Većina roditelja u Srbiji bar jednom udarilo dete: Kako će ih izmena zakona "prevaspitati"?

Koju kaznu dobija dete koje vrsi nasilje nad roditeljima. Sve vise je roditelja koji se zale da ne mogu nista detetu i da ih namerno maltretira a da ne smeju da zucnu jer dete preti pozivanjem broja za nasilje u porodici. Drzava se previse mesa u porodicne odnose stiteci maksimalno decu a kada se nesto desi onda optužuju roditelje da ih nisu vaspitali.

Znaci sad ce rana podrska i savetodavna pomoc da vaspitavaju moju decu? Paz da nece.

Ja od kad sam postao roditelj, ja sam na toj funkciji 24 casa dnevno. Ne radim to od 8 do 16 pa da posle idem kuci, nemam 500 korisnika. Mozda nisam savrsen roditelj, ali znam da sam u stanju da mnogo vise vremena, volje i truda posvetim svojoj deci od nekog psihologa ili socijalnog radnika kome ce oni biti samo jos jedna recka ili pokusni kunic. I ne samo da sam u stanju, nego to i radim.

Fala lepo za kraj. Mene su prvenstveno vaspitali moji roditelji, pa tek potom ulica, skola, nastavnici, prijatelji, zurke, stadioni, izlasci, ... Nameravam da tako isto bude i sa mojom decom.

Je li vama jasno da smo vezivanjem ruku nastavnicima (nemogucnost izbacivanja sa casa i slicno) dosli u skolama dokle smo dosli. Sada to isto malo po malo zelite u kuci. Dosta vise sa takvim "vrednostima"! Ucimo od drugih i razmatrajom tudja iskustva ali ne prepisujmo slepo zakone. Ako radi kod njih i u njihovim okolnostima (ako radi), ne znaci da je dobro i za nas. Ovakve stvari zahtevaju siru javnu raspravu.

Ovaj zakon i slični su instrument korporacija koji svesno ruše porodicu kao osnovnu ćeliju društva. Roditelji će u stvari postati jeftina radna snaga za podizanje novih savremenih robova krupnog kapitala.
Naravno da nikako ne podržavam bilo kakvo iživljavanje nad detetom ali packalica je iz raja izašla. Ko razume,razume.

Ja sam ovde pročitala poruku da su roditelji nekompetentni pa će nam bajni UNICEF urediti živote uvođenjem ovog zakona. Kako su organizovane države potpisnice? Koji standard imaju? U kakvom su položaju majke u njihovom društvu a u kakvom su u našem? Naravno da sam kao i svaka psihički zdrava osoba protiv zlostavljanja dece ali da ja ne smem da povisim ton na svoje dete jer to je psihičko zlostavljanje-dajte, molim vas! I ne nisam nekompetentna niti ćete me ubediti u to. Neka bajni UNICEF da svakoj porodici besplatnu edukaciju iz vaspitanja(pre svega razvojnih faza), besplatnu lekarsku pomoć 24/7 i po 200e mesečne pomoći po detetu znate kako bi svi propevali sa decom!?

od zakona koji vezuje ruke roditeljima u vaspitanju ,autoritetu i granicama koje dete treba da nauci. Naravno niko ne podrzava batinanje,izivljavanja itd. Primere tih zakona vidimo svaki dan u odnosu ucenika i nastavnika itd,a ovo je jos korak dalje,vaspitavaju nam decu zakoni koje su pisali neki ljudi za koje ni ne znamo ko su. Gde je granica ovakvim nakaradnim zakonima.

@99% komentara podržava batine za decu i to je sve što treba znati o mentalnom stanju ove nacije. A posle 'iju odakle moje dete nasilno u školi, nemoguće' i 'rijaliti nam je uništio decu'.
Vi od najranijih dana deci poručujete da je nasilje legitiman način rešavanja problema.
----
Nasilje i vaspitna mera nije isto. Nasilje je iživljavanje nad nekim nanoseći mu teške bolove. Vaspitna mera par udaraca po guzi i sl. nisu nasilje već krajnja mera kazne za dete koje ne sluša. Vidimo danas vas što na svaki pljesak po guzi bićete nasilje, nasilje, kakva su vam deca. Pusta i besna. Ne postuju nikoga.

@Limanac
Нема то везе са тим. Моја генерација 84' је редовно добијала батине за сваки већи проблем који направимо па је данас већина нас које знам потпуно нормална и ненасилна. Ја сам поготово добијао по тамбури јер сам био проблематично дете, поготово у пубертету када је пар пута и милиција долазила да ме доведе кући. Ништа страшно није било законски, али ме је отац оплавео. Данас знам да је то морао тако јер знам исто тако оне који су били из породица које нису мариле за њих или су биле дисфункционалне па су после постали криминалци и будале. Мени су родитељи нон стоп понављали шта је добро, а шта лоше, тукли када претеран јер сам био тврдоглав, али сам на крају скапирао зашто су то морали тако и сада сам потпуно нормалан члан друштва који ради, није проблематичан итд. Дете мора да зна где су границе.

Niko od nas nije nasilan u smislu da bi se izivljavao nad detetom, ali ovo je sprdacina od zakona koja vuce mnogo ozbiljne posledice.
Deca nemaju granice, ne prepoznaju autoritete. Zaboravila su obaveze-da postuju prvo roditelje, a onda i nastavnike pa nadalje, a znaju svoja prava napamet.
Apsurdno mi je to sto razaraju porodice sa ovim novim zakonom i fizicki i psihicki, a deca su nam sve ludja.
Zbog vaspitne cuske ce roditelji da se vuku po sudovima godinama i placaju advokate zbog deteta kome su sve u zivotu pruzili, ali zato kada dete zaista trpi nasilje kao ono dete sto ga je tata drzao u kadi, gladno, ono je onda neprimetno i za CSR, policiju i sudstvo.

Rodjen krajem 80ih, NS.
U skolici (3-5god) se umela dobiti sljaga ili cuska od vaspitacice za odredjene prekrsaje kao sto su psovanje ili neka druga teza povreda discipline vezana za hranu, posudje, druge predmete... U predskolskom se vec znalo sve i nema problema sa disciplinom.
Deca su se naravno bojala tih vaspitacica koje hoce da klepe ali su se isto tako i pridrzavala pravila. Pravila su bila jasna i ko ih se drzao nije imao ni najmanju neprijatnost. Slagala se posteljina na kreveticima kao i odeca za spavanje.
U osnovnoj skoli je bilo hvatanja za usi i zulufe.

Mislim da ne treba poistovecivati roditelje koji zlostavljaju decu batinama (i na druge nacine), protiv kojih zakoni i sluze, sa roditeljima koji tokom vaspitanja dece moraju nekada da primene i umerenu silu. Deca nisu jos uvek odrasli i formirani ljudi sa iskustvima, argumentacija (umesto cuske) koju vi nudite kod njih ne proizvodi nuzno isti efekat kao kod odraslih.
Sa 3g sam se opekao na sijalicu i vise ih nisam dirao. Bolje sa 3 da naucim nego sa 30.

Nazalost je zakon doneo idealno resenje koje nemoze da se primeni u praksi. Da li svi ljudi imaju isti karakter, temparament, reakcije na iste stvari? Mislim da svaki normalni roditelj voli svoje dete najvise na svetu i vaspitava ga najbolje sto moze. Da moze bolje uvek moze. Ali nama roditeljima koi smo iscrpeni od trka za finansije, ne treba nam dodatni pritisak da najlesu ulogu koju imamo u zivotu ne radimo je po pravilniku.

Iskustvo sa preko 30g rada u pozornicko patrolnoj delatnosti za one koji su apsolutno protiv. Univerzitetski profesor prilikom pretresa sobe njegovog mladje punoletnog sina, gde je pronadjeno vatreno dugo oruzije, predmeti iz provalnih kradja itd na nase pitanje zasto nije prijavio sina kad vidi sta radi i kud sve to vodi, skida kosulju ispod koje se vidi potpuno modro telo i kaze, "mene moj sin svaki dan prebija od batina, ja se njega bojim a plasim se i za vase zivote ako upadne sada u stan" Taj otac, i pitali smo ga, definitivno nije pipnio tog svog sina NIKADA, a da li je trebao, zakljucite sami. Uveren sam da jeste, vi mislite sta vas je volja ali mnogi od vas zive u balonu ispunjenim bajkama i lazima koje nemaju veze sa realnoscu.

Izdevetati dete po dupetu nije nekad na odmet. Ako neko misli da vi dete bas sve mozete bas razgovorom naučiti grdno se vara. Ja imam troje dece, svako je dete karakter za sebe, i iz iskusta znam da ne važi za svako dete isti obrazac ponašanja roditelja. Najstariju ćerku u životu nisam udarila ni jedan jedini put, ali je najmlađi dobio po dupetu kad je imao tri godine, kada je namerno iz sve snage udario u besu godinu dana stariju sestru. Nikada vise to nije uradio. Zar neko misli da se detetu od tri godine može baš tako jednostavno objasniti da ne treba da se tuče. Ne može. Ne da nju više nikad nije udario nego se nije nikad potukao ni sa kim niti je koga udario. Sada ima 26 godina, odrastao čovek na svom mestu.

99% komentara podržava batine za decu i to je sve što treba znati o mentalnom stanju ove nacije. A posle 'iju odakle moje dete nasilno u školi, nemoguće' i 'rijaliti nam je uništio decu'.
Vi od najranijih dana deci poručujete da je nasilje legitiman način rešavanja problema.
Imam savet za sve vas pametne i 'tradicionalne': probajte da udarite kolege, prijatelje ili poznanike kad vam se nešto ne sviđa, pa ćete videti koliko je to ispravno.
Dete je živa duša, čovek sa osećanjima i ista ona osoba koja će biti i kad poraste, samo je u malom telu.

Prvi i osnovni princip vaspitavanja dece je davanje primera. Isto važi i za batine - nasilje rađa nasilje. Ne momentalno, već dugoročno, pogotovo ako su batine neopravdane ili kako je neko spomenuo - iživljavanje. Batine su mač sa dve oštrice. Mene je otac u mladosti jednom pošteno izmlatio, vrlo hladne glave i metodično - te je od tada i pretnja batinama bila dovoljna. Bez obzira, ne slažem se sa predlogom zakona jer smatram da će više lošeg nego dobrog doneti, pogotovo jer smo svedoci događaja čiji počinilac se i odlucio za isti jer je bio dobro upoznat sa svojim pravima.

Kako se poslednjih godina donose zakoni i vrši kampanja za zaštitu dece od nasilja vidimo rezultat.Malo malo pa ne idu školu zbog korone, gripe, kiše itd.Zabranjuju se stari crtani filmovi iz raznoraznih razloga. Sve što čine da kao zaštite decu ustvari podstiču ovo što se dešava danas. Decu su sve agresivnija, ne vaspitana i ne obrazovana dovoljno.

Уместо да се законима оснажи и привилегује институција породице, оваквим накарадним преписивачким законима у исту се задире, а родитељима се по ко зна који пут везују руке у васпитавању деце. Апсолутно нико нема право да одређује начине на које ће родитељи васпитавати своју децу.

Последица усвајања оваквих накарадних закона биће насилно супротстављање државе породици, уместо преко потребне заштите и мера подршке породици, које држава треба да пружи. Даље, последицу ћемо видети сви ми, као што је можемо видети и данас у мањој мери, а то су генерације бахате, дрске, безобзирне, неморалне и неваспитане омладине.

Бојим се да је то оно што ће измене закона донети, будући да Породични закон одавно не штити породицу као основну ћелију друштва, већ даје шансу потенцијалним делинквентима да некажњено израстају у нешто много горе.
У време телесног кажњавања нисмо имали масовна убиства по школама, омладина није уништавала јавну имовину, није била дрска и бахата према суграђанима и, најважније, породица је била светиња, што би морао да буде случај и у будућности.

Од тренутка када су улогу родитеља преузели психолози и педагози, а деци загарантована сва могућа и немогућа права уместо одређивања обавеза, кренуо је суноврат друштва управо разградњом породице као његове основне ћелије.

То нећемо и не смемо дозволити.

Ova gospoda sto mi lupaju minuse na komentar, neka malo bolje sagledaju situacije u skolama, društvu, drzavi. Nemojte gledati samo svoju politicku stranku, gledati pravo kao konj, otvorite malo sire vidike, gledajte sta je interes nase dece, da izrastu u prave ljude da mogu samostalno da zive i rade, da budu posteni ljudi, da budemo ponosni na njih.

Sve dok su vaspitačice i učiteljice smele da uhvate dete za zulufe i odvede ga u ćošak a nastavnici mogli da upotrebe lenjire, da zviznu nekom čveger ili odvale dandaru po glavi... Tada su iz škola izlazili ljudi.
Živo me zanima šta i kakvi će izlaziti iz škola za deset godina kad nam se sve ovo obije od glavu?

To koliko dece ja imam apsolutno nije bitno jer tek kad oni postanu odrasli samostalni ljudi ja cu znati da li sam bio u pravu sa mojim pristupom ili ne. Za sada mi deluje da jesam.

Roditelji jednostavno nemaju nacina da kontrolisu decu koja su od malih nogu naucena da imaju 'prava' a da nemaju 'obaveze'.

Lepa rec deluje samo ako su deca zainteresovana za razgovor - a sta ako nisu ?
Sta struka savetuje ?

Odrasla sam u porodici gde je otac sve rešavao zabranama, batinama, uvredama i ponižavanjem i zarekla se da ja svoju decu nikada neću pipnuti niti dići glas na njih. Dete sam dobila dosta kasno i moram da priznam da sam je par puta ošamarila kada je ulazila u pubertet a ja u klimaks. Posle toga sam patila i mrzela sebe svaki put a onda rešila da pokušam drugačije. Udahnem duboko par puta ili izađem dok se ne smirim, onda razgovaramo. Obavezno joj navedem razloge za svoje odluke zbog kojih se buni i pokušam da objasnim zašto nešto ne može. Izvinila sam joj se i za šamare i za viku i nervozu. Nekad i mene njeni argumenti ubede da grešim pa joj dam za pravo. Ne čitam bukvice, razgovaramo dok ne dođemo do nekog prihvatljivog rešenja. U poslednje vreme ne prođe dan da joj ne ponovim više puta da je volim i da sam ponosna na nju. Svi moji problemi s njom i njeni sa mnom su nestali, nekad zažmurim na benignu sitnicu, nekad zažmuri i ona. Ide nam dobro. Oca ne mogu da podnesem ni dan danas i više to sebi ne prebacujem. Ne znam radi li ovo uvek i kod svih, prenosim lično iskustvo pa možda nekom pomogne. Pozdrav svima.

@Limanac

Koliko dece ti imaš?

Posto se nismo bunili kada je donesen Zakon o nasilju u porodici 2017, docekali smo da CSR i policija bude “preki sud” nama roditeljima koji pokusavamo da vaspitamo decu na pravi nacin. Sada komsija moze da te prijavi za “nasilje”, dete kaze: da, tata ili mama me je udario/udarila i eto roditelju zabrana prilaska i krivicna prijava. Za ovim novim zakonom, dete mozda shvati kao nasilje hvatanje za ruku ako hoce da izleti na pesacki prelaz. Ludilo mozga

Мој коментар се заснива на две наизглед противречне идеје: децу не треба тући; физичко кажњавање деце не треба забрањивати. Свакој ситуацији треба приступити сталожено, нема два иста родитеља, два иста детета, две исте ситуације. Родитељи морају имати много времена, разумевања и понајвише љубави за своју децу. Оно што је нама одмах јасно, њима није, они немају наше искуство и разумевање света и живота. Пример: Ми идемо у продавницу јер морамо нешто да купимо, они то виде као прилику да купе неку посластицу, играчку, да се играју у кутку за децу. Њихова и наша очекивања су другачија, треба пуно приче да не би било проблема. Уколико посигурно знају да их родитељи не смеју тући, изгубиће се сврха претње батинама. Ја сам својој ћерки неколико десетина пута запретио, али је никад нисам ударио, али то је само зато што је претња била довољна да промени понашање; ун еким другим околностима можда не би била.
У давна времена кад се говорило да је "батина из раја изашла", деца су била изложена врло малом броју утицаја, могло се пратити и превентивно деловати. Данас ТВ, интернет, улица и школа нимало не помажу родитељима. Некад си дете могао да оставиш уз школски програм и најгоре што би могло да се деси је да по цео дан виче "Ратататира!", а данас је, због општег слома система вредности и губитка перспективе све теже објаснити зашто уопште треба да иде у школу, да се понаша културно и сл.
Тешко је бити родитељ увек, а данас посебно. Држава би требала да то увиди, па да не одмаже.

Bolje da mi dete plače minut nego ja čitav život.
Stavljanje prsta u struju, istrčavanje na ulicu, ......

Ко штеди батину, није пријатељ своје деце. Имао сам девет година када су ме другари позвали да идемо да крадемо трешње у једном винограду у атару села. Одбио сам речима да се још сећам батина од мајке што сам их добио пре недељу дана, када ме је чика Божа, један човек из села, пријавио родитељима што смо пре тога крали трешње у његовом винограду. Батине нису пријале, али су користиле. Све што је умерено, користи.

Ovo podržava samo onaj ko nema decu. Duboko se ne slažem sa zakonom. Štetan je i posledice će biti dalekosežne, a bez sumnje, već jesu. Moć roditelja da fizički kazni dete nije moć da se iživljava, već moć da spreči neko neželjeno ponašanje. Nije svako dete isto i nisu okolnosti u kojima odrastaju ista. Zakon treba da kažnjava siledžije koji koriste svoju poziciju da se iživljavaju. Imate situaciju da su deca su postala bahata, bez empatije, puna agresije. Okrenite se oko sebe. Jednostavno je. Kako to može da bude pozitivna posledica ako je zakon tako dobar?

Smatram da deca treba da znaju za rad, red i disciplinu, sve u skladu sa uzrastom. Danas se deca uce tolikim pravima a ne uce se da imaju obaveze, da znaju kako treba da se ponašaju u skoli, sa drugarima, u autobusu, sa starijima itd. Ovi zakoni dovede do toga da se nastavnici, Ucitelji plase dece, da se roditelji boje svoje dece. Gospodo draga taj zakon za mene ne vazi, nisam za nasilje al red i postovanje se moraju znati.

Nastavnici su često i tačno su znali koje dete je kući bilo “žestoko vaspitavano”.

Samo, niko nije mogao da uradi ništa. Možda sada?

Trebace nam jos zatvora, bas kao i amerikancima. Tamo se isto ne smeju vaspitavati deca.

Neverovatno je koliko lutamo i koliko smo skloni ishitrenim i nerealnim rešenjima i zakonima. Do juče je fizičko kažnjavanje bilo jedino što znamo a sada ga zabranjujemo zakonski. Niko da kaže istinu, a istina je vaspitavanje dece sa fizičkim kažnjavanjem svakako mnogo bolje od toga da je roditelj popustljiv i praktično ne uradi ništa. Poruka naprasno donešenih zakona bez objašnjenja i edukacije je da roditelj prestane da vaspitava, ako ne ume bez kazne. Svakako je bolje da se dete ne kažnjava ni fizički ni psihički, ali to treba naučiti, uopšte nije jednostavno. Istraživanja pokazuju da čak i stručnjaci u anketama govore da su većinu roditeljskih veština usvojili od svojih roditelja. Čak su ljudi skloni da između metoda koje im prenose stručnjaci i metoda iz svoje porodice, izaberu metode iz svoje porodice. Uz to, postoje zaista retke situacije koje su opasne za život a mala deca nemaju kapacitet da to shvate, tu se jedino fizičkom boli može nešto objasniti. Npr. ringla peče, put ubija.

“ Dejanović posebno ističe da je važno da 95 odsto roditelja nije saglasno da je nasilno disciplinovanje dece dobro, što govori da su oni svesni toga”

Nisu oni svesni toga, nego povremeno cuskanje po guzi i urlanje ne smatraju nasilnom metodom. A jeste

Svi vi sto pricate da je batina iz raja izasla i da deca jedino razumeju fizicko kaznjavanje to nas je i dovelo ovde gde smo sada. Vecina tih koji se provlace po kojekavim vestima i hronikama je bilo batinama kaznjavano. Kad dete uspemo recima i svojim ponasanjem da vaspitamo onda ce ovo drustvo krenuti napred. Zapamtite, sve polazi od kuce.

@g pen
Канда сте Ви добијали по глави када доводите те две ствари у исти кош.
Фрустрација је опасна ствар. :)

Иако сам убеђен да мене те батине много више боле него децу, јер се "ждерем" сатима након истих - некад једноставно нема друге опције. Нисам поборник коришћења "помагала" попут каишева и слично, искључиво отворена шака по задњици и ногама (мушком детету може и ћушка)... Морају да знају где су границе, и то се пре свега односи на сузбијање хистеричног понашања у корену (урлање, ваљање и слично) и што је још важније код лагања. Све остале грешке које деца направе могу и морају да се реше разговором и другим методама кажњавања, али ове две ствари су моја црвена линија. Притом заиста ретко прибегавам батинама, али верујем да је тако ретко баш зато што сам некада то и урадио.

Sada će deca deliti vaspitne roditeljima. Država će od dece praviti delikvente i monstrume. A kada bolje razmislim, bilo bi najbolje da deca vladaju.

Koliko je drzava sposobna i uredjena vidimo svakodnevno, uredjeno zdravstvo, predivno uredjeno skolstvo sa jedva zavrsenom skolskom godinom... Sada ce takva drzava da vaspitava decu umesto roditelja, a rezultati ce biti isti kao i u svim ostalim segmentima drustva, raspad svega cega se dotaknu.

Deca vec postaju i tek ce postajati huligani i nasilnici bas zato sto nisu osetili fizicko kaznjavanje i shvatili da prekoracivanje granica zaboli. Ili zaboli zadnjica od roditeljske kazne ili ako toga ne bude onda te zivot kazni pa u dobrom procentu takva deca zavrse kao nefunkcionalni ljudi.

Sve sto sam napisao se podudara sa misljenjem Vladete Jerotica, ali predlagaci zakona bolje znaju. Meni se cini da krajnji cilj ovoga nije dobrobit dece niti porodice.

Teorijska naklapanja ne vaspitavaju decu. To lepo zvuči za novine i razmažene, ali ne funkcioniše u stvarnosti. Preterano nasilje možda postoji u ovom ekstremnom slučaju, kakav je na ilustraciji, gde 50+ godišnjak tuče dečaka, kojem može biti deda a ne roditelj.
Detetu uzrasta 2-4 godine treba pokazati šta je bol, naročito ako ono tu bol drugom nanosi.
Moje dete je grizlo drugu decu u obdaništu. Kada sam ja njega ujela, prestalo je to raditi.

prijatelj u jednoj susednoj zemlji eu ,dete ne želi u školu,histeriše,cepa knjige...(inače prvo dete je sušta suprotnost) odbija da se tušira..nakon par vaspitnih po zadnjici,za pola sata mu zvone na vrata..dobija prekršajnu kaznu (dete je zvalo tu neku službu) i opomenu da će mu dete biti oduzeto i da će oni platiti visoku kaznu.

oni kanda više vole našu decu od nas roditelja...evo ja im svoju dajem,studiraju malo duže ali su zato lenji...

Dete testira do koje granice moze da ide i kad se ta granica ne postavi cuskom po dupetu ono ide dalje. Dok su roditelji tukli decu a policija bitange ovo je bila zemlja pristojnih vaspitanih vrednih ljudi a sada?

Tuku nas deca sada tako nam i treba..

Dete od 20 meseci uzme i gura ruku u utičnicu u koju je stavljena zaštita. I tako 30 minuta se smeška i pokušava da gura ruku. U jednom trenutku shvata i uzima četkicu za crtanje i uspeva da izvadi zaštitu. Govorimo mu ne i povišenim tonom i pomerimo ga od utičnice usput malo histerije jer nije po njegovom. Vraćamo zaštitu u utičnicu i pokušavamo da mu odvučemo pažnju da se igra nečim drugim, odvedeno ga u drugu sobu opet se igramo nečim drugim i posle sat vremena dete ode do dnevne sobe i ućuti se a mi u kuhinji spremamo večeru. I ono opet vadi zaštitu i gura ruku... Bas me interesuje koje su to veštine i alternative i kako se to "podstiče razvoj deteta" u takvim situacijama što bi rekle ove psiholoSKInje

Nisam pristalica batina, sa decom treba pričati, raditi i objašnjavati non-stop. Troje dece imam, nije lako i meni nekad pukne film i nije problem poneka "vaspitna" po zadnjici, ali neki roditelji previše lako posežu za kaišem i to im je jedini način vaspitavanja dece.

deca su danas suviše razmažena, suviše im se dozvoiljava i toleriše, zato nam se i dešavaju ovakve stvari. Roditelji sve manje brinu o deci, društvo takođe, evo pre neki dan je na našem Štrandu, došlo do masovne tuče osmaka, dva dečaka od 15 godina su u ome zadobila teške povrede, to postaje svakodnevnica, deci se suviše dozvoljava.

Imam troje i obećavam i državi i sebi da neću dozvoliti da od mene, kao roditelja, napravite ono što ste napravili od prosvetnih radnika, na primer. A tako ću i njih vaspitati, kao što su i mene moji, i to su vam crvene linije koje ne možete preći da ste država po hiljadu puta.

Sve je to lepo i slažem se, ali to je nemoguće.

Sve zakone, vezane za decu, donose,većinom, ljudi koji nemaju istu!!!

Ja sam generacija koju su roditelji vaspitavali prutom, varjačom i otvorenom šakom po zadnjici kao i moja lepša polovina. Niko od nas dvoje nije agresivna osoba niti smo bilo kakvu agresiju upotrebljavali u vaspitanju našeg deteta koje je sada tinejdžer i dobro vaspitano dete , u prevodu nikada ga nismo tukli! Ja lupanje po ručici kada dete pokušava da je stavi na ringlu, lupkanje po guzi/pelenama dok je suviše malo da shvati reči ne smatram fizičkom kaznom. Akcenat je uvek na priči od momenta kada dete bude dovoljno veliko da shvati šta mu se priča pre toga kazna mora da postoji u nekom vidu. Nova varijanta vaspitanja je jedna velika nula u praksi i tome mogu da vam posvedoče sva stručna lica čim dobiju decu, teorija je nešto sasvim drugo. Ovo kažem iz ličnog iskustva. Ja nisam u branši ali većina uže i šire porodice jeste. Brat radi kao psiholog u školi za problematičnu decu u jednoj Eu državi, njegova žena je dečiji psihijatar u bolnici , milion puta su nam držali predavanja a sad kukaju i traže savet od nas jer su im deca van kontrole. Rade šta hoće, izlaze kad hoće, dolaze kad hoće i apsolutno ne poštuju roditelje. Ženin brat defektolog isto tako je pametovao pre nego što je dobio dete , sad ima jedanaestogodišnjaka koji im radi šta hoće i teško uspevaju da ga iskontrolišu pa nam stalno kuka. Otac bratove žene poznati psiholog pored nje ima još troje dece , svo troje veoma problematični i navodno imaju bipolarni pa ih tata kljuka lekovima od srednje škole.

Batina je iz raja izašla.Dok su deca dobijala batine i bili kaznjavani bili su normalni .Današnji roditelji izgledanisu dobijali dovoljno batina kod kuće i u školi zato su nam današnja deca ovakva.Dok god dete od 7god radis sta hoće i dok god ne smeš da ga udaros biće nam ovako.

Zato nam i jeste ovako, nemaju strah od ničega, a ni poštovanja prema nikome. Takve generacije stižu i polako preuzimaju vlast, što možete videti i u skupštini, čemu se nadati.
Narod je lepo zapazio i u izreku pretvorio da je "batina izašla iz raja", a i onu drugu da "stra' čuva lojze".
Svi ovi stručnjaci i njihovi mentori imaju jedan cilj, a to je da se razbije porodica koja je temelj države, a posle možeš da im radiš šta hoćeš.
Kome je šta falilo kad dobije ćušku za neku glupost, nikome, ali zato je drugi put, tri put razmislio da li mu se isplati da ponovi sličnu glupost.
Kome je u školi šta falilo da zbog nemira na času bude povučen za uvo ili zuluf, nikome, ali je zato kod tih nastavnika bio mir i red i nešto se i učilo.
Šta imamo danas, na sve strane samo se čuje" radim šta hoću, šta mi možeš, znam svoja prava ", ali obaveze ne zna.
Šta da očekujemo od tih generacija koje znaju svoja prava, a ne zanaju svoje obaveze, kad završe školovanje, koje je takođe veoma upitno, jer im se daju ocene gratis, samo da se nema problema sa njima i njihovim roditeljima, jer oni znaju koliko vredi njihovo dete, a zli profa ga baš uzeo na zub, kao i sa školskim upravama, kojima mora detaljno da se objasni što učenik ne zna, lakše je da zna. I tako kad završi školovanje kako završi, učlani se u stranku i oj ha i dalje sve zna.
TEŠKO NAMA.

U životu nisam udario dete...sve dok mi jednog dana kada sam mu rekao da ne može na trening nije odgovorio kako će me prebiti. Bilo je to jesenas, još me malo bole prsti na desnoj ruci kad ih savijam ali generalno sada je sve ok.

Dok je postojao prut, uciteljima i nastavnicima deca nisu mogla izmacinjati stolice, psihicki i fizicki ih maltretitati.

Po dupetu moze ali ne po glavi sto vidimo po patriotama da skodi.

Uzevši u obzir kako se danas deca ponašaju i kakav odnos imaju prema starijima, prema nastavnicima,prema slabijima i u opšte prema društvu,slabo smo ih tukli.Tu naravno ne mislim da ih treba "oplaviti",ali nečeg treba da se boje.

"Roditeljima su potrebni saveti kako da podstaknu razvoj deteta u ovoj fazi, a ne da ga kažnjavaju, zaključuju istraživači."
A ja zaključujem da rečeni istraživači treba da vrate svoje ionako beskorisne diplome jer evidentno LUPETAJU. Kako, za ime besmrtnih bogova, misle da roditelj može da bude autoritet svom detetu ako mu oduzmu pravo da isti nametne?! Jer, ako je roditelj primoran da se sa detetom dogovara, to znači da je ono, u najmanju ruku, ravnopravno sa njim!

Eto ko radi na tome da nam deca jos gora budu... U mladosti nisam smeo nikog da pogledam kad dobijem po turu... A sta ovi rade... PRETVARAJU GA U NASILJE... I srozavanje drustva jos vise... Planski unistavaju drustvo i Srbiju. Neces pogledom da ga vaspitavas ,nego po turu... Pa da vidis dal bi uzeo pistolj i ubijao druge.... Ne treba nama neprijatelj , ovi su nam dovoljni...

Naravno da ne treba da bude česta praksa, ali ga ne treba isključiti kao poslednju opciju u disciplinovanju dece.

Ako omaškom rodite dete dajte ga ovim pametnjakovićima da ga oni vaspitavaju. Vidi se da su pravi maheri.

Institut za psihologiju na Filozofskom fakultetu treba rasformirati jer nemaju nista pametnije da rade ne prave "istrazivanja". Lezilebovici jalovi, da ne kazem paraziti.

Lako je to sve postici u skladnom drustvu, ali u drustvu punom nasilja pretnji ruznih reci to je nemoguce. Sam predsednik drzave ispoljava agresiju pretnju podele i vredja. Kako da od roditelja onda ocekujemo mir i stabilnost prema ukucanima. Politicare prvo dovesti u red, ostro kaznjavati i zabranjivati, kada se drustvo reseteje i dovede u red onda mozemo roditelje kaznjavati.

Док је прут био метода деца су била ваљана и васпитана. А сада са овим психолозима и стручњацима деца никад гора. Пуста, бесна, добила сва права али ниједну обавезу.