Tužbe zbog naknada, odnosno troškova za obradu kredita, su se do te mere nagomilale u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, da to više nije samo problem korisnika tih kredita i banaka, već i sudova.
Prijatelju ne brukaj se i ne brukaj mi kvart.
Dajes mi link foruma gde ljudi pisu kako oni misle da se pise skracenica. Ne znas ni koje ti je zvanje.
Ja sam dipl.ekon ili medjunarodno dipl.oec.
To sto ti pises i sto su pisale stare komunjare ne znacu nista. Procitaj sta kaze Ivan Klajn ako uopste znas ko je on da se ne brukas vise:
http://www.nin.co.rs/1999-12/23/10868.html
Ili pogledaj seajt sa pravopisom:
https://kakosepise.com/rec/dipl-ekon-ili-dipl-ek/
Sto se tice da te nisam razumeo, ostavio sam ti link gde pise stav Vrhovnog kasacionog suda. Daj ti link gde pise to sto tvrdis.. ali nemoj molim te opet neki forum ili tako nesto...
I vidim,radis u sudu, svaka cast... Kao dipl.ekon ti radis "na tuzbama"... Bas me zanima sta, zavodis predmete, izmisljeno radno mesto kao i za svakog ko radi u Sudu jer se zna kako se tamo upada... Stranacki uvlakaci i dupelisci ..drzavni pos'o... Ili si mozda i diplomirani pravnik, tuzilac, sudija, Bog otac...
Majko mila sa kim se ja raspravljam
Objašnjenje i komentar su jasni svakom ko se razume u pekarski posao! Bravo za advokata koji je ovim slikovitim primerom uspeo sve da objasni, a još ako i on shvata o čemu se radi - svaka čast!
Мислим да адвокат није навео добар пример. На нашем тржишту "кроасана" имали смо другачију ситуацију. Замислимо да је купац купио неки скупљи кроасан и да га отплаћује на рате и да се на дуг обрачунава одређена камата по унапред уговореној стопи. Након неколико месеци продавац обавештава купца да ће морати да плаћа више зато што је дошло до промене каматне стопе "у складу са пословном политиком продавца". Отприлике тако су се понашале банке на нашем тржишту. Када се ради о "накнади", банка има неке трошкове и за обраду кредитних захтева који су одбијени, па их не наплаћује. У неким коментарима је такође исправно примећено да је трошак обраде захтева за кредит од хиљаду или од сто хиљада евра скоро исти.
Od vas advokata,banaka i raznih tumacenja . Molim vas neka se javi onaj koji je uopste ijedan dokumenat kad se radim o bilo kojoj bankarskoj usluzi uopste dobio da prouci i procita. ja gospodo nikad samo rade , kucaju i daju da potpises i sta ces treba ti pa potpisujes. Molim vas imam bogami i godina, radila sam mada ne u banci ali sa finansijskim uslugama i nikad nisam mada sam i citala uspela bilo sta procitati a usput vam kao nesto objasne ali naravno usput bas ne ono sto vam ne a njima ide u prilog. Strana banka ali nasi ljudi. Propisi su jedno ali stvarnost drugo a papir trpi sve.
Eto onda rešenja. Banka krene od klijenta broj 1 kome je to naplatila, pa ide redom do klijenta broj 100.001 (kome je isto to naplatila) - uplati im na račun novac koji je uzet i rešen problem. Nema uslova za tužbu, nema gužve u pravosuđu, nema prvog ni drugog stepena, poglavlja će se otvarati kao na traci - jednostavno, divota. Što onda to banke ne urade? Ili - kada prime tužbu, banke mogu odmah da priznaju tužbeni zahtev i rešena stvar, nema daljeg suđenja. MeŽdutim, to se ne radi, niti će.
Svi kad su uzimali kredite nisu čitali sitan deo teksta i vodili se time trebaju mi pare sad hitno a platiću sve vremenom na rate, ili su prešli preko toga o troškovima. E sad komšija tužio pa hoću i ja. Kako to izgleda iz drugog ugla, malo da bacimo pogled. Trenutno u Srbiji ima manje od 50 advokatskih kancelarija koji podnose ove tužbe, neke kancelarije i na desetine hiljada tužbi. Sudovi su zatrpani, obim posla povećan za 150%, za isti broj sudija i osoblja. Taj svaki advokat će za svoj podnesak uzeti 6000 dinara, za izlazak na ročište 10000 dinara i još kojekakve troškove. Presuda kad bude doneta u prvom stepenu jedna od strana će se obavezno žaliti i predmet ide na viši sud, opet dodatni troškovi, vreme. Dugoročno pravosuđe zatrpan, nema ništa od otvaranja nove povelje pred Evropskom unijom o pristupu, samo zbog starosti predmeta. Sam postupak od podnošenja tužbe do prvostepene pa drugo stepene odluke teško da će biti kraći od dve godine. Na kraju profitiraće šaka advokata, a ako se i uspe nekako izvući te pare od banke, banka će se snaći na drugi način da kompenzuje gubitak. Da ne govorimo da su u pitanju iznosi kredita sa puno manjim iznosima nego koje ovde komentarišete. Te sume od par stotina hiljada evra kredita možda su svega 5% tužbi. Uglavnom su tužbeni zahtevi za kredite puno manji, gde su vrednosti spora na tužbama par stotina dinara do par hiljada.
Sve mi se čini biće na kraju gledaćemo kroasan i maštati, a nećemo imati ni za perecu.
Poštovani kolega,
čl. 1065. ZOO je jasan. Svaka banka objavljuje transparentno NKS, te je NKS ona kamata koja se u većini ugovora tako i imenuje (''ugovorena kamata je..'' pa iznos NKS) - odnosno, to je vrednost naznačena i u katalogu (ponudi, opštim uslovima poslovanja i sl), a i u ugovoru. EKS je dekurzivna kamatna stopa, ona koja je promenljiva i na koju utiče više faktora it dalje it bliže.. da ne dužim.
Uradio sam domaći, nešto se, valjda, i razumem. Svoje pravne interpretacije dajem samo pred sudom. Da li je u redu moje obraćanje? Nije bitno, ovo je komentar - nije intervju sa mnom. Međutim, nije u redu da se malo - malo oglašavaju kolege sa naručenim tekstovima u cilju obeshrabrivanja ljudi da tuže. A svi su redom advokati koji zastupaju banke. Nisam video da je neki profesor univerziteta objašnjavao tematiku, već samo redom advokati iz renomiranih kancelarija ''Paja, Raja, Vlaja & Partners LTD GMBH'' čija imena posle čitam kada dobijem odgovore na tužbu. Svakako, kao i Vi, kao i uvaženi kolega, imam i ja pravo na lično mišljenje, te sam ga istakao.
Pre više od pola godine dobio spor. Za troškove obrade od 50.000, dobio 150.000 sa kamatom.
Sudija na ročištu pitala advokata banke što ovo nisu rešili bez suda i dogovorili se, jer je sudska praksa poznata. Kaže sudija samo pravite problem i sebi i sudovima! Tim rečima!
NBS treba da reši ovo! Povraćaj svima bez tužbi!
Za male sume se ne piše pravdanje cene ali za velike se piše.
To je toliko logično a ekonomistima ekonomija služi da im ubije zdravu pamet.
Bankarima koji zarađuju 100x više od građa to nisu veliki iznosi pa zato smatraju da su oni fer.
Na obradu stambenog kredita dao sam skoro 400€ i u startu bio nezadovoljan. Mislio sam da je to nešto što sve banke naplaćuju, ali nisam razumeo gde je tu toliki trošak. Nekoliko papira? Desetak minuta da službenik proveri u kreditnom birou podatke? Šta je sa kreditima koji imaju veće iznose, oni plaćaju pet ili deset puta više novca za isti trud bankarskog službenika? To bi trebalo da bude deo “usluge”, koja je kako god okreneš skupa. Međutim, ono što me je više šokiralo je momenat kada mi saopštavaju da moram da platim 1.500€ NKOSK, pred sam kraj izdavanja kredita, jer su zaboravili da mi to pomenu. Ako odbijem da platim, neću dobiti kredit, ako pristanem i platim ostao sam bez novca. Platim i zovem NKOSK i žena mi kaže da je to nešto što banka treba da plati kao osiguranje kredita u slučaju da ja kao korisnik prestanem da plaćam isti. Tu sam prelomio i tužio banku, jer su mi te pare otete bespravno. Skoro 2.000€ banka je uzela, jer je smatrala da joj se može, zato što je to neko dozvolio. Vreme je da se stane na put otimačini.
Takve pojave nisu problem ekonomije već naše advokature koja nepoštuje etički kodeks. Naime, naši advokati su dubokog uverenja, jer su tako učili u školi da na poslu ne postoji moral već samo zakon. Uvereni su da je dozvoljeno SVE da učine da za klijenta služeći se tumačenjima koja mogu dovesti do uspeha bez obzira da li ona uključuju prevaru.
Npr ako je klijent kriminalac advokata ne zanima da li je on to učinio, i on će uraditi SVE što misli da može da bi mu izvukao maksimum.
Advokati banaka ne rade ništa drugo nego traže rupe u zakonu - i priznaju to, a time odgovornost za bankarski nemoral pokušavaju da prebace na državu.
Njih ne zanima istina, njih zanima koja sredstva da upotrebe da bi klijentu ostvarili maksimalnu dobit, a to uključuje laži i prevare jer je svaka prevara posebno osmišljena i nije unapred opisana zakonom.
Kada se utvrdilo da se banke time služe Ministarstvo Finansija je moralo uzeti da revidira sve ugovore, jer je dokazano da su mnogi bili bazirani na prevarama i kasnije zabranjeni, samo što NBS nije to objavila da se ne diže velika pompa već je samo ukinula i orkivila prethodnu vlast - a da štete nisu sanirane.
Pa se tek sada oko svih njih tuži umesto da je drzava sve resila cim je otkrila da banke varaju po milion osnova.
Uvaženi kolega molim vas, kažite nam u kom to članu ZOO piše da je ugovorena kamatna stopa samo nominalna kamatna stopa i da banka može naplatiti samo "stvarne" a ne "izmišljene" troškove? Ili recimo da li to ne negde piše u ZZKFU? Ili je to što navodite možda samo Vaša interpretacija? Smatram da se verovatno u praksi niste bavili ovom tematikom ili nemate dobiljno iskustva sa ove oblasti pa ne bi bilo u redu da zbunjujemo ljude koji i ovako nisu dovoljno edukovani na ovu temu.
Što se tiče kolege koji iz teksta, smatram da je primer odličan da na jednostavan način kroasanom objasni ovu tematiku i približi je prosečnom građaninu Srbije.
Ja bis se samo nadovezao na još jednu stvar. Vidim da mnogi spominju kakvi su to troškovi, kako je to nezakonito da banke naplaćuju ovak troškove i ostalo. Nezakonito definitivno nije, ali bih vas pitao da li ste primetili da su kamatne stope za online kredite znanto niže od istih takvih kredita koje bi uzimali direktno u filijali iste banke. To je upravo zato što ne dolazite u filijalu i ne trošite radno vreme i resurse radnika i filijale. Možda ste primetili da u raznim prodavnicama iste patike imaju drugačiju cenu na web-u i u prodavnici. Recimo dođete u Planetu i za patike koje koštaju 8.000 din u radni, na njihovom sajtu ih možete kupiti za 5.000.
Nisam čuo da je neko tužio radnju jer je naplatila 3.000 više za iste patike kupljene u prodavnici. Isti slučaj i sa drugim radnjama (Gigatron, Tehnomanija, Zara...)
Isti direktori banaka koji su to uveli su bili poznati da su na prethodnim radnim mestima upetostrucili profite banaka sto se smatralo njihovim uspehom jer ocigledno nikoga u drzavi nije bilo briga za malverzacije.
U to vreme je bilo i pravilo da se davanje izvoda klijentu naplacuje 10 eur u dinarskoj protiv vrednosti pa su to ukinuli nakon sto su se Udruzenja korisnika bankarskih usluga bunila.
Kada su najavili tuzbe nisu hteli klijentima da izdaju ugovore ni anekse koje su ih primorali da potpisu.
Ko veruje da su banke postene ima problem ocigledno da se suoci sa time da nisu jer radi za njih.
Izvinte ali šta sa adminastrivom zabranom, o tome treba vodi računa banka, knjigovodstvo firme gde ste zaposleni i prodavac. Ko meni garanuje da oni meni skidaju kredit svaki mesec kako je potpisano, ili će mi se jedan mesec pojaviti da platim sve zaostale rate, o kojim ja ne bi trebao da brinem, skida se od plate. U ovom haosu sve je moguće. Ovo je prosta stvar za razliku od stambenih i drugih kredita.
Klasicno pojednostavljivanje vrlo slozenog problema. Banka naplati procenat od ugovorenog kredita koji ide od 0,5-3,5% u najvecem broju slucajeva, a nekada i vise. Zamislite koliko je to novca na iznose kredita od 100.000 evra ili preko tog iznosa!? Osnov naplate je “obrada kreditnog zahteva”, iako svaka banka ima strucnu pravnu i finansijsku sluzbu u vidu zaposlenih koji za taj rad primaju platu i banka ne placa uslugu pripreme i izrade ugovora nekom trecem sto bi pravdalo naplatu tih troskova. Ugovori o kreditu su ugovori po pristupu, gde nema prostora za pregovaranje, a najveci broj onih koji zakljucuju takve ugovore, to cine jer su ekonomski prinudjeni. Banka to zna i koristi da ugovori procenat od iznosa za sebe koji se krije iza odredbe “obrada ili administracija kreditnog zahteva”.
@dipl ecc
Druze, kod mene u firmi se donese uzorak na analizu i prijem uzorka se naplacuje uvek 100din baz obzira da li je vrednost uzorka 500 dinara ili 50.000 dinara. Razumes? A bankari naplacuju u %, e zato gube sporove.
Vađenje krvi je 250 dinara, bez obzira da li se rade analize za 2000 dinara ili 35.000 dinara. Tako i postupak obrade kredita mora da ima svoju ISTU cenu za sve kredite. Kao sto je pljačka jkp Toplane grejanje poslovnog prostora i stambenog prostora. Prostor je prostor ali privrednici cute ali ne znam zasto.
Kakav kroasan....Nešto najgluplje rečeno...Nije ni čudo što ovakvi su savetovali banke da to rade a sad kuku lele....Pa nije ovo srednji vek sve dođe na naplatu ali sada bankama sa kamatom....
Ovde se ne radi o pravu naplate već o iznosu koji ukazuje na ono što se dešava u pozadini. Iznos bi trebao da bude mnogo manji. Moleri koji rade na crn za krečenje jednosobnog stana mogu tražiti 100 eur a mogu tražiti 1000 eur sa istim rezultatom. Ali moleri nisu u nadležnosti države a banke jesu. Koliko znam NBS je rekla da je naplata obrade, zajedno sa svim drugim troškovima uračunata u kamatne stope, koje su u Srbiji prevelike.
Molim 021 da istraži kolike su kamate u jakim zemljama a kolike u Srbiji. Koliko znam , tamo su 2% a ovde su minimanle kamate za te kredite bile oko 5% a u dinarima su bile čak i 28% na kratkoročne, ako ne i više. Što znači da banke malim građanima naplaćuju gubitke koje su imale od nekih tuđih dugova npr kredita u privredi itd. To je razlog sa kojim obrazlažu velike kamate - taj što su im loši direktori ostavili dugove. Ali to građani već plaćaju na druge načine i nije korektno da što im to uduplava i uvišestručuje kamatnu stopnu , a još uz to im naplaću astronomske iznose za obradu kredita.
Ako su se ti predmeti našli na sudovima onda za to ima razloga - banke ne proveravaju kredibilitet u privredi itd već računaju da se će se naplatiti posle od prve žrtve koju će prevariti.
Molim pročitajte Zakon o bankama i videćete da je zakonom u njihove kamatne stope uračunato sve, i nenaplaćeni krediti i obrade i sve.
Građani im osim toga daju 2-4 puta više nego što su uzeli. Znači troškovi banka ne mogu biti toliki da im treba dodatna naplata obrade
E sada da krenu tuzbe zbog poreza na imovinu gradjana,kamate koje placaju,
nepostavanje knjizenja godine koja se placa i koja je nevedena na priznanici,
koliko puta gradjani u Srbiji placaju porez na imovinu,zastarelost naplate itd.
Kao neko ko je radio po bankama a sada je u sudu i to na tuzbama, samo kazem pogledajte stav Vrhovnog kasacionog suda. Ukratko samo udri, imaju oni para.
Ne znam što se bunite. Banke su videle da to i država radi pa hoće i one.
Kako država to nama radi? Evo ovako.
Akciza ulazi u osnovicu za PDV - pogledajte npr. račun za utrošenu električnu energiju. Ovo nije jedini primer već sva akcizna roba (cigare, alkohol, brašno, gorivo ... )
Time imate poreski namet na koji se dodatno naplaćuje PDV.
"Ja sam" reče: "Неће да каже да банке губе у овим споровима. Зашто? Па зато што трошкови обраде кредита улазе у ефективну каматну стопу коју плаћамо на месечном нивоу кроз рате кредита. А, поред тога, банка је те трошкове обраде кредита наплатила још једном, једнократно, приликом закључења уговора"
Prijatelju, ne plaćaš efektivnu kamatnu stopu (EKS) na mesečnom nivou kroz rate kredita. To je nominalna kamatna stopa (NKS) koju ti plaćaš mesečno. U EKS pored NKS (koju plaćaš mesečno) ulaze i dodatni troškovi pa i troškovi jednokratne obrade kredita koje neke banke naplaćuju, a neke ne naplaćuju.
EKS upravo služi tome da te banka ne bi prevarila da ti kaže da je jeftinija od neke druge banke jer je recimo u BANCI1 kamata za keš kredit lupam 9%, a u BANCI27%, ali ti BANKA2 još nakarika naknadu od ne znam 8.000 dinara i održavanje kreditnog računa (što bezobrazluk)...E onda ti vidiš, aha u BANCI1 mi je EKS 9,4%, a u BANCI2 10,7% (iako je NKS niža) što znači da ćeš na kraju otplate kredita u BANCI2 platiti više, tj da je BANKA2 skuplja,
I nije istina da banke gube sporove. Gube samo one koje su jednokratnu naknadu kredita procentualno definisale i NBS je njima izrekla kaznu, jer ne može isti kredit recimo keš kredit da ima različit trošak obrade kredita za 50.000 din i za 150.000 din. Znači procedura je ista i onda takav kredti mora imati i isti trošak obrade što nije slučaj sa keš kreditom sa osiguranjem, kreditom za refinansiranje ili stambenim kreditom.
"Banka u okviru nominalne kamate treba sve da "ugura" a ne da na prevaru način povećava davanja"
Ovo je samo dokaz koliko si neinformisan. Banka to radi sa efektivnom kamatnom stopom koja za to postoji. To je bankar trebalo da ti objasni, ili ti da pitas, ali verovatno nisi pitao jer te nije bilo briga zasto je eks razlicita od nks vec je bilo gde da potpisem i kad ce novac biti na racunu.
Kako mislis da ti banka u nominalnu kamatnu stopu ugura troskove poput iznosa premije osiguranja ako je kredit vezan za neko osiguranje, kako da ti ugura fiksnu proviziju za naknadu obrade zahteva za osiguranjen koje radi osiguravajuca kuca a ne banka...kako da ti "ugura" troskove procene vrednosti nekretnine, troskove overe zalozne izjave, troskove uoisa zaloznog prava - hipoteke kod stambenog kredita, izvod iz katastra? Eto moze to da se ugura ali verujem da bi ljudi rekli zasto je Peri skuplji stambeni kredit, meni je kamata 4% a Peri 3,2%?
Ovako imate istu NKS, a ostali troskovi zavisi od drugih stvari (tip osiguranja, tip i velicina nekretnine i ostalo)...
Znam da cu dobiti milion minusa, ali sta je tu je...
Primer je odlican, ali je problem sto je narod ekonomski nepismen, da ne kazem neobrazovan. Mi smo ljudi koji volimo da mislimo da sve znamo... razumemo se u svaku sferu drustva, nauke, znamo bolje o vakcinama nego naucnici, znamo vise o 5g mrezi od inzenjera, bolji smo selektori od fudbalskij trenera, o autima znamo vise od automehanicara... Tako maislimo da smo najpametniji kada je bankarstvo u pittanju, kukamo kako niko nece da nam da kredit, a potpisao bi sta god da dobijes pare, ali kad treba da vracas onda smeta.
Kod kredita postoji nominalna kamatna stopa koja moze biti fiksna ili varijabilna i u zavisnosti od nje zavisi kolika ce vam biti mesecna rata. Neke banke naplacaju jednokratnu naknadu kredita, neke banke traze obavezno osiguranje (zivotno u slucaju stabenog kredita ili ako ste penzioner odnpreko recimo 70-god), ili osiguranjenod nezapsolenosti. Ti dodati troskovi ulaze u efektivnu kamatnu stopu inona sluzi da znate koliko kosta kredit (iznos pozajmljenog novca) odnostno da cenu kredita mozete da poredite kod banaka koje imaju drugacije "proizvode" kredite. Ako neka banka nema dodatne troskove efektivna kamatna stopa ce biti jednaka nominalnoj. Znaci sve je predoceno ugovorom ali mi to ne zelimo da prihvatimo. Jedino je sporna jednokratna naknada u procentima jer za isti posao, a raziliciti iznos kredita se placa razlicita naknada. Tu je problem, ali do ovde sigirno niste ni stigli sa citanjem jer sam smorio
Какво глупо поређење са кроасаном нам даде адвокат. Неће да каже да банке губе у овим споровима. Зашто? Па зато што трошкови обраде кредита улазе у ефективну каматну стопу коју плаћамо на месечном нивоу кроз рате кредита. А, поред тога, банка је те трошкове обраде кредита наплатила још једном, једнократно, приликом закључења уговора, што никако није смела и што није у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, кад већ ти трошкови улазе у ефективну каматну стопу.
Fantastična zamena teza od kolege koji očigledno zastupa banke, te uzima fine novce za to. Poređenje sa kroasanom stoji, ali sa jednog drugog aspekta: Naime, situacija je ista kao kada bi vi odabrali kroasan koji košta 100 dinara, ali vam onda na kasi kažu - ''ALI, dužni ste nam još 2 dinara zato što sam vam baš JA otkucao račun''. Gluposti. Po Zakonu o obligacionim odnosima - ugovorena kamatna stopa JE nominalna kamatna stopa (NKS). Van nje, banka može da naplati SAMO stvarne dodatne troškove koje ima (npr.troškove kreditnog biroa, troškove menica i sl.) - a ne da izmišlja. Tom logikom (bankarskom), moguće je da ugovorom predvide naknadu za održavanje direktorovog automobila, da istaknu da je ista ušla u EKS, te da je i to u redu. Nije sporno da li je nešto ušlo u EKS ili nije, ovde je glavna stvar što te izmišljene naknade NISU SMELE da uđu u EKS.
Evo sad ću se rasplakati zbog njih. Digli su kamate (u koje su već uključeni svi troškovi i lepa zarada) u nebesa i onda da ne bi još dizali, izmislili trošak, i sad im krivo što moraju da vrate. Poređenje sa kroasanom nema veze s mozgom. Zašto bi trošak bio veći za veći kredit? Šta se to u banci troši više za veći kredit? To što ima nula ili dve ili pet više? Ako ti je malo onda povećaj kamatu pa da znaju ljudi na čemu su. Ovako podeliš na sto parčića, ne zna prosečan čovek da se
snađe, što je naravno i cilj. To je čista legalna pljačka, i drago mi je da je postala ilegalna.
Ovaj prenešen text 021 nije dobar jer zamenjuje gezu. Ne moze trosak obrade kredita za 100.000 evra i 10.000 evra da bude 1% vec ista vrednost. Ja koji sam uzeo 100.000 evra kredita olacam obradu 1000 evra, a onaj ko je uzeo 10.000 placa 100e. U pitanju je isti posao i ista procedura banke i njenog zaposlenog. O tome se radi. Postojr ljudi koji su uzimali i vece iznose i onda im uzmu 5000 evra za obradu kredita, ma ajde molim te. Pljacka. Toga nema u EU. Zato su svi bankari dosli u Srbiju.
Troskovi banke :
papir 20 din
toner 20 din
Stapanje 20 Din
Amortizacija 20 din
Rad sluzbenika bruto 450 din
Struja 20 din
Kafa sluzbenik - 20 din
--------------------------------------------
Ukupno troskova 570 din po klijentu
Kreditni biro placa korisnik odmah
Menice placa korisnik odmah
"Troskove za obradu kredita" placa korisnik odmah
Odete da kupite taj kroasan i vidite cenu i onda odete na kasu pa vam kažu da osim te cene treba da platite i troškove obrade kroasana. A vi se onda zapitate pa kakve sad troškove obrade kada sam već dobio cenu kroasana u koju bi trebalo da su uračunati svi troškovi pekara kao i njrgova zarada?! Onda shvatite da svi pekari naplaćuju tu istu naknadu, da se oni tako bogate, pa odlučite da kupite kroasan kako biste ipak doručkovali a posle pekara odvedete na sud i tražite pare nazad.
I sam imam stambeni kredit u jednoj od banaka i placao sam trosak obrade kredita. Nije da ih branim, ali sam sam pristao na to. Mogao sam otici u drugu banku i izbeci to, ali bih imao drugih troskova, problema i cekanja. Ono sto me nervira je cinjenica da mi je mesecno odrzavanje racuna poskupelo sa 400 na 500 dinara sto je 25% i to su uradile sve banke u dogovoru, sto mislim da je totalno ne opravdano. Ali takvi smo mi Srbi, tuzicemo se sa bankom za 100 eura naknade obrade kredita dok ce nam oni na ova "sitna" svakodnevna sisanja, ne opravdano uzeti 1000 eura.
Čisto izvrdavanje i zamena teza. Nije tačno da su troškovi obrade ili naknada za obradu "kvasac" za kroasan. Jer kroasanii su svi isti, količina i gramaža i u sve ide ista količina kvasca.
Ovde se radi o čistoj prevari, računajući trošak ili naknadu u procentu od visine kredita, dakle pljačka. Ugovor o kreditu se štampa u istom broju primeraka, isto se angažuje štampač i resursi, a samo "na papiru" je jedna ili dve nule više. E zbog te "sitnice" zo ne može biti trošak.
Primer sa kroasanom je dobar samo dotle dok je svim kupcima isti dostupan iste količine i cene. Banka u okviru nominalne kamate treba sve da "ugura" a ne da na prevaru način povećava davanja.
Zaista krajnje neprimeren i bezobrazan slikovit primer. Da bi ova njegova prica pila vodu treba sr znati da nije isto hrana i monopol. Jeste neko kupio kroasane, ali zamislite da vam onda taj koji prodaje kroasane NAPLATI 2% zbog stampanja fakture i dokumentacije.
I vi posto ne uvozite kroasane za dalju prodaju nego zbog GLADI, pristajete na taj ne fer uslov, jer sespasavate tim kroasanom da mozete da zivite.
Ovde je krivac iskljucivo NBSkoja jr morala da propise da su banke duzne da vrate svima sav novac obracunat kao OBRADA KREDITA, jer banke imaju pravo na kamatu i to je njihova provizija a sve drugo je pljacka i prevara. I ne trrba menjati zakon, nego biti racionalan i NBS da uradi to sto je. morala i da im da rok od 6 meseci da sve isplate.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Tužbe zbog troškova obrade kredita blokiraju sudove, advokat objašnjava problematiku
Autor: Biznis i finansije
Info
•08.01.2021.
•06:32
Komentari 41
lxxx
Dajes mi link foruma gde ljudi pisu kako oni misle da se pise skracenica. Ne znas ni koje ti je zvanje.
Ja sam dipl.ekon ili medjunarodno dipl.oec.
To sto ti pises i sto su pisale stare komunjare ne znacu nista. Procitaj sta kaze Ivan Klajn ako uopste znas ko je on da se ne brukas vise:
http://www.nin.co.rs/1999-12/23/10868.html
Ili pogledaj seajt sa pravopisom:
https://kakosepise.com/rec/dipl-ekon-ili-dipl-ek/
Sto se tice da te nisam razumeo, ostavio sam ti link gde pise stav Vrhovnog kasacionog suda. Daj ti link gde pise to sto tvrdis.. ali nemoj molim te opet neki forum ili tako nesto...
I vidim,radis u sudu, svaka cast... Kao dipl.ekon ti radis "na tuzbama"... Bas me zanima sta, zavodis predmete, izmisljeno radno mesto kao i za svakog ko radi u Sudu jer se zna kako se tamo upada... Stranacki uvlakaci i dupelisci ..drzavni pos'o... Ili si mozda i diplomirani pravnik, tuzilac, sudija, Bog otac...
Majko mila sa kim se ja raspravljam
Garica
Liman
Liman
Куп је битан
milicica
adv Dragan Petrić
Ćoravi posmatrač
Sve mi se čini biće na kraju gledaćemo kroasan i maštati, a nećemo imati ni za perecu.
adv Dragan Petrić
čl. 1065. ZOO je jasan. Svaka banka objavljuje transparentno NKS, te je NKS ona kamata koja se u većini ugovora tako i imenuje (''ugovorena kamata je..'' pa iznos NKS) - odnosno, to je vrednost naznačena i u katalogu (ponudi, opštim uslovima poslovanja i sl), a i u ugovoru. EKS je dekurzivna kamatna stopa, ona koja je promenljiva i na koju utiče više faktora it dalje it bliže.. da ne dužim.
Uradio sam domaći, nešto se, valjda, i razumem. Svoje pravne interpretacije dajem samo pred sudom. Da li je u redu moje obraćanje? Nije bitno, ovo je komentar - nije intervju sa mnom. Međutim, nije u redu da se malo - malo oglašavaju kolege sa naručenim tekstovima u cilju obeshrabrivanja ljudi da tuže. A svi su redom advokati koji zastupaju banke. Nisam video da je neki profesor univerziteta objašnjavao tematiku, već samo redom advokati iz renomiranih kancelarija ''Paja, Raja, Vlaja & Partners LTD GMBH'' čija imena posle čitam kada dobijem odgovore na tužbu. Svakako, kao i Vi, kao i uvaženi kolega, imam i ja pravo na lično mišljenje, te sam ga istakao.
IXxx
https://www.nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=15933&konverzija=yes
A ovo sto kaze ovaj diplomirani svestenik iz suda (dipl.ecc hahaha), da pogledamo odluku Vrhovnog kasacionog suda...i o tome lepo pise gore u tekstu.
Tužilac
Sudija na ročištu pitala advokata banke što ovo nisu rešili bez suda i dogovorili se, jer je sudska praksa poznata. Kaže sudija samo pravite problem i sebi i sudovima! Tim rečima!
NBS treba da reši ovo! Povraćaj svima bez tužbi!
Kroasan od 1500 eur
To je toliko logično a ekonomistima ekonomija služi da im ubije zdravu pamet.
Bankarima koji zarađuju 100x više od građa to nisu veliki iznosi pa zato smatraju da su oni fer.
Roni
.
Npr ako je klijent kriminalac advokata ne zanima da li je on to učinio, i on će uraditi SVE što misli da može da bi mu izvukao maksimum.
Advokati banaka ne rade ništa drugo nego traže rupe u zakonu - i priznaju to, a time odgovornost za bankarski nemoral pokušavaju da prebace na državu.
Njih ne zanima istina, njih zanima koja sredstva da upotrebe da bi klijentu ostvarili maksimalnu dobit, a to uključuje laži i prevare jer je svaka prevara posebno osmišljena i nije unapred opisana zakonom.
Kada se utvrdilo da se banke time služe Ministarstvo Finansija je moralo uzeti da revidira sve ugovore, jer je dokazano da su mnogi bili bazirani na prevarama i kasnije zabranjeni, samo što NBS nije to objavila da se ne diže velika pompa već je samo ukinula i orkivila prethodnu vlast - a da štete nisu sanirane.
Pa se tek sada oko svih njih tuži umesto da je drzava sve resila cim je otkrila da banke varaju po milion osnova.
advokat
Što se tiče kolege koji iz teksta, smatram da je primer odličan da na jednostavan način kroasanom objasni ovu tematiku i približi je prosečnom građaninu Srbije.
Ja bis se samo nadovezao na još jednu stvar. Vidim da mnogi spominju kakvi su to troškovi, kako je to nezakonito da banke naplaćuju ovak troškove i ostalo. Nezakonito definitivno nije, ali bih vas pitao da li ste primetili da su kamatne stope za online kredite znanto niže od istih takvih kredita koje bi uzimali direktno u filijali iste banke. To je upravo zato što ne dolazite u filijalu i ne trošite radno vreme i resurse radnika i filijale. Možda ste primetili da u raznim prodavnicama iste patike imaju drugačiju cenu na web-u i u prodavnici. Recimo dođete u Planetu i za patike koje koštaju 8.000 din u radni, na njihovom sajtu ih možete kupiti za 5.000.
Nisam čuo da je neko tužio radnju jer je naplatila 3.000 više za iste patike kupljene u prodavnici. Isti slučaj i sa drugim radnjama (Gigatron, Tehnomanija, Zara...)
Banke
U to vreme je bilo i pravilo da se davanje izvoda klijentu naplacuje 10 eur u dinarskoj protiv vrednosti pa su to ukinuli nakon sto su se Udruzenja korisnika bankarskih usluga bunila.
Kada su najavili tuzbe nisu hteli klijentima da izdaju ugovore ni anekse koje su ih primorali da potpisu.
Ko veruje da su banke postene ima problem ocigledno da se suoci sa time da nisu jer radi za njih.
Izvinite
drugi advokat
Laborant
Druze, kod mene u firmi se donese uzorak na analizu i prijem uzorka se naplacuje uvek 100din baz obzira da li je vrednost uzorka 500 dinara ili 50.000 dinara. Razumes? A bankari naplacuju u %, e zato gube sporove.
Vađenje krvi je 250 dinara, bez obzira da li se rade analize za 2000 dinara ili 35.000 dinara. Tako i postupak obrade kredita mora da ima svoju ISTU cenu za sve kredite. Kao sto je pljačka jkp Toplane grejanje poslovnog prostora i stambenog prostora. Prostor je prostor ali privrednici cute ali ne znam zasto.
Pera
Realno
Molim 021 da istraži kolike su kamate u jakim zemljama a kolike u Srbiji. Koliko znam , tamo su 2% a ovde su minimanle kamate za te kredite bile oko 5% a u dinarima su bile čak i 28% na kratkoročne, ako ne i više. Što znači da banke malim građanima naplaćuju gubitke koje su imale od nekih tuđih dugova npr kredita u privredi itd. To je razlog sa kojim obrazlažu velike kamate - taj što su im loši direktori ostavili dugove. Ali to građani već plaćaju na druge načine i nije korektno da što im to uduplava i uvišestručuje kamatnu stopnu , a još uz to im naplaću astronomske iznose za obradu kredita.
Ako su se ti predmeti našli na sudovima onda za to ima razloga - banke ne proveravaju kredibilitet u privredi itd već računaju da se će se naplatiti posle od prve žrtve koju će prevariti.
Molim pročitajte Zakon o bankama i videćete da je zakonom u njihove kamatne stope uračunato sve, i nenaplaćeni krediti i obrade i sve.
Građani im osim toga daju 2-4 puta više nego što su uzeli. Znači troškovi banka ne mogu biti toliki da im treba dodatna naplata obrade
maja
nepostavanje knjizenja godine koja se placa i koja je nevedena na priznanici,
koliko puta gradjani u Srbiji placaju porez na imovinu,zastarelost naplate itd.
Liman
Ko je Ko
Rasteretiće sudova, a mnoge banke će pristati da plate.
realno
Kako država to nama radi? Evo ovako.
Akciza ulazi u osnovicu za PDV - pogledajte npr. račun za utrošenu električnu energiju. Ovo nije jedini primer već sva akcizna roba (cigare, alkohol, brašno, gorivo ... )
Time imate poreski namet na koji se dodatno naplaćuje PDV.
Nekad bio bankar
Prijatelju, ne plaćaš efektivnu kamatnu stopu (EKS) na mesečnom nivou kroz rate kredita. To je nominalna kamatna stopa (NKS) koju ti plaćaš mesečno. U EKS pored NKS (koju plaćaš mesečno) ulaze i dodatni troškovi pa i troškovi jednokratne obrade kredita koje neke banke naplaćuju, a neke ne naplaćuju.
EKS upravo služi tome da te banka ne bi prevarila da ti kaže da je jeftinija od neke druge banke jer je recimo u BANCI1 kamata za keš kredit lupam 9%, a u BANCI27%, ali ti BANKA2 još nakarika naknadu od ne znam 8.000 dinara i održavanje kreditnog računa (što bezobrazluk)...E onda ti vidiš, aha u BANCI1 mi je EKS 9,4%, a u BANCI2 10,7% (iako je NKS niža) što znači da ćeš na kraju otplate kredita u BANCI2 platiti više, tj da je BANKA2 skuplja,
I nije istina da banke gube sporove. Gube samo one koje su jednokratnu naknadu kredita procentualno definisale i NBS je njima izrekla kaznu, jer ne može isti kredit recimo keš kredit da ima različit trošak obrade kredita za 50.000 din i za 150.000 din. Znači procedura je ista i onda takav kredti mora imati i isti trošak obrade što nije slučaj sa keš kreditom sa osiguranjem, kreditom za refinansiranje ili stambenim kreditom.
JaNisamOdavle
Ovo je samo dokaz koliko si neinformisan. Banka to radi sa efektivnom kamatnom stopom koja za to postoji. To je bankar trebalo da ti objasni, ili ti da pitas, ali verovatno nisi pitao jer te nije bilo briga zasto je eks razlicita od nks vec je bilo gde da potpisem i kad ce novac biti na racunu.
Kako mislis da ti banka u nominalnu kamatnu stopu ugura troskove poput iznosa premije osiguranja ako je kredit vezan za neko osiguranje, kako da ti ugura fiksnu proviziju za naknadu obrade zahteva za osiguranjen koje radi osiguravajuca kuca a ne banka...kako da ti "ugura" troskove procene vrednosti nekretnine, troskove overe zalozne izjave, troskove uoisa zaloznog prava - hipoteke kod stambenog kredita, izvod iz katastra? Eto moze to da se ugura ali verujem da bi ljudi rekli zasto je Peri skuplji stambeni kredit, meni je kamata 4% a Peri 3,2%?
Ovako imate istu NKS, a ostali troskovi zavisi od drugih stvari (tip osiguranja, tip i velicina nekretnine i ostalo)...
A
Koliko košta taj softver? Trebali da se naplati od svakog klijenta njegova puna cena ?
Dipl oec
Primer je odlican, ali je problem sto je narod ekonomski nepismen, da ne kazem neobrazovan. Mi smo ljudi koji volimo da mislimo da sve znamo... razumemo se u svaku sferu drustva, nauke, znamo bolje o vakcinama nego naucnici, znamo vise o 5g mrezi od inzenjera, bolji smo selektori od fudbalskij trenera, o autima znamo vise od automehanicara... Tako maislimo da smo najpametniji kada je bankarstvo u pittanju, kukamo kako niko nece da nam da kredit, a potpisao bi sta god da dobijes pare, ali kad treba da vracas onda smeta.
Kod kredita postoji nominalna kamatna stopa koja moze biti fiksna ili varijabilna i u zavisnosti od nje zavisi kolika ce vam biti mesecna rata. Neke banke naplacaju jednokratnu naknadu kredita, neke banke traze obavezno osiguranje (zivotno u slucaju stabenog kredita ili ako ste penzioner odnpreko recimo 70-god), ili osiguranjenod nezapsolenosti. Ti dodati troskovi ulaze u efektivnu kamatnu stopu inona sluzi da znate koliko kosta kredit (iznos pozajmljenog novca) odnostno da cenu kredita mozete da poredite kod banaka koje imaju drugacije "proizvode" kredite. Ako neka banka nema dodatne troskove efektivna kamatna stopa ce biti jednaka nominalnoj. Znaci sve je predoceno ugovorom ali mi to ne zelimo da prihvatimo. Jedino je sporna jednokratna naknada u procentima jer za isti posao, a raziliciti iznos kredita se placa razlicita naknada. Tu je problem, ali do ovde sigirno niste ni stigli sa citanjem jer sam smorio
Ја сам
adv Dragan Petrić
Novosadista
snađe, što je naravno i cilj. To je čista legalna pljačka, i drago mi je da je postala ilegalna.
Klijent
Duan
papir 20 din
toner 20 din
Stapanje 20 Din
Amortizacija 20 din
Rad sluzbenika bruto 450 din
Struja 20 din
Kafa sluzbenik - 20 din
--------------------------------------------
Ukupno troskova 570 din po klijentu
Kreditni biro placa korisnik odmah
Menice placa korisnik odmah
"Troskove za obradu kredita" placa korisnik odmah
Oprez
А
Kreditni rob
bocca
Vlada
Građanin kreditni
Ovde se radi o čistoj prevari, računajući trošak ili naknadu u procentu od visine kredita, dakle pljačka. Ugovor o kreditu se štampa u istom broju primeraka, isto se angažuje štampač i resursi, a samo "na papiru" je jedna ili dve nule više. E zbog te "sitnice" zo ne može biti trošak.
Primer sa kroasanom je dobar samo dotle dok je svim kupcima isti dostupan iste količine i cene. Banka u okviru nominalne kamate treba sve da "ugura" a ne da na prevaru način povećava davanja.
Nebojša
I vi posto ne uvozite kroasane za dalju prodaju nego zbog GLADI, pristajete na taj ne fer uslov, jer sespasavate tim kroasanom da mozete da zivite.
Ovde je krivac iskljucivo NBSkoja jr morala da propise da su banke duzne da vrate svima sav novac obracunat kao OBRADA KREDITA, jer banke imaju pravo na kamatu i to je njihova provizija a sve drugo je pljacka i prevara. I ne trrba menjati zakon, nego biti racionalan i NBS da uradi to sto je. morala i da im da rok od 6 meseci da sve isplate.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H