Kako se preračunala zadruga iz Slankamena: Čekali visoku cenu, dočekali šipak

Ne valja se tudjoj muci radovati ...stara narodna

Ne brinem se ja da će voćari izgubiti, samo u Srbiji mogu dobiticenu duplo veću nego što bi od prodaje na nekom drugom tržištu mogli i da sanjaju. Problem je država koja ne vidi da nema jabuke jeftinije od 120 dinara u marketima, a na pijacama možda su i skuplje. Da li je po sredi skupa i 'zaštićena' sorta / sadnica, ili trovinski lanci i marže koje su krajnjem potrošaču sumanute ne shvatam, ali to važi i za drugo 'domaće' povrće a i voće. Snaći će se oni, kupci će sve to da plate.

Pohlepni su seljaci do koske. Smatraju da su bogom dani i da bih trebali svi gradjani Srbije kupovati njihovu robu, a ne da gledaju najbolji omjer cijene i kvalitete. I ne treba ih zaliti, jako dobro zive od svoga rada, i neka zive, a mi gledamo omjer cijene i kvalitete koji je cesto na strani uvozne robe. Ja kupujem u HR vec godinama ( izuzev prosle zbog slabog uroda ) sok od presanih jabuka 100% mutni ili bistri po 25 kn ili 3,3 e za 5 litara, i to je pravi omjer cijene i kvalitete. Dok isti sok u staklenoj boci od 1 litre kosta 13 kn ili 1,7 eura, i to necu kupit. A tek poticaji po hektaru ili kraci su smrt za poljoprivredu. Od nas poreznih obveznika se krade lova i daje se seljacima koji to obilno koriste za bogacenje. A veliki dio njih uopce se ne bavi ozbiljnom poljoprivredom, vec siju ratasrke kulture sa sjemenom starim nekoliko godina pa dobiju 1,5 do 2 tone po hektaru psenice, umjesto 8 do 10 tona. A sve im je to omogucila politika, sto zbog kupovine glasova, sto zbog kupovine socijalnog mira. Zbog takvih stvari stagniramo dok se zdrave nacije razvijaju. Ne mislim da je kod vas nesto bolje, samo vam drzava ima manje love da dijeli seljacima.

Svaka cast piscu clanka.
Svaka rec u tekstu je apsolutno tacna

Nema blage veze sa izvornom sortom. Žvakaća guma. Neka svoje jabuke prodaju mami svojoj.

Slab vam sef zadruge trazite boljeg.
Nije sve u proizvodnji treba znati i prodati robu.
Marketing vam garant i ne postoji…

Imam zasad jabuke od 200 stabala,svake godine budem donator crvenom krstu po 200 kg. odmah posle berbe i pred novu godinu.Nudio prosle godine bolnici,odbili su zbog korone.Tako da slankamenvani otvore hladnjace i za neke ustanove deo proslogodisnjeg roda nek doniraju.

Za razliku od drugih komentatora mislim da je clanak veoma dobar.
Sasvim realna analiza greske zadrugara iz slankamena i ukazuje na MOGUCA resenja da se isto ne ponovi.

insajder lepo bio plaćen da obezvredi rod i to je to.

Ovima u Slankamenu država je poklonila novac za hladnjaču, dala im besplatno sadnice, umnogome otvorila rusko tržište. Kada su počeli da se oslanjaju na sebe, dolazi do kiksa. Nedostaje tržišan način razmišljanja, pre svega u menađmentu zadruge. Veoma dobar tekst.

Ne kaze nas narod dzabe "ko hoce vece - izgubi iz vrece".

"Rešenje je nastaviti posao sa jabukama, pokušati uzgojem novih sorti i drugih voćnih vrsta proširiti posao i izbeći zamku zavisnosti od samo jednog useva."
Ko to misli da se plodovi novih sorti jabuka mogu tek tako proizvesti? Samo onaj koji nema pojma šta je podizanje jabučnjaka i koliko vremena je potrebno do prvog, a koliko do ekonomski održivog roda.
Upravo tržišni pristup proizvodnji od seljaka traži usku specijaliziranost, a ne svaštarenje u poljoprivredi.
Moderna poljoprivreda je toliko poskupela krajnji proizvod da je to za potrošača gotovo neodrživo. Nekada su jabuke bile najjeftinije voće, a danas su često skuplje od banana. Nekada su jabuke čuvane u podrumima, a danas u ULO hladnjačama, ali iskreno, pitam se, pogotovo u ovom slučaju - zar ne bi bilo jeftinije od viška proizvesti rakiju, nego ga u nedogled čuvati (a to mnogo košta) u hladnjačama, čekajući bolju cenu koja u hiperprodukciji neće doći?
I ono što se provlači u tekstu, a to je teza da ne treba biti okrenut ka Rusiji. Donekle je to tačno, dobro je imati diversifikovano tržište, ali upravo plasiranje voća u Rusiju je voćarstvo u Srbiji diglo na jedan visok nivo. Tako da ideološke predrasude o uticaju Rusije u ovom slučaju, autor teksta treba da ostavi po strani. Sve u svemu, loš tekst koji nosi informaciju o propasti slamkamenačkih voćara.

Postoji nešto što se zove direktor zadruge - taj čika radi za platu koju bi mu dali zadrugari, školovao se za taj posao, ima puno znanja i iskustva.

Sledeći put podele se uloge, zadrugari se drže onog dela gde svojim trudom i znanjem naprave kvalitetan proizvod, direktor se bavi onim za čeka je školovan - plasiranjem i prodajom.

Poenta - nađite dobrog direktora zadruge.

ps. Dobar i košta.

Ne bih se slozio da je jabuka ove godine rodila.
Ova godina je u nivou elementarne nepogode.

Sušenje, pravljenje kaše, sokova, sirćeta ali bakterijske nanoceluloze za medicinske svrhe. Ne mogu biti uvek svi klikeri u istoj posudi...

Poljoprivreda nije posao od godinu dana, pa zgrabi lovu i beži. Uzgajivači ne treba da su na gubitku, ali ne treba ni da budu alavi. Mnogo je vežanije da imaju kontinuirani priliv svake godine i da mogu da žive od svog rada. Takođe, mislim da je red da prvo misle o domaćem kupcu, da nam ponude te svoje proizvode uz informaciju kako su uzgajani, da znamo gde su uzgajani i koliko su zdravi, naročito zato što jabuke u velikoj meri jedu deca. Umesto toga oni drže voće u hladnjači, jure cenu i zamrzavaju, što i nije baš najzdravije. Treba ovih dana da odu u Zagreb, pa da vide kako se na trgovima nalaze lepe drvene tezge s gomilama različitih vrsta jabuka, kao i tezge s mandarinama, da nastoje da se njihove jabuke nađu u našim, domaćim radnjama (gde je ono "kupujmo domaće"). Jedne godine mandarine su bile sitne, ali jako ukusne, prodavali su ih u celoj Hrvatskoj po niskoj ceni, bilo ih je i kod nas, a sumnjam da su bili na gubitku. Na vojvođanskim pijacama se prodaje voće i povrće s kvantaša, jedva da ima pravih proizvođača, ne znamo poreklo, lažu da je domaće, s njive i slično pa ispada ekonomičnije da se kupuje u marketima, ista ta roba po nižoj ceni. To je apsurd za jedan poljoprivredni region.

Ne znam zašto tako negativan ton kroz ceo tekst. Jedne godine zaradiš ekstra, jedne godine samo preživiš i to je to. Pa povrtarima je u proseku tek svaka peta ekstra godina.