Inovativni lekovi za Alchajmerovu bolest verovatno neće koristiti pacijentima, zaključak je najnovije analize.
Njihova delotvornost je „znatno manja“ od onoga što je potrebno da bi se napravila razlika u životima pacijenata sa demencijom, ukazuju istraživači.
Međutim, njihov izveštaj kritikuju pojedini stručnjaci nazivajući ga fundamentalno pogrešnim.
Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) trenutno neće plaćati ove lekove, a pruvatna 18-mesečna terapija koštala bi više od 100.000 evra.
Ali čak i da imate novac, da li se isplati plaćati ih?
Lekovi napadaju lepljivu masu, zvanu beta amiloid, koja se nakuplja u prostorima između moždanih ćelija kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Antitela, slična onima koje telo proizvodi da bi napadalo viruse ili bakterije, napravljena su da otkriju amiloid i uklone ga iz mozga.
Ovaj pristup je godinama bio neuspešan, ali dva leka, lekanemab i donanemab, pokazala su da mogu da uspore napredovanje Alchajmera - bio je to prvi put da je neki lek usporio uništavanje mozga kod ove bolesti.
Kokrejnova kolaboracija, nezavisno i detaljno analizira medicinske podatke.
Ispitala je 17 studija o lekovima koji uklanjaju amiloid iz mozga, u kojim je učestvovalo 20.342 dobrovoljca.
Zaključili su da ovaj pristup usporava Alchajmerovu bolest, ali ne dovoljno da bi napravio značajnu razliku za pacijente.
Istovremeno, uočene se i nus pojave - oticanje mozga i krvarenje.
Lekove je trebalo davati svake dve do četiri nedelje.
Edo Ričard, jedan od autora izveštaja i profesor neurologije na Univerzitetskom medicinskom centru Radbaud u Holandiji, leči pacijente sa demencijom na njegovoj klinici.
Pitao sam ga šta bi rekao pacijentima.
„Rekao bih im da mislim da im ovi lekovi verovatno neće koristiti i da su opterećujući.
„Mislim da je izuzetno važno da budemo iskreni prema našim pacijentima o tome šta mogu da očekuju.
„Uvek sam oprezan kako ljudima ne bi pružio lažnu nadu.“
Sada bi trebalo istražiti druge metode za lečenje Alchajmerove bolesti poput tretiranja upale u mozgu.
Zaključke najnovijeg izveštaja podržali su dugogodišnji kritičari lekova.
„Nesrećno je i nepravedno“ prema porodicama pogođenih demencijom što su se ovi lekovi reklamirali, a da „nisu bili potkrepljen čvrstom naukom, stvarajući lažnu nadu“, izjavio je Robert Hauard sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL).
Međutim, način na koji je analiza sprovedena izazvao je žestoku debatu.
Svi anzalizirani lekovi uklanjaju amiloid iz mozga i analiza zapravo pokazuje da li tretman funkcioniše.
Drugi stručnjaci ukazuju da su razlike u načinu delovanja svakog leka važne i da je nepravedno grupisati starije eksperimentalne lekove sa novijim za koje je dokazano da deluju.
Ovaj pristup „ne razjašnjava dokaze, već ih zamagljuje“ i to je „njegov osnovni nedostatak".
„Mnogi rani programi lečenja su propali, ali novija antitela donela su skromnu, ali stvarnu korist“, rekao je Bart D Strudr iz Instituta za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji na Univerzitetu u Londonu (UCL).
„Suštinski je važno da ovaj vid lečenja oprezno tumačimo", poručio je Ričard Oukli iz Društva za Alchajmerovu bolest.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar