Srbija je 8. jula bila tema u različitim institucijama Evropske unije.
Evropski parlament usvojio je izveštaj o napretku Srbije ka EU u Strazburu, dok u Briselu ambasadori zemalja članica raspravljali su da li bi trebalo, posle pet godina, otvoriti novi skup pregovaračkih poglavlja.
Dok Evropska komisija, Vlada EU, predlaže otvaranje pregovaračkog klastera tri Srbiji već u julu ove godine, pitanje je da li to podržava svaka država članica, što je neophodan uslov.
Procena Evropske komisije zaključuje da je „Srbija nedavno sprovela važne elemente obaveza preuzetih krajem 2024, sadržanih u non-pejperu (nezvaničnom dokumentu) iz novembra te godine", kaže portparol EK za BBC na srpskom.
Otvaranju se protivi Tonino Picula, koautor izveštaja Evropskog parlamenta, jer posle višegodišnjeg zastoja, kako kaže, ne postoje uverljivi razlozi za nastavak pregovora bez ispunjavanja preuzetih obaveza.
„Proširenje mora biti utemeljeno na ispunjavanju kriterijuma, a ne na političkim zabludama", poručio je Picula na Iksu.
Srbija, višegodišnji kandidat za članstvo u EU, poslednji pregovarački klaster otvorila je u decembru 2021, nekoliko meseci pre početka ruske invazije na Ukrajinu.
Od tada, Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji, čime bi uskladio spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom.
Vlast u Srbiji u više navrata trpela je i kritike iz EU zbog delovanja tokom političke i društvene krize posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.
Stav EU prema Srbiji se „sistematski i strukturalno menja", ali je„očigledno i da je Evropska komisija počela da taktizira" u odnosima sa Beogradom, rekao je analitičar Vedran Džihić iz bečkog Instituta za međunarodnu politiku za televiziju N1.
„U redovima Evropske narodne partija (EPP) postoji konsenzus da je ipak potrebno da se barem proces na neki način drži iznad površine.
„Srbija iz dana u dan i iz godine u godinu tone u procesu evropskih integracija, nalazi se na mrtvoj tački, pa hajde da stvorimo privid da je taj proces živ", objasnio je Džihić.
Za najnoviju rezoluciju o Srbiji, usvojenu na osnovu Piculinog izveštaja, glasalo je 468 poslanika Evropskog parlamenta, 116 je bilo protiv, a 79 uzdržano.
U njoj se ne kritikuje samo spoljnopolitički kurs Beograda, već i unutrašnje prilike, posebno tokom masovnih protesta, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Evropski parlament usvojio je amandmane kojim se izražava žaljenje zbog kampanje da se učesnici protesta 15. marta 2025. u Beogradu lažno optuže da su simulirali upotrebu „zvučnog topa".
Osuđuju se i optužbe na račun evroposlanika da su širili lažne vesti o tom protestu i izražava zabrinutost zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine.
Napredak Srbije prema članstvu u Evropskoj uniji ne može da se temelji na praznim deklaracijama, nego isključivo na održivim rezultatima, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula.
„Ovogodišnji izveštaj pokazuje ozbiljno usporavanje reformi, a u ključnim područjima, poput vladavine prava i demokratskih standarda, evidentno je i nazadovanje.
„Istovremeno izostaje napredak u reformama izbornog sistema, medijske slobode se još više ugrožavaju, dok usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje nedovoljna", kaže Picula.
On je zatražio i da se obustavi finansiranje iz Plana rasta za Zapadni Balkan, na šta je Igor Starović, ministar za evropske integracije rekao da je „jedini relevantan semafor onaj koji će prikazati volju naroda".
Na Piculice tvrdnje reagovala je i Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, koja je na platformi Iks ocenila da je „nazadovanje Srbije" za Piculu „direktno proporcionalno snazi i upornosti kojom Aleksandar Vučić brani i zastupa interese" zemlje.
„Što predsednik Srbije više vodi prosrpsku politiku, to će Picula više insistirati da se Srbija kazni. I to nema veze sa reformama na evropskom putu", smatra Brnabić.
Podrška EK za otvaranje klastera konkretno je povezana sa reformama pravosuđa, regulatornim telom za medije (REM) i izbornim pravnim okvirom, kaže se u pisanom odgovoru BBC-ju na srpskom.
„Komisija smatra da bi Klaster 3 trebalo otvoriti u julu 2026, uzimajući u obzir napore Srbije u ključnim pitanjima i da je trenutno obezbeđena ukupna ravnoteža neophodna za ovaj korak", kaže portparol EK.
„Nastavićemo da budemo snažno angažovani kako bismo osigurali da Srbija sprovede očekivane reforme", naglašavaju.
Da bi klaster bio otvoren, potrebno je da stav EK podrže sve zemlje članice na sastanku ambasadora EU.
Ali, navodno najmanje osam država se „jasno i nedvosmisleno" usprotivilo nastavku pregovora sa Srbijom otvaranjem Klastera 3, pozivajući se na probleme u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije, kao i na nedovoljnu posvećenost evropskom putu, izvestio je Radio Slobodna Evropa pozivajući se na diplomatske izvore.
Sve zemlje Zapadnog Balkana zvanično streme ulasku u Evropsku uniju, ali Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, „nije optimista" da će se bilo koja od njih tamo ubrzo i naći.
„Gledali su me kao pesimistu i opreznog čoveka, ali je očigledno da sam bio u pravu.
„Ne mislim da će EU u narednih nekoliko godina moći da donosi odluke o proširenju, ali to ne znači da mi ne treba da ubrzano nastavimo na našem evropskom putu, da sprovodimo reforme“, rekao je 7. jula na konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU.
Naveo je da je besmisleno da Srbija bude članica, ako to nije i Severna Makedonija ili Bosna i Hercegovina.
„Isprepleteni smo i najveći deo je živeo u zajedničkoj državi. Ipak, nismo se oslobodili razlika i sukoba iz devedesetih.
„Veoma je važno da sa drugim zemljama koje se nalaze na evropskom putu ostvarujemo svaku vrstu saradnje“, rekao je.
Srpska delegacija, koju su činili Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali, šef diplomatije Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović, prošle nedelje je u Briselu predstavila aktuelne reforme koje Srbija sprovodi, saopštio je Starović.
Istog dana, 8. jula, ali u glavnom gradu Srbije, usvojen i treći dokument povezan sa putem ka EU - Beogradska deklaracija, objavila je Brnabić.
Usvojena je na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u Beogradu, kojoj su pored Brnabić prisustvovali predsednik Vrhovne rade Ukrajine Ruslan Stefančuk i parlamentarni predstavnici Severne Makedonije, Moldavije, BiH, Albanije, Gruzije i Crne Gore.
Deklaracija sadrži osam tačaka, a ističe „posvećenost evropskoj perspektivi", značaj parlamenta za EU integracije, jačanje međuparlamentarne saradnje i uspostavlja redovna okupljanja predsednika skupština.
Sledeći skup biće održan tokom 2027. u Moldaviji, piše u deklaraciji.
U rečnik evropskih integracija ovaj termin ulazi početkom 2020. kada je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja.
Dotadašnjih 35 poglavlja koja su obuhvatala oblasti u kojima Srbija mora da ispuni zadate kriterijume kako bi postala članica EU, grupisano je u šest klastera - vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.
„Klaster je skup srodnih poglavlja koja se otvaraju zajedno, umesto da se otvaraju pojedinačna poglavlja, što je ranije bio slučaj.
„Međutim, poglavlja su i dalje tu, a zatvaraju se svako za sebe", objasnio je Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, specijalizovanog za odnose Srbije i EU, za BBC 2021.
Kako bi klaster bio otvoren, potrebno je da EU prepozna napredak zemlje pri usaglašavanju nacionalnih zakona sa evropskim.
Sve što treba da znate o novim pravilima za putovanje u zemlje EU:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar