaze na vama roditelljima i naravno svakom od vas koji zna nekog mkadjeg da ga uputi na oravi put. Nije sve u jednoumljuni i ono sto vam milje nametne. Bolje kazite hvala internetu. To je kao da vam neko da kasiku a na vama je sta cete jesti. P.S. Ima i knjiga da se skida. I recnika. I recnika.

Umesto Googla koristite Froogl ili neki drugi pretrazivac !

Ma kakvi crni nastavnici...gledam pre neki dan na TV Vojvodina " nastavnicu" uživo u programu, gde " razredna " koristi osebujan rečnik, vokabular, dostojan obrazovanju radnice zoo higijene a ne jednog prosvetnog radnika. Nemaju deca od koga da nauče, to je problem. Inače moje dete čita knjige, obožava da čita, zato što u našoj porodici knjiga zauzima posebno mesto...

Mišljenja sam da deca moraju da čitaju lektire i da to shvate kao obavezu koju imaju u školi, kao domaći zadatak, da roditelji treba da ih nauče šta znači biti odgovran i svoje obaveze odrađivati kako treba, a ne da vraćaju lektiru u bibilioteku. Neka dete ode do bibliotekara i uz objašnjenje vrati, a ne da se čuva pod staklenim zvonom. Ne pročitaš lektiru, dobiješ jedinicu i tako dok je ne pročitaš. Jednostavno je, domaći zadatak se mora uraditi.

Možda jeste problem u samom izboru lektire. Mi smo morali da čitamo jer nismo mogli drugačije da se snadjemo, danas mogu, pa se snalaze. Ja kad sam kao mala, pre dosta decenija otkrila knjige, bila sam fascinirana, čitala sam dan i noć, ali ne lektiru, većina lektire mi je bila izuzetno naporna i mučna, jer je bila dosadna, a danas nije ništa bolje.

Kakve koristi imaju od tih knjiga?
Da je neka normalna literatura pa ajde ali ovako...

Razumljivo je što deca neće da čitaju, jer drugi (savremeni) mediji nude brže informisanje ili lepšu zabavu. Pri tome je manji problem izostanak opšte kulture, a veći to što deca ne nauče da govore sopstveni jezik koristeći bogatiji rečnik.

Jednostavno - posledica su lakši oblici nepismenosti koji se ogledaju kao nedostatak elokvencije (mali fond reči i problemi sa stilom usmenog ili pismenog izražavanja).

"čime sebe lišavaju uživanja u pisanoj reči"
Molim vas da mi objasnite kako neko može da uživa u nečemu što mu je nametnuto mimo njegove volje a što ga, inače, apsolutno ne zanima! Tako i meni pokušavaju da nametnu prisustvovanje raznim besedama, okruglim stolovima, predavanjima i promocijama knjiga kao "radnu obavezu" zaposlenog u biblioteci, ali ja sve to glatko odbijam jer ne želim da traćim vreme slušajući raznorazne likove koji trućaju gluposti koje me, uzgred, ni najmanje ne zanimaju.

Autor teksta izgleda ne zna da "Dnevnik Ane Frank" nije svedočenje o strahotama Holokausta. Dešava se u vreme Holokausta ali nije o njegovim strahotama jer ona toga nije bila svesna. Kao što ni mi nismo svesni.

To je bilo nekada, sad imate internet, youtube kanale, wow, lol, mortal kombat 15, baku praseta, mudju i ko zna sta jos sto otupljuje um pa zar mislite da ce neko trositi vreme na knjige e pa nazalost nece, odnosno oce mozda zanemarljiv broj dece..

I u naše vreme, oko devedesete, je bilo prečica- piscu Priloga nastave književnosti smo nazdravljali svaki put kad pobegnemo iz škole na kafu!
Deca prosto ne vole da čitaju, ni onda a ni sad,

Internet ih sprecava da uzivaju u pisanoj reci a nastavnici ih teraju da uzivaju

zahvalite sluzbi koja kreira ovakve srbe.
u bilo kojem javnom prevozu evropskih zemalja videcete gradjane koji citaju

Nastavnici na žalost nemaju puno uticaja na želju deteta za čitanjem, jer dete u kući nema nikoga ko bi mu pružio podršku onome što mu nastavnik priča. Dakle, u kući niko ne čita, čak šta, i ti roditelji nisu imali volju za čitanjem kada su bili mladi, pa šta očekivati od njih. Svetle ekrani raznih telefona od 5-6 inča, na TV-u se "vrti" dupe neke plastične kokoške i tako.

Ja volim da citam, a voleo sam i dok sam isao u skolu. Ali ne bas sve sto su nam nametali kao lektiru.
A "Anu Karenjinu" sam odradio za jednu noc. Nisam imao Google, ali sam imao leksikone o svemu i svacemu, a u knjizi je svako poglavlje imalo sazetak.
U svakom slucaju, nije bas svaka lektira bila "uzivanje u pisanoj reci",