Preminuo frontmen benda "Kristali" Dejan Gvozden

@Nočni Gulaš
Nije moglo bolje da se opiše, hvala! Delim isti sentiment.

Prvi put sam čuo za Kristale objavom albuma "Sve što dolazi", dopao mi se taj fazon. Podsećaju me na detinjstvo, ranu mladost. Bili su autentični, nenametljivi, prirodni. Do danas su mi ostali među omiljenim domaćim bendovima. Šteta za Gvozdenov prerani odlazak.

Sjajni Gvozden je sa svojim Kristalima i njihovom muzikom 90 ih bio svetlo na kraju mračnog tunela. Rado sam ih slušao tokom mojih srednjoškolskih dana, a i dan danas svojoj deci puštam njihove pesme. Velika žal ostaje

Kristali su bili deo sićušnog svetla u gustom crnom mraku Miloševićeve ratne srbije. Treći kanal, emisija Čekajući Metroa, nastupaju Kristali sa svojim neupeglanim ali harizmatičnim pesmama. Dok oko nas besni rat, sankcije, kriminal, represija. Ko nije bio u tom vremenu i na toj strani i u tom filmu, ni tada, a pogotovo sada mu se ne može opisati. Ta decenija nam je donela autentični zvuk koji se na svoj način borio protiv beznađa, ludila i raspada svih vrednosti, baš zasnovano na nekim starim dobrim nasleđenim vrednostima koje danas svi osporavaju.
I onda se desila 1999., vanredno stanje, ukinute emisije, novine, televizije koje su nosile tu frekvenciju bunta kroz umetnost. Neke se nisu posle ni vratile. One koje jesu, odmah su uništene dolaskom DS-a jer kako su javno govorili "nije komerecijalno".
25 godina nisam čuo Kristale, ali žao mi je Gvozdena jer je bio gde je trebalo kada je trebalo kako je trebalo, za neke nas u manjini.
A mrak je sada još crnji, još gušči i bez izlaza. Onda smo se barem nadali da će nekako biti bolje i da će doći kraj mraku. Da će doći neki Zagor, sve nas spasti i rešiti stvar. Sada nema ko i nema gde.

Hvala za osmehe (od zaraznog "Dva metra") i nadu, od onih devedesetih pa do večnosti...


"Da li znaš, svetlo nestaje,
a ja ostavljam stvari koje volim

"Sreća je tako relativna stvar.
Osmi dan. Nema više vremena.
Da se dese stvari, neki lepši dani.
Ljubav nije večna,
noć je teška, duga, beskrajna"

Baš mi žao.

:'(((

Mislim da je bila 1994, bioskop Doma Jna, koncert Kristali, Block Out i Bjesovi, jedan od najboljih u životu, a bilo ih je dosta. A vreme, gadno i tmurno, baš kao ovo...Propustio sam da ih ponovo pogledam u Bulevar Books-u, pre jedno godinu, dve, i ponovo sam naučio životnu lekciju, iako sam mator: ništa ne propuštaj što je vredno, jer uvek imamo manje vremena nego što mislimo. RIP.

Tuzno!
Svirali su dobru muziku, ali ih vremena nisu stedela u smislu da je muzika nazadovala i da nisu imali siru publiku. Ipak, nekoliko hitova ostaje.
Saucesce porodici, mlad covek....!

Bio je redak vesnik boljih vremena tokom neopisivih devedesetih. Ostaće na plejlistama dok smo tu mi, svedoci.