Bugarska, najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji, postala je 21. članica evrozone, preskočivši očiglednije i prosperitetnije kandidate poput Poljske, Češke Republike i Mađarske.
Za većinu urbanih mlađih preduzetnika u Bugarskoj, ova odluka predstavlja optimističan i potencijalno unosan skok - poslednji potez u igri koja je uvela Bugarsku u evropske glavne tokove - od članstva u NATO-u i EU, do pridruživanja Šengenskoj zoni, a sada i evru.
Za starije, ruralne i konzervativnije delove stanovništva, zamena bugarskog leva evrom izaziva strah i negodovanje.
Lev, lav na bugarskom, bila je valuta ove zemlje od 1881, ali je od 1997. godine vezan prvo za nemačku marku, a zatim za evro.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je 6,5 miliona stanovnika Bugarske manje-više podjednako podeljeno po pitanju nove valute, a politička previranja ne olakšavaju monetarnu tranziciju.
Koaliciona vlada premijera Rosena Željazkova izgubila je glasanje o poverenju 11. decembra, posle masovnih protesta protiv budžeta za 2026. godinu.
Bugarska je prošla kroz sedam izbornih ciklusa u poslednje četiri godine - a osmi se, čini se, iščekuje početkom sledeće godine.
„Ne želim evro i ne sviđa mi se način na koji nam je nametnut“, rekao je Todor, 50-godišnji vlasnik malog preduzeća u centralnom gradu Gabrovu, u podnožju Balkanskih planina.
„Ako bi bio referendum, mislim da bi 70 odsto ljudi glasalo protiv evra.“
Referendum o usvajanju evra predložio je predsednik Rumen Radev, ali ga je odlazeća vlada odbila.
Tek završena godina bila je loša za Todorov posao, proizvodnju obojene plastike za domaće tržište, zbog visoke inflacije i pada prodaje, podstaknutog, kako smatra, strahom od evra.
Ognjan Enev, 60-godišnji vlasnik čajdžinice u centru Sofije, pokazuje više entuzijazma.
„Uopšteno, to je dobra stvar. To je samo tehnička promena. Ne smeta mi“, rekao je za BBC.
Ionako ljudi koji su do sada kupovali stanove ili automobile navikli su se na cene označene u evrima, kaže.
A i 1,2 miliona Bugara koji žive van zemlje takođe godinama šalje novac kući u evrima.
Kao i mnogi vlasnici prodavnica, Ognjan je spremio novu valutu, u kovanicama i novčanicama malih apoena.
Tokom januara se u Bugarskoj može plaćati i u levovima i u evrima, ali kusur bi trebalo da bude u evrima. Od 1. februara više neće biti dozvoljeno plaćanje levima.
Enev se nada da će pridruživanje jedinstvenoj valuti biti dobro za trgovinu – mnogi njegovi aromatizovani i voćni čajevi dolaze od prodavaca u evrozoni, dok se skuplji, visokokvalitetni uvoze direktno iz Kine i Japana.
Od avgusta 2025. godine, sve prodavnice u Bugarskoj su po zakonu bile obavezne da prikazuju cene u obe valute.
Pogodnost je što jedan evro vredi oko dva leva (tačnije 1,95583). Kao odgovor na strahove da će cene biti zaokružene naviše, stvoreni su razrađeni nadzorni organi kako bi se zaštitili potrošači.
A neke cene su zaokružene naniže: troškovi javnog prevoza u prestonici Sofiji trebalo bi da blago padnu.
Dizajn na poleđini novih evrokovanica izabran je kako bi se prevazišla zabrinutost da Bugarska gubi suverenitet.
Sveti Ivan Rilski je na novčiću od jednog evra, a Pajsije Hilandarski, monah iz 18. veka i simbol nacionalnog preporoda, na kovanici od 2.
Evrocenti manjeg apoena nose sliku Madarskog jahača, simbola rane bugarske državnosti, zasnovanu na skamenom reljefu iz 8. veka.
Kako će nova valuta uticati na Bugarsku u celini, tiče se svih.
Lekcije iz drugih zemalja nude dve verzije: uspešan „baltički model“ koji su sledile Estonija, Letonija i Litvanija, kombinujući evro sa reformama za pojednostavljivanje administracije, podsticanje investicija i borbu protiv korupcije, i „italijanski model“, gde su usledile godine stagnacije.
„Bojim se da ćemo biti više kao Italija“, predvđa Ognjan Enev.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Brundo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar