Za pola godine u Srbiji donorstvom spašeno 10 života, u 10 slučajeva porodice nisu dale saglasnost

Свако одлучује о себи шта ће након смрти са његовим лешем. Обзиром да живимо у потрошачко доба и да се све гледа кроз корист и интерес систем би морао дати бенифиције за живота донорима. Тада би се драстично начин размишљања променио не одмах али за пар година сигурно о донорству органа. У САД ЕУ УК је почело са тиме као и за добровољне даваоце крви и полако се донорство повечава како се бенифиције повећавају јер хуманост у 21 веку је прецењена. Човек је такав и против природе нико није могао нити ће моћи.

Zakon je trenutno adekvatan, kad se zivot izgubi, pita se porodica da li zeli da donira i to je to. Na zalost, ali to je jedini nacin u datim uslovima. Vi mozete raditi razne kampanje javnog zdravlja o donorstvu u donorskim karticama ali ce odziv biti kao i dosad, nikakav. Nije to nikakvo ljudsko zlo i neosvestenost, to je apsolutna logicna cinjenica u drzavi koja je ekstremno korumpirana, gde ne postoji zastita i ni jedna institucija ne radi i u kojoj vlada bezakonje. Gradjani trenutno, potpuno opravdano nemaju poverenje u drzavu, i dok takvo stanje postoji, sire donorstvo nece postojati i to je normalno.

U ovom trenutku, oko 1.800 građana Srbije čeka na transplantaciju organa. Od tog broja, desetoro dece čeka na transplantaciju bubrega, dok petoro čeka na druge vrste transplantacija. Ova situacija ukazuje na važnost doniranja organa i potrebu za većim brojem davaoca.