Oduzeti pasoši, zastrašivanje, rad skoro bez slobodnog dana, neisplaćene zarade samo su deo muka sa kojima se suočavaju Bangladežani angažovani u kineskoj fabrici guma Linglong u Zrenjaninu, tvrde domaće i međunarodne organizacije na osnovu razgovora sa radnicima.
U Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Zrenjaninu kažu za BBC da ispituju optužbe.
„Tužilaštvo je dobilo prijavu u kojoj se ukazuju na trgovinu ljudima i kršenja prava radnika iz Bangladeša.
„Zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene", kažu iz Tužilaštva za BBC za srpskom.
U istragu su uključeni policija, inspekcija rada i vladin Centar za zaštitu trgovine ljudima, ukazuju iz Tužilaštva.
Do objavljivanja teksta, iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o poslednjim optužbama za kršenje radnih prava iz januara 2026.
„Radnici iz Bangladeša, koji su radili kao magacioneri u Linglongu, bili su formalno zaposleni u drugoj firmi, koja ih je lizingovala (iznajmila) kineskoj fabrici guma", kaže Tara Rukeci Milivojević iz organizacije Zrenjaninski socijalni forum.
„To ne oslobađa Linglong odgovornost s obzirom na to da se ovakva praksa ponavlja", dodaje ova aktivistkinja koja je razgovarala sa radnicima iz Bangladeša.
BBC na srpskom zatražio je komentar firme za koju nevladine organizacije tvrde da je bila poslodavac radnicima iz Bangladeša.
Odgovor firme čiji je naziv poznat redakciji nije stigao do objavljivanja teksta.
Zbog sve starijeg stanovništva i odlazaka u zemlje Evropske unije, Srbiji poslednjih godina nedostaju radnici.
Procenjeno je da je 2025. godine izdato 60.000 radnih dozvola za strance, preneo je Blumberg.
Među strancima koji dolaze u Srbiju sve je više radnika iz siromašnih azijskih i afričkih država koji popunjavaju radna mesta za koja nedostaje domaće radne snage, pre svega u saobraćaju, građevinarstvu i ugostiteljstvu.
Navodi o kršenju prava radnika iz Bangladeša poslednji su u nizu pritužbi stranih državljana angažovanih u Srbiji za potrebe kompanije Linglong.
Još 2021. godine, radnici iz Vijetnama, i potom radnici iz Indije 2024, prijavili su ozbiljna kršenja ljudskih i radnih prava dok su bili zaposleni na izgradnji objekata Linglonga u Zrenjaninu.
U slučaju radnika iz Indije, tužilaštvo u Zrenjaninu nije pronašlo „elemente nijednog krivičnog dela", ali je slučaj radnika iz Vijetnama i dalje otvoren.
Radnici iz Vijetnama i Indije takođe nisu bili formalno zaposleni u Linglongu, već su bili iznajmljeni.
„Ovakva praksa prepoznata je kao čest modus operandi (način rada) u slučajevima 'lizingovanja', odnosno upućivanja radnika, i praćena je brojnim indikatorima zloupotrebe, prinude i elemenata trgovine ljudima", kaže Danijela Nikolić iz organizacije Astra, koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima.
Zaštitnik građana takođe beleži više problematičnih primera lizingovanja stranih radnika u Srbiji.
Iako je u ovim i drugim slučajevima na teren izlazila inspekcija rada i zabeležila brojne nepravilnosti, nije podneta nijedna prijava po sumnji na trgovinu ljudima, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.
Centar za zaštitu trgovine ljudima, koji je osnovala Vlada Srbije, primio je tokom 2025. dosad najveći broj prijava da su strani državljani žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.
Od 27 identifikovanih žrtava trgovine ljudima među stranim državljanima, 20 je iskorišćavano na radnom mestu, piše u izveštaju Centra.
Pošto su radnici iz Bangladeša došli u Srbiju u junu 2025. godine, pasoši su im odmah oduzeti, i tokom narednih meseci nisu mogli da ih dobiju, tvrdi Međunarodna organizacija advokata koji zastupaju radnike (ILAW).
Povodom događaja u Linglongu, obratili su se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a njihovo pismo preneto je na Fejsbuk stranici Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Nije poznato da li su pasoši radnika bili u firmi koja je bio njihov formalni poslodavac ili kod Linglonga, kaže Tara Rukeci Milivojević.
„Pošto su prijavili šta im se dešava, pasoši su vraćeni tako što su im stavljeni ispod jastuka", tvrdi ona.
Radili su prekovremeno, ponekad 15 dana uzastopno, zarada je kasnila i nije isplaćivana u celosti, navodi ILAW.
Radnici nisu imali efikasan pristup zdravstvenoj zaštiti ili bolovanju, dok je njihov smeštaj bio nehuman i nehigijenski, a hrana neredovna, tvrdi se u pismu ove organizacije.
Pošto su se „pobunili i zatražili pomoć, usledili su dodatni pritisci i zastrašivanje", kaže Danijela Nikolić iz Astre.
„Tek posle pravnog pritiska vraćeni su im pasoši, potpisani su sporazumni raskidi ugovora o radu i isplaćen im je deo potraživanja, ali ne i naknada za prekovremeni rad", dodaje Nikolić, koordinatorka direktne podrške u ovoj organizaciji.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je reagovao i izmestio radnike na bezbedno, kaže Rukeci Milivojević.
Iz Centra nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.
„Mnogi radnici su još pre dolaska u Srbiju bili u izrazito ranjivom položaju, jer su se zadužili kako bi platili troškove puta i posredničke agencije", upozorava Nikolić.
Neki radnici su agencijama plaćali nadoknade do 10.000 dolara da bi došli u Srbiju, tvrdi ILAW.
„To ih je dodatno učinilo zavisnim od poslodavaca i posrednika, a zloupotreba ranjivog položaja je još jedan od elemenata koji ukazuju na trgovinu ljudima", kažu iz Astre.
Ekonomski odnosi Srbije i Kine poslednjih godina jačaju kroz brojne investicije Pekinga i otvaranje i kupovinu fabrika i rudnika, kakvi su upravo Linglong i Ziđin u Boru, na istoku Srbije.
Vlasti u Srbiji, posebno Vučić, hvale se odličnim odnosima sa Kinom i njenim predsednikom Sijem Đinpingom, naglašavajući 'čelično prijateljstvo' između Beograda i Pekinga.
Krajem 2025, Američka služba za carine i graničnu zaštitu (CBP) izdala je nalog da se gume proizvedene u Linglongu u Srbiji zadrže zbog dokaza koji „osnovano ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji".
Pogledajte u kakvim uslovima su živeli indijski radnici u Srbiji
Dokazi ukazuju da su radnici u Linglongu bili izloženi zadržavanju ličnih dokumenata, zastrašivanju i pretnji, izolaciji, prekomernom radu, uskraćivanju zarada, dužničkom ropstvu, navodi Američka služba za carine i graničnu zaštitu (CBP).
Linglong nije odgovorio na pitanja BBC o odluci CBP-a.
Pojedini strani državljani zaposleni na izgradnji ove fabrike, u kojoj radi više od 1.700 ljudi, govorili su o teškim uslovima i 2021. i 2024. godine.
„Svakog meseca je problem, ako se ne pobunimo ne dobijamo pare", ispričao je jedan od indijskih radnika 2024. godine ekipi BBC na srpskom.
Radnici iz Vijetnama su 2021. godine upozoravali su na kršenja prava, navodeći da nisu poštovani dogovori potpisani u toj zemlji pre dolaska u Srbiju.
Nevladine organizacija Astra i A11 saopštile su tada da su radnicima odmah po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši, što „ukazuje na mogućnost trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije".
Pogledajte i ovaj video: 'Ekstremna eksploatacija' radnika u fabrici odeće Šejn u Kini
Tužilaštvo u Zrenjaninu se „u više navrata obraćalo policiji u Zrenjaninu, stručnim licima Centra za zaštitu trgovine ljudima, Zaštitniku građana kao i Inspektoratu rada".
„Na osnovu prikupljenih informacije u odnosu na državljane Indije nisu nađeni elementi nijednog krivičnog dela.
„I dalje se radi u slučaju državljana Vijetnama, nastojimo da identifikujemo ljude iz te azijske zemlje koji su možda bili žrtve trgovine ljudima.
„To je sad otežano jer su oni napustili gradilište", kažu iz tužilaštva za BBC na srpskom.
Međunarodna asocijacija radnika u građevinarstvu pokrenula je slučaj pred Međunarodnom organizacijom rada (ILO) zbog kršenja prava radnika iz Vijetnama i Indije u Srbiji pre tri godine.
Prema poslednjim javno dostupnim informacijama, o pritužbi još nije odlučeno.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Boško
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar