Koliko dugo je moguće izdržati bez spavanja?

Slična situacija, za vreme rata 1990.mobilisan, nisam spavao 3,5 dana. Nakon tog vremena nastaje ludilo, iskrivljenje mišljenja i spoznaje o stvarnosti, čak i napadi blage panike, beznađa, posle pređe u ravnodušnost, a nakon prejedanja čokoladom, niko me nije mogao probuditi 6 sati. Ne dao bog nikome. Mada postojale su divne epizode 2 dana nespavanja i vođenja ljubavi(mladi i zaljubljeni). Ništa ne može zameniti osećaj rađanja sunca posle noćne uživancije.

...

Jeste, izvodljivo je, i to je najverovatnije baš ono o čemu možemo čuti-čitati da su to doživele određene persone prilikon nekih velikih katastrofa, nezgoda ili ratova.... ali to nikako nije nebitna i lako ostvariva stvar, već nešto izuzetno vanredno i specifično, što ne mogu svi da prežive, pa čak i ako mogu, ne bez posledica, jer ljudsko telo jednostavno nije namenjeno za to.

Uzdravlje svima i zapamtite - kada vaše telo (mozak) mora da se odmori, kada god je to izvodljivo, sarađujte, za vaše dobro...

Evo, ja kao neko ko je to lično doživeo i iskusio, mogu da kažem da je izvodljivo.

ALI, svi vi koji ovo budete pročitali, MOLIM VAS i to najiskrenije, da to NIKADA ne pokušate ili zapravo uradite, i da ako možete, odgovorite svakoga od toga, ko dobrovoljno uleće u takve kombinacije!!!

Ja sam to doživeo i uradio zbog komplikovanog i izuzetno specifičnog spleta okolnosti u JNA za vreme ratnog stanja, i to kao mlada osoba koja inače veoma dobro podnosi dugotrajan rad i nespavanje. Ja sam tada bio u “specijalnoj vanrednoj smeni” i nisam spavao puna 3 dana!
Ali sve ovo što se navodi u tekstu iznad je poptuno tačno! Postepeno dolazi do pogoršanja stanja, uz smanjeno vreme reakcije, pogoršanje pamćenja i koordinacije, a totalni krah je meni stigao otprilike nakon 60+ časova, uz tada već probleme sa vidom, sluhom i fukcionisanjem mozga i celokupnog organizma, što se nastavilo tada sa već nejasnom granicom jasnog razlikovanja stvarne realnosti i nastupajućih mini epizoda halucinacije (ili možda mikro-snova u budnom stanju?), kada je najverovatnije mozak na momente otkazivao ili se zbog samoodržavanja spuštao u delimičnu hibernaciju zarad preživljavanja...

Isto tako, i oporavak nakon toga značajno je ličio na opis iz teksta, kao i uz neke dugotrajne (kod nekih čak i stvarno trajne) naknadne posledice...

Ja sam jedva izdrzao 48h i to su prave muke! Drugo jetro je najgore oko 9h do 12h posle utrnes i neznas gde ides i sta lupetas! Iznenadjenje mi je bilo kada sam legao...nisam se uspavao odmah tek nakon 1,5h i to sa kratkim budjenjima! Tek treci dan sam se uspavao 9 h bez prekida! Sa snom se netreba igrati jedino ako iz nekih zivotnih razloga nisi u mogucnosti da odspavas bar 2h kao sto se desilo meni!