Autor Duško Bogdanović

Kasnilo je proleće, bljuzgavica neprijatna po ulicama...

Treća slika. Početkom leta 1981, snimatelj Vlada Gosarić i ja smo pratili sve dramatičnija zbivanja u Poljskoj.

Četrdeset godina - iskustvo nas uči - ogroman je period za prosečan ljudski život.

Beše prelepa, sunačna jesen 1965. Grad je blistao od razdragane mladosti.

...to je stara stvar, berber ne mož' svako biti, zato treba dar."

Od trenutka kada sam prvi put povezao imenicu Štrand i mesto koje ona označava, započela je očaranost njime. Moje obožavano mesto.

Već na početku šezdesetih, strani producenti otkrili su filmičnost Novog Sada.

Ponekad se istog datuma, možda u desetak sati razlike, čudnom koincidencijom, spajaju pojedinci, narodi čak, locirani u raznim zemljama, a da realne povezanosti među njima, zapravo, nikada bilo nije.

Gimnazija "Svetozar Marković" - po starom novosadskom običaju da se svakom i svačemu nadene prepoznatljivo, više ili manje, (ne)odgovarajuće "špic name" - dakle, Svetina, obnovila je rad u jesen 1962.

Za ime Voltera Lipmana, tada još živu ikonu američkog i svetskog novinarstva, prvi put sam čuo u jesen '68. na predavanju Sergija Lukača, voditelja novinarskog smera na Fakultetu političkih nauka.